Omaž Dmitriju Ivanoviču Mendeljejevu i njegovom delu: Izložba „Hemijska tvrđava“ u Muzeju nauke i tehnike

Autori izložbe su dr Jasminka Korolija i dr Ljuba Mandić, a postavku će otvoriti prof. dr Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Ova interaktivna izložba prati nastajanje i rast periodnog sistema elemenata i prikazuje životne i neživotne uloge hemijskih elemenata putem kratkih priča: Joni metala i stisak ruku, Spasilac Zemlje, Treće mesto u Univerzumu, Glas blage histerije ali i anstezije, Mali Lucifer, Srebro iz gline, Šta povezuje sunđer i koprivu, Zapis u kosi, Jedinjenja opasna, a stvaraju se u organizmu, Odbrana zasnovana na mirisnim supstancama elemenata, „Molekulski taksi“ kiseonika, Lud kao šeširdžija, Zbog njega nas um napušta, „Itaj, itaj!“, Pacifista među najotrovnijim metalima, Aristokratija u moru, Grumen od 112 kg... Na izložbi će biti prikazani i različiti predmeti, materijali, kao i interaktivni eksponati.

Takođe je prikazano kako se periodni sistem menjao i rastao sve do 2010. godine kada je otkriven 118 element tenesin. Za izložbu je odabrano 28 hemijskih elemenata, najčešće prisutnih u našem životu.

Dmitrij Ivanovič Mendeljejev (1834-1907) je hemičar čije delo periodni sistem elemenata je jedno od najvećih otkrića u svetskoj nauci 19. veka. Rođen je u sibirskom gradu Tobolsku. Studirao je pedagogiju i hemiju u Sankt Peterburgu. Diplomirao je 1855. godine. Posle odbrane magistarske teze studirao je prirodne nauke u Parizu i Hajdelbergu. Nakon studija se vratio u Rusiju i doktorirao 1865. godine. Bio je profesor hemije na Tehničkom institutu i Univerzitetu u Sankt Peterburgu. Mendeljejevljeva interesovanja su bila široka, bavio se preradom nafte, uglja, mineralogijom, proizvodnjom gvožđa, pedagogijom i filozofijom.

“Hemijska tvrđava” je omaž tvorcu i njegovom delu. Kameni temeljci za gradnju ove tvrđave sakupljani su 80 vekova, a njeno građenje započeo je Mendeljejev 1869. godine. Na raspolaganju je imao svega 63 kamena - do tada poznata 63 hemijska elementa. Ogromno znanje o njihovim svojstvima i atomskim težima omogućilo mu je da otkrije periodni zakon. Na osnovu njega je svakom elementu odredio tačno mesto u zidinama tvrđave, to jest periodnom sistemu elemenata. I ne samo to, ostavio je prazna mesta za elemente koji će tek biti otkriveni.

Na početku je Mendeljejevljeva tablica imala malo pristalica među naučnicima. O njoj je počelo da se piše tek kada su otkrivena tri hemijska elementa koje je on predvideo. Krajem osamdesetih godina 19. veka počinje postepeno uvođenje periodnog sistema u univerzitetske udžbenike i nastavu. Tako je 1890. godine unet u udžbenike za studente u Engleskoj.

Za razliku od zemalja na Zapadu, u Srbiji već 1874. godine hemičar Sima Lozanić, univerzitetski profesor, naučnik, prvi rektor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, u univerzitetskom udžbeniku iz neorganske hemije pominje periodni zakon i periodni sistem elemenata, što je bilo prvi put van ondašnje Rusije. U drugom izdanju ovog udžbenika iz 1880. godine opširno piše o „Zakonu perijoda”. Na predlog Sime Lozanića Mendeljejev je 1904. godine izabran za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije.

Izložba „Hemijska tvrđava“ za posetioce će biti dostupna od 18. aprila 2024. godine.

Bonus video: SANU obeležila 182 godine od osnivanja, uz akademike na svečanom skupu i vlast