Obuzela me je toplina oko srca kada sam prepoznao neke od tih mesta o kojima je govorio tata, koji je tamo stekao uspomene za ceo život, a sada ja imam prilike da doživim svoje. S druge strane mnogo je bilo i tuge u meni jer sam svestan šta je sve taj grad prošao i to se oseća, priča nova zvezda našeg glumišta.
Pavle Mensur nominovan je ove godine za nagradu Srce Sarajeva za Zvezdu u usponu na ovogodišnjem Sarajevo film festivalu za ulogu u seriji „Vreme zla“. O svojim odlascima u rodni grad njegovog oca Irfana Mensura, posebnom osećaju koji u njemu bude sarajevske ulice, ali i o tome koliko je teško danas momku njegove generacije da razume vreme koje je Dobrica Ćosić opisao u svom kapitalnom delu, govorio je za Nova.rs.
– Sarajevo film festival je moj najomiljeniji. Velika je čast i privilegija biti nominovan za Zvezdu u usponu, pogotovu kada je reč o projektu kakav je „Vreme zla“ koji mi je najznačajniji do sada – kaže mladi Mensur.
Dodaje da bi voleo da ovaj festival posećuje svake godine jer, pored glumačkog, za njega lično ima posebnog sentimentalnog značaja.
– Prvi put sam bio pre nekoliko godina sa serijom „Grupa“. To je bio i prvi put da sam posetio Sarajevo iako je moj otac rodom odande. Od malena gajim veliki sentiment prema tom gradu i uvek sam želeo da ga posetim. Pamtim kada sam prvi put stigao tamo. Prelep je bio osećaj prošetati ulicama kojima je koračao moj otac kada je bio mlad. Upijao sam njegove priče. Obuzela me je toplina oko srca kada sam prepoznao neke od tih mesta o kojima je govorio. Osećao sam se zaista neobično lepo, jer je moj otac tamo stekao uspomene za ceo život, a sada ja imam prilike da doživim svoje. Opet, s druge strane mnogo je bilo i tuge u meni jer sam svestan šta je sve taj grad prošao u međuvremenu i to se oseća – iskren je Pavle.
Istorija ga posebno zanima, zato mu je bilo značajno ali i veoma izazovno da uđe u godine koje su opisane u Ćosićevom delu. U tome su mu, kako ističe, pomogle iskusnije kolege.
– Igrati nešto što je napisao Dobrica Ćosić je samo po sebi velika čast i privilegija, a onda uz takvu ekipu kao što su reditelj Ivan Živković, Goran Šušljik i svi ostali veliki glumci – nemam reči. U tim okolnostima samo treba slušati, upijati i iskoristiti to na najbolji mogući način. To mi je jedan od najvrednijih projekata koji sam imao. Možda zvuči kao floskula, ali svakodnevica sa tim ljudima je životna lekcija! Posmatrao sam ih sve vreme kako rade, kako percipiraju svoj posao, kako se odnose sa drugim kolegama, kako prave pauze, misle o svojim likova… čak i da sam samo mogao sa strane da stojim i ne radim ništa, meni bi bilo dovoljno, posebna škola.
Na pitanje koliko mu je bilo teško da razume stavove i ideologije lika kojeg tumači – Miloša Lukovića, zvanog Miško Pub koji je bio zamenik načelnika beogradske Ozne, kaže veoma zahtevno.
– Ivan Živković je meni i Pavlu Čemerikiću dao odličan savet kada smo počinjali da snimamo. Rekao nam je: „Probajte vi, kao momci danas, sa nekih 20 godina, da shvatite na koji način su tu ideologiju zastupali momci vaših godina u to vreme.“ To je najbolja indikacija koju je mogao da nam da. Trebalo je iz ugla naše generacije i ovog vremena i društva u kojem živimo, da ih razumemo. Stvarno deluje nerealno na koji način su verovali u te ideologije i zastupali svoje ideje – priznaje i dodaje:
– Mnogo je tu ekstremnih stvari, oni su spremni da pregaze svoje porodice i prijatelje zbog ideologije. Ipak, mislim da i u današnjem vremenu postoje takvi mladi ljudi. Ne mislim, znam, jer sam okružen takvim ljudima koji će po svaku cenu stati na put zlu i nepravdi koja ih svakodnevno okružuje. I danas ćemo se boriti i nije to toliko drugačije, možda je tada samo bilo mnogo drastičnije – zaključuje Mensur kojeg će publika u narednom periodu gledati u filmovima „Usekovanje“, „Indigo kristal“ i „Žal“.
Bonus video: Irfan Mensur o Žarku Lauševiću
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar