Paković o "Srebrenici": Ukazujem na zlo u svom društvu VIDEO

Predstava “Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo” u režiji Zlatka Pakovića i produkciji Helsinčkog odbora za ljudska prava biće premijerno izvedena 24. septembra u 20 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju.Cilj predstave je, kako su naveli autori, da se kroz “umetničku intervenciju razotkriju ideološki, psihološki i lukrativni mehanizmi koji su zločin genocida najpre omogućili, a potom poricali, sa fokusom na priznanje da se u Srebrenici genocid desio”.- Znamo da je Ljubiša Beara, kontraadmiral, bio organizator genocida u Srebrenici. Postoje nalogodavci i neki su zbog toga i kažnjeni, među njima je i Ratko Mladić. Ja se zapravo njima ne bavim. Ja govorim o kulturnoj eliti, duhovnicima, akademicima, inspiratorima zločina, koji su učestvovali u stvaranju atmosfere da se jednog dana taj zločin dogodi, da se genocid dogodi.  Govorim o onima koji ostaju nekažnjeni i ne samo to, nego ostaju uglednici u društvu kao što su bili i pre genocida. Ja govorim o moralnoj i krivičnoj odgovornosti onih koji ne mogu biti krivično gonjeni, ali koji zaslužuju moralnu osudu, o intelektualnoj eliti koja je sve to pripremila i koja je okrvavila ruke drugih ljudi među kojima ima mnogo nevinih i njih je pretvorila u ubice - ističe Paković za Nova.rs.https://www.youtube.com/watch?v=hYmx7InIpukPaković kaže da u predstavi ima mnogo likova i da nisu svi povezani sa gore pomenutim.- To je ogromna galerija. Mogla bi napuniti Narodno pozorište u Beogradu, a često je i znala to da čini, kao na primer na predstavi "Konstantin" povodom velikog jubileja Konstantina Velikog (1.700 godina od donošenja Milanskog edikta, prim.aut). Mogli ste da ih vidite tamo - crkveni kor među kojima ima puno odgovornih za sve ovo, kompletan politički kor, intelektualce i akademike, koji su svojim rečima i tekstovima podsticali sve to - navodi Paković i dodaje:- Ako me pitate za konretna imena, ja ću vam konkretno i odgovoriti. Treba poći od onoga koga zovu ocem nacije. To je zapravo otac savremenog srpskog nacionalizma Dobrica Ćosić. Onda imate čitavu galeriju portreta od pokojnog doktora Milorada Ekmečića i njegove čuvene izjave da za Srbiju nije ništa da da 250.000 života za ostvarenje svog sna o velikoj Srbiji. Tu ima ljudi za koje biste se iznenadili, jer danas propagiraju nešto sasvim drugo. Imate Ekmečićevog kolegu doktora Nikolu Samardžića, koji je danas tvrdi neoliberal, antinacionalista, a u vreme pred izvršenje genocida, 1991/1992. pisao je za "Književne novine" i čuvene kragujevačke "Poglede" ostrašćenne šovinističko-nacionalističke tekstove. Pa sve do Matije Bećkovića, koji je odgovoran za svoje reči ne razmišljajući šta one kod nekih ljudi mogu da podgreju i na šta da ih podstaknu, i onog koji na svojim koncertima peva "Ko ne voli Radovana, ko ne voli Rašu...", a to je Emir Kusturica.

Autor predstava "Filosofija palanke", "Vox Dei-Građanska neposlušnost", "Bojite se Alaha", "Don Kihot" podseća da Srbija ima "sjajnu tradiciju slobodarske misli" i dodaje da veruje u moć pozorišta da od publike stvori "eksperimentalnu javnost kakvu Srbija zaslužuje".- Srbija ima sjajnu tradiciju slobodarske misli od Božidara Grujovića, prote Mateje Nenadovića, Ilariona Ruvarca, sve do Zagorke Golubović. Ona je potisnuta. U istorijskoj dimenziji postoji taj potencijal, a on postoji i među samim građanima i građankama. Pre ili kasnije mora doći do promene ili, budućnosti nema, što nacionalisti i priželjkuju - primećuje Zlatko Paković.On skreće pažnju na reči Dobrice Ćosića.- Kada Dobrica Ćosić u svojim dnevnicima napiše da mrzi život, onda vam je jasno šta jedan takav otac nacije želi. On piše i da su Srbi narod lenjivaca i pokvarenjaka i da mora da prođe mnogo godina da bi se taj narod doveo u red. To su citati koje malo ljudi zna, jer se malo čita. Onda možete da shvatite prirodu nacionalizma i šta nacionalista želi vlastitoj naciji - upozorava Paković.Naglašava da potencijal za promenu postoji, ali da je on sada blokiran.- Potencijali su blokirani pre svega stoga što i oni koji se bore protiv aktuelne vlasti, koja je učestvovala svojevremeno u svemu ovome o čemu govorimo i danas proizvodi užasno stanje u društvu, takođe i inspiratori te iste vlasti. Nacionalizam pokriva sve njih i to je naš problem. To je dug proces i taj proces će mene preživeti. Ja sam toga svestan, ali veliko je zadovoljstvo imati mirnu savest. To je najveće ljudsko zadovoljstvo - naglašava Paković.Na kraju razgovora citira Jozefa Bojsa, kog smatra jednim od najvećih umetnika 20. veka.- Čovek koji nije pravio razliku izmešu umetničkog stvaralaštva i građanske odgovornosti, rekao je da je zadatak umetnosti da ukaže na zlikovce u vlastitom društvu. Ja dodajem: Ukažimo na zlikovce u vlastitom društvu koji su njegovi najveći uglednici - izričit je Paković.U predstavi "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo" igraju operska pevačica Katarina Jovanović i glumci Boris Milivojević, Ivan Jevtović, Vahid Džanković i Andreja Kargačin, a reditelj je na ranije održanoj konferenciji za novinare, rekao da su to umetnici koji svoj talenat stavljaju u službu građanske odgovornosti.- Ima glumaca i glumica koji imaju talenat, ali nisu ličnosti i mi se danas suočavamo sa tim problemom u srpskom pozorištu. Glumac je javna ličnost. Glumiti znači na sceni ulaziti u javnu sferu i govoriti stvari iza kojih moraš stajati kao ličnost. Zato je ozbiljan rediteljski zadatak bio stvoriti ansambl. Meni to nije bilo teško, zato što su to glumci i glumice sa kojima sam već radio i taj prethodni rad nas je pripremio za ovu predstavu koja ima sudbinski zadatak u ovom društvu, predstavu o genocidu u Srebrenici, najvećem zločinu, počinjenom u nekoliko dana, u Evropi posle Drugog svetskog rata – naglasio je Paković.