0
Pozorišna kritika: Premijera u Pozorištu mladih, Novi Sad. Režija Patrik Lazić.
Pripovetka Branimira Šćepanovića, po čijim je motivima predstava rađena, nastala pre bezmalo pola veka i uvrštena u nekoliko antologija evropske i svetske pripovetke, fokusira se prvenstveno na bešćutnu surovost malograđanske sredine, dodatno pojačanu njenom endemskom odsečenošću od sveta, što se uzdiže na nivo metafore. Po njoj malograđanština ubija sve što deluje drugačije, što jeste drugačije, ili samo nosi nalepnicu da je drugačije.
U neko malo mesto stiže stranac, gospodin Goluža. Agresivna pažnja koju stanovnici na njega usmeravaju, osim o imanentnom plemenskom zlu jasno govori i o ispraznosti života koji se parazitski hrane tuđim životima. Ova nezdrava komunikacija, vešto vođena Šćepanovićevom rukom, Golužu milimetar po milimetar odvede u neizbežnu smrt.
Adaptacijom Ane Đorđević onovremena društvena satira biva otupljena, pa Goluža, u tumačenju Saše Torlakovića, nije više običan čovek koga malograđanska sredina uništi i ubije, već je u samom startu nesrećnik, koji u to maleno mesto stiže sa odlukom da okonča život. Novo vreme nosi i nove mehanizme opresije, pa se privučena svojom vampirskom glađu za gledanošću, na licu mesta pojavljuje televizijska ekipa, sa ciljem da uživo prenosi samoubistvo. Akcenat je na neosetljivosti, a promoter takvog principa je Katarina Marković kao tv voditeljka. Televizija, mediji, riajaliti… postaju protagonista ove dramatizacije.
Sve ostalo je manje-više isto kao kod Šćepanovića: znatiželjna gomila koja se hrani tuđom nesrećom, dok gazi upravo one društvene modele koje licemerno propagira. Trebalo je to sve raspisati, jer sama pripovetka ne nudi dovoljno dramskog tkiva, a ovim raspisivanjem smo završili u čistom realizmu, psihološkom realizmu čak, što nije najsrećnije rešenje za diskretnu metafiziku i magijski realizam Šćepanovićeve proze.
U takvom realističkom ključu je i režija mladog Patrika Lazića. Ovo se odnosi na postavku svih likova osim samog Goluže, i oni revnosno odgovaraju takvom rediteljskom zahtevu – Slavica Vučetić, Saša Latinović, Kristina Savkov, Slobodan Ninković, Ivan Đurić, Neda Danilović, Dragan Zorić, Vera Hrćan Ostojić, Saša Stojković, Marija Radovanov i Aleksa Ilić.
Gospodin Goluža ovde jedini ostaje nosilac neuhvarljivog “magijskog“, i taj prilično nedefinisani lik Torlaković tumači začuđenim pogledom i odmakom od stvarnosti realizovanim kroz usporene reakcije. Na žalost, stilski se veza između njega i okoline teško uspostavlja.
Što ne znači da se kroz nekoliko igranja neće uspostaviti. Nevolja kritičarskog gledanja premijera je i ovom prilikom očigledna, kada se pokazuje izvesnim da će mnogo toga leći posle dve, tri reprize.
Nezavisno od toga, repertoarski potez Pozorišta mladih zaslužuje pohvalu ovim izvođenjem domaćeg značajnog naslova pod svetlost reflektora.
