U Beogradu je jučeotvoren Salon Ota Bihalji-Merina (1904-1993.), pisca, istoričara umetnosti, slikara i umetničkog kritičara.
Salon je u stanu u Nemanjinoj 3, gde su živeli Oto i Liza Bihalji-Merin, i sastavni je deo Muzeja naivne i marginalne umetnosti. U tom stanu su o umetnosti i drugom debatovala najveća imena jugoslovenske kulture druge polovine 20. veka.
Salon je otvorila ministarka kulture i informisanja Maja Gojković ocenom da je to „važno mesto na kulturnoj mapi Beograda i Srbije“. Bihalji-Merin je, rekla je Gojković, uspeo da se ostvari u svemu čime se bavio i ostao upamćen i kao književnik, i kao publicista, i kao istoričar umetnosti i kao likovni kritičar.
„A bio je mnogo toga“ – rekla je ministarka: „U mladosti je bio pilot Ratnog vazduhoplovstva, potom zajedno s bratom Pavlom osnivač Nolita (izdavačke kuće). I uvek, šta god radio i gde god boravio, bio je zakleti antifašista i borac za slobodu i pravdu“.
„Nije nimalo slučajno ni pretenciozno to što ga je Artur Кesler smatrao legendarnom ličnošću Pariza i Berlina tridesetih godina 20. veka, niti to što je Tomas Man za njega rekao da je jedan od najboljih stilista nemačkog jezika“, naglasila je Gojković.
Bihalji-Merin je dao možda i ključni doprinos afirmaciji i boljem statusu i razumevanju naivnog slikarstva, sada jednog od prepoznatljivih amblema Srbije na medjunarodnoj kulturnoj sceni, podsetila je ministarka.
Bonus video – Luna park: Kako dobra ideja uz šljokice ostvaruju sne