Otvoren 15. Kustendorf! Kusturica: Ne budimo lutke, borimo se za slobodu

Filmskim omažom u čast Pjera Paola Pazolinija, plesnim performansom studenata Akademije umetnosti i ostvarenjem "Perja" Omara El Zohairija otvoren je 15. Kustendorf na Mećavniku pod sloganom "Razdiruća i veličanstvena lepota stvaranja".- Ovo će biti najpoetičnije, najpolitičkije, najemotivnije i najspektakularnije otvaranje Kustendorfa dosad. Zašto? Zato što je festival kao i njegov slogan u čast veličanstvenog Paola Pazolinija i 100 godina o njegovog rođenja - poručeno je na početku svečanog otvaranja.

Nakon prikazanog kratkog Pazolinijevog filma "Šta su to oblaci" iz kojeg je i izvučen ovogodišnji slogan, na scenu je stupio osnivač i reditelj Emir Kusturica koji je poželeo dobrodošlicu u "slobodne, srpske planine".

- Godine 1941. antifašizam je iz BIH preseljen na Taru. I jedan lik je ušao u istoriju kao prvi antifašista u svetu. Njegova sudbina nije bila srećna na kraju, a njegovo ime je Draža Mihailović. Dužni smo da kažemo da je bio prvi antifašista na svetu. Ako se zamislimo nad ovim što smo gledali (film "Šta su to oblaci") možemo da zaključimo da smo slobodu izgubili. Kako se to desilo? Šta je bilo poslednjih 40 godina pa smo je izgubili? Kako je moguće da je jedna percepcija izgubljena zauvek? - upitao je Kusturica i dodao:

- S jedne strane može biti naša posvećenost tehnologiji. Jedan narodni filozof je rekao da ovce najređe stradaju od vukova. Najčešće stradaju od šeparda. Tako se i naša sloboda rastopila jer smo bili neoprezni.Kako je istakao, poslednji gubitak slobode je bio "nakon proizvedenog virusa kovid 19."

- Čovek koji je to priznao je ubijen. Pazolini je ubijen zato što je pronikao u čovekovu suštinu i otišao je predaleko. Danas živimo u vremenu koje možemo nazvati nevremenom. Ovo su zla vremena u kojem nemamo nekoga kao što je ubijeni Pazolini da nam osvetli put. Ako je kovid prekinuo za trenutak ovaj festival, mi ćemo se truditi da pomeramo datume da ne izgubimo više nijedan.

Kusturica se u svom govoru osvrnuo i na rat u Ukrajini istakavši da moramo naći put do slobode, kako ne bismo kao lutke u Pazolinijevom filmu završili u đubretu.- Ne budimo lutke, borimo se za slobodu. Četvrta industrijska revolucija traje u civilnoj jedinci u necivilnom društvu. Oni imaju toliku autonomiju da jedni drugima ne predstavljaju ništa. Šta to znači? To znači – moždani impulsi, a to znači, kao u ovom filmu – upravljanje ljudskom sudbinom. Sad u SAD imamo ministarstvo istine. Zašto imamo takvo ministarstvo? Zato što je u fazi formiranja velika svetska vlada i njeno prvo ministarstvo je ministarstvo zdravlja - kazao je reditelj i dodao:

- I kada u oktobru, kako kažu, opet prospu kovid, svi ćemo biti pod istom kapom i sve će nas zatvarati na isti način, pa će nas tako provoditi kroz krize poput ove koju su sad proizveli sa ratom i mirom i onda će nas tako izmučene i izmorene naterati da pristanemo na gubitak ličnosti i dobijemo korisničko ime. Njihov plan je da nam oduzmu sve što imamo. Slobodu su uzeli. Još treba da nam uzmu zemlju i da nama upravljaju kako žele. Ovo nisu zavereničke, već realne priče. Klaus Švab i i forum u Davosu upravljaju svetom i konačni cilj im je da nas sve učine srećnima tako što nećemo imati ništa. Ne zaboravimo slobodu! - poručio je Kusturica.

Do 10. maja petnaest filmova naći će se u takmičarskom programu. O dobitnicima zlatnog, srebrnog i bronzanog jajeta, odlučivaće žiri koji čine egipatska rediteljka Marijam Abu Ouf, publicistkinja filmova Brigita Portije, reditelj i scenarista Dušan Milić i profesor kamere, stručnjak za vizuelne efekte i vizuelni umetnik Ivan Šijak.U "Savremenim tendencijama" biće prikazani dobitnik Gran pri nagrade festivala u Kanu "Heroj", reditelja Asgara Farhadija, dobitnik nagrade žirija filmskog festivala u Otrantu "Povest o mojoj ženi" mađarske rediteljke Ildiko Enjedi, zatim film "Jedna sekunda" kineskog reditelja Džanga Jimoua, kao i film "Freda" rediteljke Žesike Ženei sa Haitija.Poseban kuriozitet festivala biće ekskluzivno emitovanje prvog testa Kodakove kolor trake koji je nastao pre jednog veka, 1921. godine. Nagrada festivala "Drvo života" biće dodeljena Petru Božoviću i italijanskom glumcu, Toniju Servilu.Bonus video: Robertu Benjiniju uručena nagrada za životno delo na festivalu u Veneciji

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apbenjinivenecijagp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2366136"]