"Afrika" Rastka Petrovića, mešavina putopisne i pripovedne proze i "Paklena putarina" Vladimira Kopicla, putopis poznog životnog doba, kao krojen po definiciji koja tvrdi da je roman komični ep u prozi, ovonedeljne su preporuke za čitanje.
Rastko Petrović, „Afrika“, Službeni glasnik, 2022.
Godine 1930. Dušan Nedeljković piše da je u „Africi“ Rastka Petrovića sve „najtananiji slikarski opis“ i „vrlo bogati slikarski štimung“. Tek sad, zahvaljujući otkriću sto fotografija Rastka Petrovića, otkrivamo i ostalo što čini moćni vizual „Afrike“ – njegove kolaže, mape, crteže, akvarele i pastele. Ovom vizuelnom konkretizacijom podseća se na višestruke talente izuzetnog stvaraoca, ali i oživljava ideja o onom sveobuhvatnom umetničkom delu o kakvom avangarda sanja.
„Afrika“ je mešavina putopisne i pripovedne proze, čulnih utisaka, etnopsiholoških razmatranja, zapis o susretu s narodima „koji žive prvobitnim životom večitog detinjstva“. Na put tokom kog je prešao 4000 kilometara po unutrašnjosti kontinenta, Rastko je krenuo 8. decembra 1928, ali je i pre odlaska u Afriku, po rečima Milanke Todić, „moderni nomad, veliki putnik koji raširenih očiju traži izvornu lepotu čoveka i pejzaža“. Hibridnost i intermedijalnost Rastkove umetničke prakse duboko je motivisana željom da se sačuva jedna izvorna kultura. Nedeljkovićevim rečima rečeno, Rastko o pohodu u srce Afrike govori „jezikom očiju ljudskih“.
Vladimir Kopicl, „Paklena putarina“, Laguna, 2022.
Azijska avantura Kopiclovog junaka ne može da prođe bez „afere kofer“, arhetipske muke putnikove: „I sijaset drugih negativnih koferskih situacija govorilo je u prilog K-ovoj anksioznosti povodom kofera: kofera kao objekta i kao mučitelja nedužnog ljudskog subjekta. Selidbe i rastanci, pre svega: kad ti je kofer i najgori svat i mio brat, jer u njega ne možeš potrpati sve nepreminule ostatke jednog života.“
Kopiclova „Paklena putarina“ je putopis poznog životnog doba, kao krojen po definiciji koja tvrdi da je roman komični ep u prozi. A ova proza puno toga uzima na revers od epa – put u imaginarijum Japana, podvige, prepreke, zavođenje. Za razliku od „Purpurne dekade“ i „Španske čizme“, „Paklena putarina“ manje je kondenzat ideja, a više bukvar bizarnih doživljaja. U četvorodelnu komičnu epopeju u prozi autor kao u kofer trpa teme i registre: pesnički govor (metafore, rime i insistiranje na eufoniji), esejistička razmatranja, tipologiju sećanja – ona su lična, estetička i poetička. Sećanje i doživljaj lako se pretvore u igru, a njihovi paralelni tokovi vode do nadstvarnosti, stripovski dinamične i surovo satirične.
„Paklena putarina“ može da se čita kao duhovit muški odgovor na vrcavi roman Dubravke Ugrešić „Forsiranje romana reke“: u oba dela špijuniramo esnafske susrete likova sa različitih meridijana koji su povezani maničnim interesom, magijom intrige i intrigom magije.
Bonus video: Peca Popović o knjigama, muzici, Beogradu, promocijama i vremenima…
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar