0
Reditelj Vladimir Perišić prvi je laureat novoustanovljene nagrade "Otisak Gorana Paskaljevića" koja mu je uručena sinoć na otvaranju 17. Leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije.
Uz vatromet iznad Narodnog pozorišta u Leskovcu, defile poznatih na crvenom tepihu ispred teatra i emotivnih govora Kristine Paskaljević, supruge sineaste Gorana Paskaljevića, saradnika i prijatelja velikana režije, i prvog dobitnika Otiska Gorana Paskaljevića Vladimira Perišića počeo je sinoć 17. LIFFE, koji će trajati do 30. septembra.
– Nije mi lako večeras, jer je na današnji dan, pre tačno četiri godine, Goran preminuo u Parizu. Baš tog dana je trebalo da na ovom festivalu primi nagradu – prisetila se supruga Gorana Paskaljevića, Kristina.
No, uprkos tome, ipak je priznala koliko je dirnuta i srećna što se „obrela“ u Leskovcu kako bi uručila novoustanovljenu nagradu „Otisak Gorana Paskaljevića“.
– Važno mi je da postoji poveznica između njegovog dela i dela nove generacije i da na taj način nastavi da bude prisutan u kinematografskom stvaralaštvu. Ova želja se ostvarila zahvaljujući festivalu LIFFE i gradu Leskovcu – kazala je Kristina Paskaljević i uručila priznanje prvom laureatu – Vladimiru Perišiću:
Reditelj se, nakon što mu je uručena nagrada, inače rad umetnice Nine Nedić, prisetio da je „odrastajući tokom devedesetih godina prošlog veka, u metastazi jugoslovenskog društva i kinematografije, svoj rediteljski put potražio u Francuskoj“ i dodao:
– A svoju filmsku porodicu potražio sam u filmovima posleratnog modernizma šezdesetih, onim koje je Antonioni zvao neorealizam bez bicikla, za koje je forma ponekad bila bitnija čak i od života. Ali nikada nisam prestao da osećam vernost i želju da pripadam velikoj jugoslovenskoj kinematografiji, čiji je Paskaljević jedan od najistaknutijih stvaralaca, a koja je došla iz neorealizma sa biciklom. Naravno, mislim na „Kradljivce bicikla“ Vitoria de Sike i Cezara Zavatinija, za koje znam da su posebno bili važni Goranu, jer mi je o njima pričao u jednom našem vrlo stvarnom i kratkom susretu početkom 2000-tih, na festivalu u Berlinu. Za te autore, kao i za Gorana, ljudsko saosećanje za male i obične ljude, za ponižene i uvređene, bilo je važnije od svake forme. Tih, ali dubok smisao za opservaciju, razumevanje i ljubav za parije, za društveno odbačene, obojene saosećanjem, toplim humorom praške škole i Miloša Formana, karakteristični su za sve Paskaljevićeve filmove. Doprineo je da jugoslovenski film dobije mesto u svetskoj kinematografiji i po tom otisku ćemo ga zauvek pamtiti – naglasio je Perišić, priznavši kako mu je „čast što je dobitnik nagrade, a još veće zadovoljstvo da je ustanovljena“ i zahvalio se i Kristini i festivalu.
A podsetimo, već diplomski film sineaste koji je prvi laureat novoustanovljene nagrade „Dremano oko“ prikazan je u okviru selekcije Kinofondacija na Kanskom festivalu, a prvi igrani „Ordinary People“ kao deo tamošnjeg takmičarskog programa Nedelja kritike. Nakon omnibusa „Mostovi Sarajeva“, prošle godine je Perišićev film „Lost Country“ svetsku premijeru imao u Kanu, u selekciji Nedelja kritike u Kanu, gde je Jovan Ginić osvojio nagradu Revelation za najboljeg mladog glumca, a priznanje za glumačko ostvarenje dobio je i na 29. Sarajevo film festivalu. Vladimir Perišić je pre nekoliko meseci bio član žirija za Zlatnu Palmu za kratki film u Kanu.
Član festivalskog Umetničkog saveta Miroljub Vučković pojasnio je na ceremoniji otvaranja da su ustanovili Otisak Gorana Paskaljevića kako bi taj „trag Goranovog talenta, duha i čovekoljublja poneo autor s prostora bivše Jugoslavije, ali ne da bi slavili nekoga ko radi filmove kao što ih je radio Paskaljević, već da podržie talenat, iskrenost, čovekoljublje i svetsko prisustvo mladog čoveka:
– Želeli smo da nagrada bude vetar u leđa reditelju ili rediteljki – napomenuo je Vučković, dok je gradonačelnik Leskovca dr Goran Cvetanović poželeo svima da uživaju u prazniku filma i kulture u Leskovcu i podsetio da je Paskaljević bio je i ostao, u skladu s nazivom jednog njegovog filma – „Anđeo čuvar“ dobrog filma i pravih vrednosti, a da novčani iznos nagrade u iznosu od 300.000 dinara, u podjednakom iznosu obezbeđuju Kristina Paskaljević i Grad Leskovac.
Osim političkih zvaničnika otvaranju su prisustvovali i glumci Nada Blam, Marija Vicković, Hana Selimović, Kristina Gavrić, Dušanka Stojanović Glid, Miloš Vlalukin, a Nebojša Dugalić podelio je s publikom pismo glumice Mire Banjac, koja je podsetila na svoju plodonosnu saradnju s Goranom Paskaljevićem. Tih pet filmova koje je uradila s rediteljem okarakterisala je „jednim od najboljih delova karijere“:
– Goran je na snimanjima bio tih, blagorodan, ali je uvek znao šta hoće i što je najvažnije umeo je to da objasni glumcima. Poslednji put smo sarađivali na filmu „Bure baruta“. Bila je to mala uloga, ali meni je puno značilo to što mi je tada rekao da voli kad me ima u svom filmu. Goran je voleo svoje glumce, a meni je i izvan filma bio prijatelj. Družili smo se kad god smo za to imali priliku, a sećam se da je bio jako srećan kada sam ga onomad vodila na moju Tisu. Obećao je da će ponovo doći, ali nažalost, nije mu se dalo. Veoma sam zahvalna njegovoj ženi, Kristini, što je bila uz Gorana do kraja života, kao njegova velika ljubav, profesionalno i privatno njegova desna i leva ruka. Sjajna žena. Znala sam i Goranovog sina Vladu, javljao mi se iz Amerike, hteo je da snima sa mnom, ali to se, nažalost, spletom okolnosti, nije dogodilo – prisetila se u pismu Banjac, zaključivši da je „Goran Paskaljević prožeo njen život i kao reditelj i divan čovek i za sva vremena ostao u njenoj duši i sećanju“.
Glumac Nikola Ristanovski, kako je poručio sa scene teatra, radio je s Paskaljevićem „nažalost samo jedan fllm“. Bilo je to „Bure baruta“ 1008. godine:
– I moram priznati da se ja Gorana ne sećam i nema većeg komplimenta za reditelja. Sećam se energije, razumevanja. Preneo je na mene sve prelepe emocije Formana i Mencla, taj duh, smisao za humor, toplinu, pogled na malog čoveka koji ima veliki kosmos u sebi. Bio je otvoren prema životu, pun razumevanja i imao je smisao za trenutak, imao je otisak – ocenio je Ristanovski, dok je glumac i član žirija Irfan Mensur podsetio sve da je „Čuvar plaže u zimskom periodu“ bio njegov debi na filmsko platnu:
– Goran mi je ponudio ulogu. Posle tri dana sam dobio ponudu velike, svetske produkcije za jedan film. Rekao sam to Goranu i on je kazao: „Čekam te“.“ Snimio sam „Atentat u Sarajevu“ i odmah nakon toga počeo da snimam „Čuvar plaže u zimskom periodu“. I zato je to u mom srcu prvi film koji sam uradio i prvi u kojem sam počeo da se bavim glumom. Brzo nakon toga smo snimili i „Pas koji je voleo vozove“.
Do 30. septembra u Leskovcu će, u izboru selektora Ognjena Sviličića, biti prikazano deset regionalnih ostvarenja, i to: „Lost Country“ Perišića, „Radnička klasa ide u pakao“ Mladena Đorđevića, „78 dana“ Emilije Gašić, „Pero“ Damjana Kozolea, „Uzor“ Nejca Gazvode, „Samo kad se smijem“ Vanje Juranić, „Sveta obitelj“ Vlatke Vorkapić, „Živi i zdravi“ Ivana Marinovića, „Ekskurzija“ Une Gunjak i „Domaćinstvo za početnike“ Gorana Stolevskog.
Bonus video: Almodovar u Veneciji
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
