1
To što sam dobitnica NIN-ove nagrade u radu neće verovatno ništa promeniti, ali u životu i percepciji sigurno hoće. Konačno će me ljudi znati, ali ne verujem da će me razumeti - bila je reakcija nove dobitnice NIN-ove nagrade Danice Vukićević za roman godine "Unutrašnje more".
Danica Vukićević je tek sedma žena koja je dobila NIN-ovu nagradu i drugi put se desilo da dve godine zaredom (prošle je priznanjem ovenčana Milena Marković, prim.aut.) prestižno književno priznanje ode spisateljicama u ruke.
Od šest naslova koliko ih je bilo u finalu 69. izbora za NIN-ovu nagradu priznanje je otišlo romanu koji je „anarhičan i nedisciplinovan i koji kroz negaciju romana kao književne norme, istovremeno postaje roman u najsnažnijem njegovom značenju“, obrazložio je, između ostalog, stručni žiri.
I sama dobitnica NIN-ove nagrade Danica Vukićević, koja je do sada pisala poeziju i pripovetke, a ovo joj je prvi roman, istakla je danas, nakon proglašenja laureata, da izbor „Unutrašnjeg mora“ ima veliku simboličku težinu „s obzirom da je napisan vrlo rizično“.
Svaka od dve stotine stranica romana Danice Vukićević „Unutrašnje more“ (izdanje „Nojzaca“), sadrži šest, sedam kratkih proznih zapisa o književnosti, književnim pravcima, piscima, sujetama, egu, ambiciji, karijeristima, veri, strahu od nepoznatog, mizoginiji, nasilju, talentu, klasama, politici, feminizmu…
Donosimo nekoliko odlomaka iz NIN-ovog romana 2022. godine:
Nebojšina priča
Nebojša
Neobičan zbog neobičnog smisla za humor. Voleo žene i one njega. Niko nije tako dobar otac kao on. Rano leže. Rano ustaje. Hoda.
Ten
Nebojša je želeo da kupi karmin za Osmi mart voljenoj majci Stojanki Kandić. Ušao je u Jasmin i potražio karmin. Predusretljiva prodavačica htela je da pomogne, pitala je: Kakav ten ima vaša majka…
Žut, odgovorio je Nebojša.
Also Sprach
Jednom je Nebojša rekao: Između sigurnosti i pičke izabrao sam pičku.
Šak
Nebojša je citirao svoga strica: Ne no su šaka igrali, upućujući na situaciju kada muškarac i žena provode vreme zajedno drugima govoreći da se samo druže.
Pripovedač
Nebojša me pozove i ispriča priču o Helgi kako je sedela na minderluku. Ili o ženi koja je morala hitno u WC dok je razgovarala s njim, i dok je ta žena bila u uskom WC-u njegove kancelarije, došla je druga žena. Iz tesnog WC-a čula se buka, potom prva žena je izašla, druga je sumnjičavo pogledala kao da su Nebojša i prva žena nešto radili pa je ova završila u kupatilu. Ali tu seksa nikakvog nije bilo, samo specifičan nadirući smrad iz kupatila.
K-kritika
Nebojša Kandić-Kondić: Pamukova knjiga, Čudan osećaj u meni, zapravo je turska serija, s mnoštvom likova ibeskrajnim ređanjem događaja, jedino što je Pamuk ‒ umetnik.
Nebojša
Čuo sam da je Gadžin Han Meka jeftinog života. Preseliću se. Nemoj da mi se javljaš i uznemiravaš me. Kada sam ga ipak pozvala: Oženio sam se crnkom koja ima mladež s dlakom.
***
Po Srbiji zemlji da prevrne
Nebojša mi se javio sa 18. Dolovačke štrudlijade prethodno u obilasku i ženidbi u Gadžinom Hanu.
Poslovni plan
Nebojša mi je izložio ovakvu ideju: kafana u kući (u zgradi s preko 100 stanova). Služili bi se ratluk, kafa, kisela voda, proja. Kafa, 40 dinara, po proceni mogla bih da zarađujem do 2.000 dinara dnevno. Otvoreno od sedam do dva. Na moju opasku, a gde ću živeti, rekao je pa tu, malo odremaš u stolici… Na zidu dve slike, patrijarh i … Uključen TV.
Žice
Pisci lažu. Romanopisci lažu. Život je inkoherentan. Ptice i mačke posmatraju s krova apoteke gust nezgrapan jutarnji saobraćaj. Ptice na strunama razapetim od dalekovoda do dalekovoda, posmatraju takođe… Dve bele kao sneg golubice kljucaju s prljavosivim golubovima u provizornom jutarnjem kokošinjcu koji se razvio…
Ne – srećni nisu. Možda nisu ni nesrećni. Lica izražavaju zabrinutost, ograničenost na sopstveni život-problem. To je beskrajno. Ponašanje u tesnom prostoru, blizina, mirisi, izrazi lica, glasovi dok telefoniraju (Vi ste, čika Krle. Evo dolazim. Hoćete sutra da dođem. Blizu sam.)
Šljunak žulja spolja, svaki čas izvrće noge kada zgazi asimetrične betonske otpatke, ide, kamenčići neobluci škripe, kese i najrazličitiji artefakti sveta đubrišta krase usput krajput. Jednom na ledini između zgrada videla je žbun i u žbunu leskinom WC šolju okrenutu naopačke, razmislivši o tom prizoru (kakav je i šta znači) prošla je i srela napuštenu busiju s ostacima nekadašnjeg ognjišta.
Politika
Je atmosfera u društvu. U kući. Na ulici.U grlu.
Noću
Forsiranje subverzivnosti po cenu…
Ako ne prihvatiš poziranje
Brzo se formira streljački vod i streljaju te, često…
Talenat
Kao čovek koji je retko šta radio rukama – niti je znao šta da skuva (jedva i kafu), niti je umeo da majstoriše po kući – ruke je koristio uglavnom ili samo za držanje pribora za jelo, ličnu higijenu, oblačenje, za držanje daljinskog upravljača, novina i cigarete – umeo je da popravi bilo koji pokvaren rajsfešlus.
Između Džejlo i Madone biram Madonu
Iako obe mogu s lakoćom da otkupljuju svoju slobodu, jedna se izborom muškaraca i upornim veridbama ulaguje zamišljenim konzumentima tuđih snova, druga se nikome ne izvinjava, ne odstupa.
Tužna je sudbina majke ukoliko nije kuratorka, gospođa, daleka majka
Deca uvek žele majku-malograđanku, kuratorku svilenih žilavih ruku koja govori polako, kroz nos. Neodredljivu majku, nejasnu, kako bi je mogli želeti, izmišljati, kao da je tuđa. (Kotrljajuće R//sobaveznom ešarpom//paučinastim šalom oko ćurećeg vrata//preko rukom rađene ogrlice.)
Spinozno
Svaki svet je sklepan.
Autobus pun ljudi
Odjednom, autobus je pun staraca (i starica). Kao nar rubina. Nadiru. Imaju fleke po licima i po odeći. Imaju ružnu obuću: patike od unuka (unučadi) ili prastare neočišćene cipele (presušene). Gužva je. Nosimo maske i možda smo svi jadni osim cece koja je u belom odelu (juče) pevala na privatnoj zabavi i „baš se uželela nastupa“. Ova situacija nema razrešenje… Dok je pepito blejzera i animal printa na staramajkama, sve dok je dvorednih sakoa mišjesivihiskrzanih i od boje ispranih kačketa na staroočevima. Sve dok sunce greje plastične krovove… a tamo daleko kiša dobuje po indijanskom licu kao po dobošu. Živela Nadežda, prošaputah.
***
Ustala sam i počela da radim pesou, dobro je krenulo, muž mi kaže naseckaj luk, ustanem gunđajući ali seckam, bolje da on sprema doručak nego ja, sestra me zvala uspaničena treba da nosi snimak, moj sestrić operiše polipe/sinuse, traže snimak, snimak glave njegove nije odnela, nema pare za txi, kažem čekaj, onda telefoniram, da vidim šta ćemo, niko ništa ne može, ona ide prevozom do daleke bolnice treba da stigne na vreme kako mu ne bi odložili operaciju, druga sestra i ja treba da idemo kod gastroenterologa da je pregleda, brinem se za nju, ćerka treba da ide na uporedni klavir, mačor nema hranu, napolju je 300 stepeni, ćerka se dva sata sprema da ode na pijac po hranu za mačku a ja za to vreme da operem sudove jer smrde pa da se spremim po žezi da idemo u Kl.centar i juče smo bile i samo smo čekale čekale i videla sam mnogo sjebanih ljudi koji su izdaleka došli tužni da se leče, onda sam zvala da vidim šta je sestra uradila i sa drugim sestrićem se dogovarala i nešto analizirala (sestrići i ja se inače mnogo smejemo), ćerka je otišla, ja sam malo mrčila pesou i sudove više, sela i izmasirala lice, ćerka je došla i rekla napolju je mnogo vruće, popričale smo o osobinama raznih ljudi, otišla sam na tramvaj sa sestrom, klackale smo se četrdesetak minuta i stigle, tamo je skinula periku kako bi je ozbiljnije shvatili, brzo su je prozvali a ludi deda i baba komentarisali su zlobno što je „ošišana“ ušla preko reda i nervirali su me razmišljala sam dal da ih napušim suzdržala sam se i čekala sestru koja se baš zadržala na pregledu, u blizini možda su sestrića operisali, nismo imale vesti, lekarka je rekla sestri da će biti dobro, bila sam srećna, sestra ništa nije jela da bi izdržala i da ne dobije dijareju usput, vraćale smo se a ona umalo nije poginula jer je neoprezno prelazila ulicu, vrištala sam na nju, ušle smo u tramvaj, bila je gužva, na pola puta do kuće zvala me je profesorka uporednog klavira i pitala gde je vaša ćerka, grdila me je i rekla da će joj dati jedan a ja sam rekla da nisam platila njen telefon i da ne može da se javi čak ni kada je neko zove, i da ne znam gde je da znam da je trebalo da bude na času klavira a ona mi je usput rekla kako je umrla direktorka škole i nastavila da grdi mene i ćerku, bila sam zbunjena i počela da se znojim i bledo da je pravdam i pominjem stipendiju i prosek na šta me je ona još više grdila, stigla sam kod sestre, ona je ušla u radnju ne sme da nosi pa ja idem s njom i pita koji ćeš keks zna da volim keks ja kažem neću keks, pa smo se popele kod nje ona je skuvala kafu ja sam sve vreme cičala i žalila se na ćerku i zvala muža, onda sam otišla kući, nastavili smo da ogovaramo i kritikujemo ćerku, on je spremao ručak-večeru, smotao mi je jednu cigaretu da se smirim, zvala je ćerka preko telefona svog profesora, stigla je na klavir, pitala sam je šta je dobila, tri, reče ona a ja suknih, prekidoh potom vezu i počeh da se tuširam, prošle godine u ovo vreme imala sam četrdesetak kilograma sada sam krupna žena, voda me sprala, došla je ćerka i pokušala da objasni zašto je kasnila, pokvario se autobus a svi su je grdili, i profesorka i ja, posebno ja, zbog mene je nesrećna i smršala je jer sam ja sadista. Onda sam zvala sestru da joj to prenesem, da sam ja za sve kriva, rekoh boli me kurac kao toliko puta što rekoh u životu, sestrića su operisali dali mu trodone, jer ima bolove jake, muž je otišao u šetnju, ćerka je zaspala na svojim zgužvanim stvarima na krevetu, ušla sam da ugasim svetlo, ona se okrenula i izbezumljeno me pogledala, vratila sam se pesoi…
Bonus video: Danica Vukićević
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
