Otkriven redak portret prvog kralja transvestita

Kada mu je stigao minijaturni portret, veličine tek nešto više od pet centimetara, Filip Mold je odmah uočio da ga krasi nešto što je nesvakidašnje. I da u rukama drži nešto što je veoma retko.To ga je toliko kopkalo da je morao da krene u "istragu". To ovom trgovcu umetninama, galeristi i autoru TV emisije "Fake or Fortune" nije strano, s obzirom da u svom televizijskom programu pomaže "običnim smrtnicima" da utvrde da li su umetnička dela u njihovom posedu originali ili lažnjaci.https://twitter.com/philipmould/status/1354168188615983104U pomoć je pozvao istoričarku umetnosti Selin Kašu i nakon temeljnog istraživanja njih dvoje su utvrdili da je model na minijaturnoj slici jedan kontroverzan kralj iz dinastije Valoa. I to čovek koji je vladao najpre Poljskom, a potom i Francuskom od 1574. do 1589. godine. U pitanju je Anri Treći, rođen kao četvrto dete u braku kralja Anrija Drugog i Katarine Mediči.Osim što su ustanovili ko je bio model na slici, uspeli su da otkriju i autora ovog portreta. Kada je minijaturna slika izvađena iz svog rama na poleđini ih je dočekalo iznenađenje. Uz tačan datum nastanka slike - 1578. godinu stajao je i potpis velikog umetnika Žana de Kora. Francuski slikar bio je u 16. veku jedan od najtraženijih portretista na kraljevskim dvorovima. A osim što je "ovekovečio" Anrija Trećeg, poznati su i njegovi portreti Meri Stjuart i Elizabete Prve.Evropski dvorovi u to vreme često su, kako je objasnio Filip Mold za britanski "Telegraf", naručivali minijaturne portrete ili kao "izraze ljubavi ili za poklone porodici".Dekor Anrija Trećeg prikazuje kao naočitog vladara, okićenog nakitom, malim plišanim šeširom i belim čipkanim okovratnikom, kako se zagonetno smeši, piše "Smitsonijan magazin".Anri Treći je vladao u turbulentnom period za francusku i poljsku istoriju. Neki istoričari su ustvrdili da je njegova vladavina bila "okidač" za Hugenotske ratove. Više od tri decenije trajale su u Francuskoj nemilosrdne borbe između katolika i kalvinista, odnosno protestanata…Međutim, ono što je mnogima najfascinantnije vezano za Anrija Trećeg jeste njegova ličnost. Mnogi ga nazivaju prvim kraljem transvestitom i transeksualcem, a danas je uvreženo mišljenje da je upravo on dovodio u pitanje seksualne norme u 16. veku, praktično ih redefinisavši.Još za života Anrija Trećeg dosta se polemisalo o njegovom privatnom životu. Iako je bio oženjen Lujzom od Lorene, decu nije imao. A beleženo je da je kralj vrlo često nosio žensku odeću i nakit i da je uvek uz njega bila grupa "sumnjivih muškaraca".

Pregršt je dokaza da je vladar iz dinastije Valoa uživao u seksualnim odnosima i sa ženama i sa muškarcima. "Zapošljavao" je na dvoru brojne muške "ljubimce", skandalizujući tadašnju javnost."Kralj je te muškarce obasipao novcem i luksuznom odećom. Voleo je da njegovi `prijatelji` nose duge, kovrdžave kose delimično prekrivene plišanim ženskim šeširima, poput prostituki u bordelu", opisivao je dvorski sluga dešavanja u domu kralja u 16. veku.Politički protivnici Anrija Trećeg često su isticali da je on "seksualno devijantan", navela je autorka Ketrin Bi Kroford, u svom "Žurnalu istorije seksualnosti" 2003. godine."Tokom vladavine negativna tumačenja seksualnosti Anrija Trećeg vrlo često su korišćena kao oružje protiv njega u svakoj problematičnoj političkoj situaciji", zapisala je Krofordova.Autorka je sugerisala da je kraljeva "problematična" seksualnost bila i razlog njegove tragične smrti, jer jedan fanatičan monah, Žak Klemen upao je u dvorac Sen Klu i izboo Anrija Trećeg 1. avgusta 1589. godine. Smrt Anrija Trećeg u 37. godini označila je i kraj vladavine dinastije Valoa.Vrednost dela, kako je izvestio "Telegraf", procenjena je na nekoliko stotina hiljada dolara, a Mold je ovaj portret ponudio pariskom muzeju Luvr.- Ovo delo je francusko nacionalno blago. Veoma značajan prikaz kralja koji je počesto nailazio na nerazumevanje i koji je jedno vreme bio obrisan iz istorije. Portret je takođe i potvrda ogromnog talenta Žana Dekora - izjavio je Mold, zaključivši da bi bilo divno da se vrati tamo gde mu je i mesto: "Kući, u Pariz".