Piše Maja Uzelac: Beograd na moru

Palme.Da, ova vlast je prema nama toliko nežna da će nam stvoriti i more u sred Srbije. Dobro, prethodni vladari možda ga nisu osvajanjima stekli, ali zar to da spreči ovog, Najvećeg, da nam ga u naletu velikodušnosti i dobre volje obezbedi. Dame i gospodo Srbi, možda ste ovog leta (jasno, dostojanstveno) kukali i naricali, ali tome je sada kraj. Samo prošetajte Kališem i reći ćete Ma, kakva Grčka! Sve je to meni moj Beograd dao.Do sledeće sezone odmora, nemam mnogo sumnji, naći će se načina da nas i neki talasi zapljusnu. Ne ulazim u tehnologiju i logistiku, ali znam da nas Naša Vlada ne bi ostavila slanom vodom neokupane. I to mi je dovoljno.Hrast, lipa, bagrem, palma...ajde, šta je, proširite malo vidike! Istina, iz Javnog Zelenila najavljuju povezivanje krošnji i debala tokom zimskih meseci, jer da palme malkice ne umru kad nam padne prvi sneg, ali taj možebiti malkice rogobatan prizor prosto zatvorićemo oči usled svežih uspomena na radost koju su nam tokom vrelih meseci sred korone ove raskošne biljke donele.Kad smo kod logičnih noviteta u sred glavnog grada, evo već neko vreme s nestrpljenjem čekam i da se spomenik Stefanu Nemanji tamo dole kod Autobuske i Železničke nadvisi kako mu dolikuje. Istina, videla sam nacrte i mislim da je šteta što su s prvobitnih 28 metara visinu ovog vajarskog dela koje nam stiže iz Rusije pod pritiskom konzervativne javnosti i lažne elite spustili na samo 23,5.Svega 68 tona bronze. Ne znam. Što da zidamo išta ako balkanski rekord ne izdrži bar neku deceniju. Skoplje realno dominira u ovoj disciplini, treba nam bar nekoliko top komada da uđemo u igru kako dolikuje. Da, makedonsku prestonicu možda zovu Diznilend, ali što da nas to obeshrabri, Beograd uskoro može biti Las Vegas. Što se tiče optužbi za pranje para koje skopski gradski oci nisu lako odbacili, kod nas to neće biti problem. Pa, srpska prestonica se već toliko dugo i toliko sistematično renovira da je svima jasno da iza toga ne može stajati ništa osim ljubavi i predanosti onih koji o nama misle i za nas brinu. Građani su u ceo proces spontano involvirani do iznemoglosti, pa predlozi samo pršte. Neki su osmislili da spomenik duplira kao fliper; tu je i varijanta za vernike - mačem iseče kolač i čestita kućnog sveca...dok drugi predlažu da radnim danima spomenik izgovara Smrt Bugarima, a da vikendom iz njega svira Amadeus bend; ili - da mu se u nozdrve ugradi bacač plamena pa kad se neko približi da ga SAŽEŽE U OGNJU i da viče IDE GAAAS...Realno, ideje su extra, ali ih je previše i ne mogu sve biti usvojene. No, nek naši dobročinitelji primene i mali deo, pa prestonica ima ozbiljnu budućnost na mapi kazina, kladionica i igara na sreću.-Sigurna sam da se još mnoštva aktuelnih vrh projekata u ovom tekstu nisam dotakla, ali svesna toga da interneti ne trpe previše reči, bližim se kraju koji će vas, znam, ostaviti u egzaltaciji tek samim pomenom bob staze i rolerkoustera - koje, u skladu s našom klimom i vekovnom tradicijom, projekat Kalemegdan takođe s radošću najavljuje....PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji - o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj - čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.