Okršaj pop ikona iz groba: Bizarno suđenje - glavni akteri Prins i Vorhol

I dok je u SAD određena vrsta kršenja autorskog prava dozvoljena nečim što se u tamošnjem zakonu zove "poštena upotreba", ako je posredi prisvajanje tuđeg autorskog prava u većoj meri, onda je to nelegalno. I slučaj Prins-Vorhol, koji se već nekoliko godina povlači po većnicama, a sada i po Vrhovnom sudu, odražava se, kako prenose američki mediji, na sve umetnike, autore, filmske stvaraoce, muzeje, holivudske studije…

A kako su Prins i Vorhol "s onog sveta" stigli do američkog Vrhovnog suda? Kada je Prins bio na vrhuncu slave, objaviši album "Purple Rain", nije bilo medija koji nije izveštavao o muzičkom geniju iz Minesote. Jedan od njih bio je i magazin "Veniti fer" koji je angažovao nikog drugog do Endija Vorhola da napravi portret Prinsa. A kako bi mu pomogao magazin je platio 400 dolara za fotografiju Prinsa koju je nekoliko godina ranije uradila poznata muzička fotografkinja Lin Goldsmit.I Vorhol ju je iskoristio da napravi portret Prinsa u sličnom maniru kojim je ovekovečio legendarne portrete Merilin Monro, Džeki Kenedi ili Mao Cedunga. Portret s fotografije je malo, za potrebe svog umetničkog dela, kropovao, promenio veličinu, tonove i svetlo. A onda je pridodao boje po kojima je prepoznatljiv i rukom potcrtao Prinsove crte lica.

Ali, to mu nije bilo dovoljno. Od originala je načinio još nekoliko verzija, od kojih je jedna s licem Prinsa u ljubičastoj boji. Upravo ta verzija išla je u članku u "Veniti feru", a Goldsmitova je potpisana pored fotke. I sve je to bilo kako treba dok Prins nije preminuo 21. aprila 2016. godine. Naime, uz tekst o muzičkoj ikoni "Veniti fer" je iskoristio još jedan Prinsov portet koji je uradio Vorhol, ovoga puta u narandžastoj varijanti i to na naslovnoj strani magazina.

A s obzirom da o zaostavštini njujorškog likovnog umetnika brine Fondacija Endi Vorhol, američki magazin im je za korišćenje portreta na naslovnoj strani plationešto više od deset hiljada dolara.

I kada je Lin Goldsmit ugledala naslovnicu "Veniti fera", kontaktirala je Vorholovu fondaciju tražeći, između ostalog, i finansijsku nadoknadu. Međutim, ta fondacija, ne samo što se oglušila o zahtev fotografkinje, već se obratila sudu da donese odluku kako Vorholovi portreti Prinsa ne krše autorska prava fotografkinje. I dok je na prvostepenom suđenju Fondacija Endi Vorhol odnela pobedu, apelacija je dala sasvim drugačiji ishod. Naime, presuđeno je u korist Lin Goldsmit, jer je "transformisanjem originalnog dela" fotografkinji načinjena moralna i finansijska šteta, a naročito publikovanjem bez dozvole.

I slučaj je stigao do Vrhovnog suda SAD. Sudija koji predsedava parnicom Džastis Tomas, kako je prenela agencija AP u izveštaju s prvog ročišta, upitao je na suđenju advokata Fondacije Romana Martineza da li bi ga ta institucija tužila za kršenje autorskog prava ukoliko sam sebi da dozvolu da se "poigra" s Vorholovim radom, dodavši:

- Recimo da sam u isto vreme fan Prinsa, što i jesam bio tokom osamdesetih, ali i fan atletskog tima "Sirakuz oranž". I ja odlučim da napravim jedan od onih velikih postera, malo promenim boje na krajevima i stavim natpis "Hajmo narandžasto" ispod. Taj poster bih s ponosom nosio na mečeve i prodavao ih svim svojim prijateljima, obožavaocima Sirakuze…Na to je advokat odgovorio da bi "mogao da ga tuži" i da bi verovatno dobio sudski proces... I dok neki laik može, s punim pravom, da misli kako je ovo još jedna u nizu bizarnosti američkog društva, ishod ovog spora može imati dalekosežne posledice. Jer, iznova je skrenuo pažnju na vrlo bitnu stvar u svetu umetnosti. Naime, suđenje je ponovo pokenulo pitanje šta je to "poštena upotreba", kad su posredi autorska prava. I zbog ovog slučaja oglasile su se u javnosti i brojne organizacije i udruženja, naglašavajući koliko je značajno donošenje odluke u ovom sporu, jer od nje zavisi "sudbina" mnogih umetnika. Među njima su Američka filmska asocijacija, pa njujorški i losanđeleski muzeji, ali i tvorci kultne "Ulice Sezam", koji su istakli kako se i sami često oslanjaju na "poštenu upotrebu" za svoje parodične šou programe, ali takođe i da licenciraju junake koji su zaštićeni autorskim pravom, poput Elma.

Podršku Goldsmitovoj u sudskoj borbi dokazivanja da se nečije originalno delo ne sme "transformisati" bez dozvole pružili su zvaničnici Bajdenove administracije, potom organizacije koja se bavi licenciranjem dela Doktora Susa, ali i Asocijacija muzičkih izvođača, pa i organizacije koje se bave zaštitom intelektualnih prava.

Iza Vorholove fondacije stale su one koje se takođe staraju o opusu likovnih umetnika Roberta Raušenberga i Roja Lihtenštajna.

Očekuje se da će presuda u ovom slučaju biti doneta do kraja juna.

https://www.youtube.com/watch?v=UG3VcCAlUgE

Bonus video: Vorhol, otac pop-arta

[video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortivorholam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3144762"]