Otvara se Venecijansko bijenale: Otkrivamo kako će izgledati srpski pavilijon na svetskoj smotri arhitekture

Venecijansko bijenale se, u skladu s vizijom umetničkog direktora i kustosa Karla Ratija, odvija pod temom - Inteligencija. Prirodna. Veštačka. Kolektivna.

- Ako svaka zemlja donese po jedan uspeh, zajedno možemo da sastavimo globalni alat za prilagođavanje budućnosti - istakao je Rati.

Nastup Srbije na Bijenalu, u ime Ministarstva kulture, organizuje Muzej primenjene umetnosti, uz podršku Udruženja arhitekata Srbije. Našu zemlju predstavlja izložbeni projekat "Rasplitanje: Novi prostori/ Unravelling: New Spaces", koji će svečano biti predstavljen u Paviljonu Srbije 8. maja. Članovi autorskog tima su arhitekte Davor Ereš, Jelena Mitrović i Igor Pantić, kao i Sonja Krstić i Ivana Najdanović (dizajn tekstilne strukture), te Petar Laušević, inženjer kinetike i energetskog napajanja. Komesar izložbe je dr Stevan Martinović, a kustos dr arh. Slobodan Jović.

U Paviljonu Republike Srbije istražuje se interdisciplinarnost, kao kritička veština i vitalni rezervoar kolektivnog znanja, i cirkularnost, kao osnovni materijalni princip arhitektonske produkcije. Izložba preispituje odnos između komponovanja i dekomponovanja, naglašavajući sposobnost arhitekture za neprestano preispitivanje i reinvenciju. Rad na poetičan i slojevit način upućuje na razumevanje naša dva nasleđa: onog koje se tiče tradicije pletenja, tkanja i veza u Srbiji; i drugog, artificijelnog, simbolički predstavljenog u "beogradskoj šaci", prvoj bioničkoj šaci na svetu napravljenoj 1963. godine na Institutu "Mihajlo Pupin".

Postavka se sastoji od arhitektonske forme, mašinski struktuirane od pletiva prema usvojenom paternu, koje se tokom izložbe postepeno rasparuje i namotava na kalemove. Arhitektonska izložbena struktura osmišljena je kao forma u stalnom preobražaju - pokretljiva, kinetička, efemerna i cirkularna, bliska prirodnoj inteligenciji koja može da misli gradivno iz logike primarne materijalnosti, tako da gradi, razgrađuje i iznova stvara u ciklusima.

Na zidove Paviljona pozicionirano je 125 motoričkih kalemova na koje se materijalnost forme postepenim namotavanjem, do kraja Bijenala, vraća u svoj primarni oblik - vuneno predivo. Kalemovi rade pomoću energije iz solarnih panela, čime se ukazuje na projektivni postupak gradnje kao istovremenost procesa komponovanja i dekomponovanja strukture.

Efemerni i kinetički karakter izložbene forme pozicionira prirodnu i veštačku inteligenciju kao komplementarne dinamične sfere, u kojima je presudna borba da se eksplicitno i vizuelno održi granica između dve inteligencije.

Ruka koja čini središte projekta, predstavljena je kao produžetak stvaralačkog uma i posrednik između fizičkog sveta i sveta ideja. Inspirisana lokalnim stvaralačkim i naučnim nasleđem, izložba se oslanja na inteligenciju pletenja – praksu oblikovanja formi koja se temelji na taktilnom angažmanu i lokalnosti. Ovaj koncept „pletenja“, odnosno „rasplitanja“, suprotstavljen je revolucionarnoj Beogradskoj ruci (1963), prvoj bioničkoj ruci na svetu, čime se ističe sposobnost lokalnih dostignuća da pokreću globalni tehnološki napredak, sa naglaskom na to da imaginacija i invencija proističu iz empatije, fizičkog angažovanja, gestova i slobodnog pokreta.

Izložba u Paviljonu Republike Srbije trajaće do 23. novembra.

Bonus video: