2
Počastvovana sam što sam dobila Nobelovu nagradu za književnost i zaista cenim vašu podršku, rekla je nova laureatkinja Nobela Han Kang.
Južnokorejska spisatejica Han Kang postala je pre nekoliko dana prva dama iz Azije ovenčana Nobelovom nagradom za književnost.
Ova dama, kojoj su 53 godine, kako to tradicija nalaže, pristala je na kratak intervju za sajt Nobelovog komiteta, a upitana kakav je osećaj biti prvi književni laureat iz Južne Koreje koji je dobio prestižno priznanje, Han Kang je kazala:
– Odrasla sam uz knjige. Znate, od kada sam bila dete rasla sam uz knjige na korejskom i one prevođene na moj jezik. Tako da mogu da kažem kako sam odrasla uz korejsku književnost, koja mi je veoma bliska. Nadam se da je Nobelova nagrada zato lepa vest za čitaoce korejske književnosti i moje prijatelje, pisce.
S obzirom da potiče iz književne porodice, uvek je pisce posmatrala kao svojevrsni kolektiv.
– Oni traže smisao života. Ponekad su izgubljeni, a nekad odlučni i sav taj njihov trud, snaga bili su mi inspiracija. Jedna od velikih inspiracija bilo mi je delo „Braća Lavlje srce“ Astrid Lindgren, ali ne mogu reći da je presudno uticala na mene. No, kada sam pročitala tu knjigu odmah sam mogla da prepoznam sve one nedoumice koje sam imala o pitanjima čoveka, oi životu i smrti.
Na pitanje odakle bi neko, ko nije upoznat s njenim opusom, trebalo da krene, pomenula je da kod svakog pisca postoji jedno nepisano pravilo…
– Svakom piscu je najdraža poslednja ili najnovija knjiga. Dakle, moja poslednja knjiga zove se „We Do Not Part“, i mislim da bi ona za svakog mogla biti dobar početak. A delo „Human Acts“ direktno je povezano s ovom knjigom. Tu je i „Bela knjiga“ (The White Book), koja je za mene veoma lična, prilično je autobiografska. Opet, tu je i „Vegetarijanka“. Ali, mislim da bi za start idealna bila „We Do Not Part“.
Delo „Vegetarijanka“, jedino prevedeno na srpski i objavljeno kod nas (Dereta), najpoznatiji je roman Han Kang u svetu. Za knjigu je dobila i Bukerovu nagradu, a na pitanje šta je taj roman značio za nju, odgovorila je:
– Pisala sam je tri godine. A te tri godine su mi, iz nekih ličnih razloga, bile veoma teške. Borila sam se dugo da pronađem odgovarajuće slike glavne junakinje u umu i prenesem ih na papir, kao i slike ljudi koji je okružuju. Takođe, i slike drveća i sunčeve svetlosti… Sve je bilo tako živo tokom te tri godine – prisetila se Han Kang, priznavši da Nobelovu nagradu za književnost nije slavila na neki poseban način.
– Popila sam čaj, jer ne konzumiram alkohol, i u tišini i miru proslavila sam je sa sinom.
A upravo je sin spisateljice, s kojim je završavala večeru kad su je obavestili da je laureat Nobela, fokus neobjavljenog rukopisa Han Kang za kojim od pre nekoliko dana vlada „pomama“. Naime, taj neobjavljeni rukopis je zapečaćen i zaključan u Oslu. Sve vezano za ovaj rukopis, koji se od 2019. čuva u Norveškoj, obavijeno je velom misterije – od toga šta je sadržaj, do toga koliko ima stranica, ili koje je literarne forme. Zna se samo naslov – „Dragi sine, moj voljeni“.
Rukopis je, kako podseća „Korea Herald“ bio deo umetničkog projekta „Future Library“, koji je pokrenut u Norveškoj pre jedne decenije. I svake godine jedan pisac bi bio pozvan da daruje rukopis, kojim istražuje teme mašte i vremena. Među njima su bili i Margaret Atvud, Dejvid Mičel i Karl Uve Knausgor. Svi ti rukopisi čuvaju se u Biblioteci „Deichman“ u Oslu, a zamišljeno je da tek 2114, tačno stotinu godina nakon otpočinjanja projekta, tekstovi – koje niko do tada nije video – budu odštampani.
Han Kang je pre pet godina svoj rukopis umotan u ceremonijalnu belu tkaninu, koja se tradicionalno koristi u korejskim obredima kad se rodi beba ili kada neko premine, nosila kroz norvešku šumu i onda ga se odrekla na 95 godina.
– Bilo je to kao venčanje mog rukopisa s šumom, ili uspavanka za vekovni san – kazala je spisateljica tada, a od kad je dobila Nobelovu nagradu svi su počeli da spekulišu kako njeno delo nosi poruku čovečanstvu za budućnost, kroz pismo voljenom sinu.
I kao što su sada svi zainteresovani za taj rukopis, tako je i s do sada objavljenim delima Han Kang. Naime, od pre četiri dana, od kada je Nobelov komitet saopštio 120. laureata, u Južnoj Koreji je zabeležena rekordna prodaja romana spisateljice. Tamošnje dve najveće onlajn knjižare prodale su više od 500.000 primeraka dela nobelovke. Proteklih dana najprodavaniji naslov Han Kang u njenoj domovini bio je „Human Acts“, a potom „Vegetarijanka“, dok se odlično prodavalo i poslednje delo „We Do Not Part“.
Toliko je interesovanje za opus Han Kang da vlada nestašica dela nobelovke, a očekuje se da će od ponedeljka moći da se izađe u susret moru novih čitalaca, kada knjige Nobelove laureatkinje ponovo stignu u knjižare…
Bonus video: Han Kang
