0
Plašim se da dođem ovde posle radnog vremena, pomalo je jezivo, a "Male dvorske dame" me svaki put iznenade, kaže pisac Džon Banvil, koji boravi na jednomesečnoj rezidenciji u čuvenom muzeju Prado.
Može da ode u muzej kad god hoće. Slavnom irskom piscu Džonu Banvilu vrata čuvenog Prada otvorena su kad god poželi da vidi remek-dela koja se čuvaju u madridskom muzeju. Ali laureat nagrada, poput one koja nosi ime Franca Kafke ili Bukerovog priznanja, bira da „zaroni“ u blago Prada ujutru, zajedno s ostalim posetiocima.
– Ne volim ovde da dolazim nakon završetka radnog vremena muzeja. Pomalo je jezivo. Slike kao da te gledaju…
To je Banvilov glavni utisak kad pogleda, primera radi, remek-delo Dijega Velaskeza „Male dvorske dame“. Ova slika iz 17. veka, paragon baroknog slikarstva, fascinirala je generacije i generacije umetnika u prošlosti. Ni Banvil, kojeg odlikuje ljubav spram svakog poetskog detalja, ne razlikuje se od ostalih u tom smislu.
– Rekao bih da me „Male dvorske dame“ svaki put iznenade. Pravi su izazov. Neverovatna je snaga ove slike, tako je enigmatična. Svaki put kad je ponovo pogledam, kao da mi je strana. Imam utisak kao da sve nas muzejske posetioce Velaskez gleda i kaže: „Pogledajte šta sam uradio. Da li bi iko od vas bio u stanju da uradi nešto slično?“
Privilegovan pristup Pradu, koji Banvil uživa, ne podrazumeva samo posetu muzeju van radnog vremena, već i prisustvo procesima restauracije slika. Sve to deo je muzejskog programa „Writing the Prado“. Ovaj program literarne rezidencije, pod okriljem Fondacije „Loewe“, pokrenut je prošle godine, a prvi „rezidenti“ bili su pisci Džon Kuci i Olga Tokarčuk. Piscima se nudi mogućnost da tokom četiri nedelje urone u muzej, a zauzvrat su dužni da napišu delo kratke fikcijske proze koje će zajednički objaviti Prado i magazin „Granta en español“.
Banvil, koji je za delo „More“ dobio Bukerovu nagradu, već zna šta će napisati nakon „upoznavanja“ sa starim majstorima.
– Nisam još razradio sve detalje, ali biće to priča o osobi koja ide kroz galeriju i o tim prodornim očima koje je posmatraju. Te oči je prate. A čitav život imala je strah da je razotkriju, no ove oči kao da znaju sve. I Velaskez opet kaže: „Da, znam ko si“.
Samo tokom prošle godine Prado je posetilo više od 3,2 miliona ljubitelja umetnosti. Među 4.000 izloženih artefakata su dela Velaskeza, Rubensa, Boša, Goje, El Greka, Ticijana, Karavađa… Muzej, osnovan 1819, čuva čak 34.000 artefakata u svojim odajama. U toj kolekciji je 8.200 crteža, 7.600 slika, 4.800 printova, 1.000 skulptura, nebrojeno drugih umetničkih dela, istorijskih dokumenata…
I kao i mnogima, tako i Banvilu, autoru dela kakva su „More“, „Pokrov“, „Fragmenti vremena“, „Nedodirljivi“ ili „Singularnosti“, ovih dana Prado pruža utočište, beg od svakodnevice.
– Ovde je predivno. Kad idem po muzejima i galerijama i vidim ljude kako fotografišu slke ili rade selfije, dođe mi da im kažem: „Pa, pogledajte sliku!“ Svaki muzej bi trebalo da se ugleda na Prado i strogo zabrani fotografisanje i snimanje – kazao je pisac za agenciju AP.
Za Banvila Gojin zlokoban serijal „Crne slike“ preteran je u svakom smislu, a šali se kako su privlačne dame na Rubensovoj slici „Vrt ljubavi“, koje su ga potpuno očarale, napravljene od testa za hleb… Još jedno Velaskezovo delo u Pradu okupira piščevu pažnju – „Pijanice“ (Bahusova pobeda) kad bog vina banči s pijanicama.
S 12 godina Džon Banvil počeo je da piše. I tek sad, posle decenija i decenija, sebi je, bar na mesec dana, dao oduška. Odustao je, bar privremeno, od svoje dnevne rutine – pisanje, pisanje i samo pisanje…
– Unutarnji glas mi naređuje: „Džone, uzmi ovih mesec dana slobodno. Samo uživaj“. Porodica u Irskoj mi prenosi kako je tamo loše vreme, lije kiša a ja sedim ovde u Madridu i pijuckam vino na suncu. Ne smem ni da im priznam koliko uživam.
Džonu Banvilu je 78 godina. Priznaje kako nije siguran koliko će još knjiga uspeti da iznedri iz sebe. No, u jednu stvar je u svom poznom životnom dobu siguran – veštačka inteligencija nikada neće zauzeti mesto pravom umetniku.
– Umetničko delo je retka stvar. Mnogi pokušavaju da naprave umetnička dela i misle da su ih iznedrili, ali posredi je kič. Prava umetnost nikada neće izgubiti bitku s veštačkom inteligencijom. Za mene je umetnost tako živa…
Bonus video: Ko je Han Kang, dobitnica Nobelove nagrade
