Voleo je šlagere, sebe nazivao Beograđaninom starog kova, pozorište je ostavio zbog filma i postao jedan od najomiljenijih epizodista u domaćoj kinematografiji - sve to bio je glumac Vladan Živković koji je preminuo sinoć u Beogradu.
Vladan Živković, koji je umro u 81. godini, posle duge i teške bolesti, rođen je 15. decembra 1941. godine u Beogradu, a na Pozorišnoj akademiji bio je u klasi sa Gojkom Šantićem, Mirom Peić i Tanasijem Uzunovićem.
Još tokom studija počeo je da druguje sa Draganom Nikolićem i da igra sa njim u „Krsmancu“. I tada ih je primetio reditelj Živojin Žika Pavlović, i još kao studente angažovao za svoj film „Kad budem mrtav i beo“. Ovo ostvarenje iz 1967. godine, koje se i danas smatra remek-delom jugoslovenskog crnog talasa, osim što je od Nikolića zbog role Džimija Barke napravilo glumačku zvezdu, skrenulo je pažnju i na Živkovića, koji je igrao marginalca Bubrega.
Kada je diplomirao na Akademiji Živković dobija angažman u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu. Ali, nije se „proslavio“, jer mu tadašnji upravnik nije dozvoljavao da radi paralelno na filmu. I mladi glumac je „presudio“ – otisnuo se na veliko platno. I dok su ga glavne uloge od samog početka „zaobilazile“, postao je jedan od najtraženijih epizodista u našoj kinematografiji.
Usledila je 1971. godine rola u filmu „Doručak sa đavolom“ koji je režirao, ali i napisao scenario pesnik Miroslav Mika Antić. U drami o događajima u Vojvodini, u prvim godinama nakon oslobođenja, tačnije revoluciji na selu, zbog nasilne kolektivizacije i prinudnog otkupa žitarica, glavnu rolu tumačio je Bata Živojinović, a Živković mladog poručnika Milana Argelaševa.
Mladi glumac dobija šansu i u inostranim filmskim produkcijama. U istoj, 1973. godini snimio je dva engleska filma – „Dve žene“ i „Engleska me je stvorila“. U oba ostvarenja tumačio je Nemce, a ekran je delio sa tadašnjim zvezdama ostrvske kinematografije Majklom Jorkom i Piterom Finčom.
Poznati epizodista Vladan Zivkovic preminuo je danas. Glumac poznat po sporednim ulogama kog su svi znali ali retko ko mu je znao ime. pic.twitter.com/jKLj52MLqo
— Alf (@el_comandante5) January 4, 2022
I dok se u međuvremenu pojavljivao u kultnim ostvarenjima domaće kinematografije, kakva su „Sutjeska“, „Povratak otpisanih“, „Vrhovi Zelengore“ ili „Čuvar plaže u zimskom periodu“ ili serijama, poput „Kapelskih kresova“ 1977. godine igra u društvu Džejmsa Koburna, Maksimilijana Šela i Džejmsa Mejsona u filmu legendarnog Sema Pekinpoa „Gvozdeni krst“.
U toj i narednoj deceniji odigrao je ubedljivo najveći broj rola, u ostvarenjima koja su potpisali Arsa Jovanović, Slobodan Šijan, Goran Marković, Zdravko Randić, Dejan Karaklajić, Miomir Stamenković, Zdravko Šotra, Siniša Pavić, Dušan Kovačević, Đorđe Kadijević…
Uglavnom su to bile „minorne“, ali opet pamtljive uloge. Od vozača hladnjače u „Specijalnom vaspitanju“, partizana u „Devojačkom mostu“, konobara u „Dvoboju za južnu prugu“, radnika u klanici u „Tigru“, policijskog inspektora u „Pozorišnoj vezi“…
Tokom osme decenije 20. veka ponovo igra u stranim produkcijama, kao što su bile „Twilight Time“, „Le Prix du danger“, „The Great Escape II“, kao i u dve serije: „Musolini“, u kojoj je glavnu ulogu igrao oskarovac Džordž Skot, i „Rat i sećanja“ sa velikim Robertom Mičamom. I sa svim velikim stranim glumcima imao je, kako je svedočio, divna iskustva, nazivajući ih „sasvim običnim, opuštenim ljudima“, koji se nikako ne ponašaju kao zvezde.
Snimao je maltene non-stop, a samo tokom 1982. godine pojavio se u osam filmova. Od Živkovića više epizodnih rola odigrao je Predrag Milinković. Iza Živkovića je ostalo 147 uloga na filmu i televiziji, a među naslovima su: „Radio Vihor zove Anđeliju“, „Poseban tretman“, „Vruć vetar“, „Rad na određeno vreme“, „Hajduk“, „Laf u srcu“, „Sok od šljiva“, „Idemo dalje“, „Variola vera“, „Tesna koža“, „Suton“, „Moj tata na određeno vreme“, „Još ovaj put“, „Mahovina na asfaltu“, „O pokojniku sve najlepše“, „Balkanski špijun“, „Vojnici“, „Kraj rata“, „Razvod na određeno vreme“, „Lager Niš“, „Vuk Karadžić“, „Noć u kući moje majke“, „Dezerter“, „Crni bombarder“, „Tri karte za Holivud“, „Gore dole“…
Iako je poslednjih godina slabo snimao, ostalo je zabeleženo da se pojavio u naslovima, kakvi su serija „Montevideo, Bog te video!“, „Šifra Despot“ i „Psi laju, vetar nosi“, a poslednju ulogu imao je u „Pucnjima u Marseju“ Gordana Matića.
Sebe je nazivao čovekom „starog kova“, starim Beograđaninom koji uživa u muzici od klasike, preko šlagera, do Arsena Dedića i Gabi Novak.
Bio je predsednik Udruženja filmskih glumaca Srbije. Upravo je ovo udruženje, zajedno sa Kulturnim centrom Niš organizovalo festival, poznat kao Filmski susreti Niš. Takođe, upravo je kao deo Udruženja filmskih glumaca bio delegiran u Upravni odbor Filmskog centra Srbije.
Pre dvadesetak dana napunio je 80. godina…
Bonus video:
Orson Vels, gospodar scene
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare