Lepota, gracioznost, elegancija, talenat, hrabrost…Sve to krasilo je jednog od najvećih glumaca 20. veka, Sidnija Poatjea.
Kolege iz sveta kinematografije, ljubitelji sedme umetnosti opraštaju se dirljivim rečima i uspomenama „s ljubavlju, od gospodina“ Sidnija Poatjea, koji je preminuo juče na svojim Bahamima u 94. godini.
– Sidni Poatje nam je pokazao kako da stignemo do zvezda – ocenila je Vupi Goldberg, dok je Vajola Dejvis podsetila koliko je glumac bio moćan na sceni i van nje, dodavši:
– Ta snaga, ta energija… Poatje je bio čovek koji je prvi pokazao da i životi crnaca jesu vredni!
I nisu slučajne ove reči Dejvisove, jer je upravo Sidni Poatje bio taj pionir u Holivudu koji je srušio tolike granice. Poatje je bio taj koji je pokazao da se treba uzdignuti, on je bio taj koji je svojevremeno odbio da igra Šekspirovog Otela, ulogu koju svaki dramski umetnik priželjkuje, jer nije želeo da ga stave u „kalup“ crnih glumaca i na kraju postao prvi Afroamerikanac koji je ovenčan nagradom Američke akademije za film-Oskarom.
Sidni Poatje rođen je 20. februara 1927. godine u Majamiju, na Floridi. Roditelji, farmeri sa Bahama, prodavali su paradajz po Americi kada ih je „zatekao“ prerani dolazak na svet sina. Očeva porodica poticala je sa Haitija, a njegovi preci bili su odbegli robovi. Rođenjem u Americi stekao je državljanstvo SAD, pored onog Bahama. Iako je odrastao na Bahamima, kada mu je bilo 15 godina otišao je sa svojim bratom da živi u Majami, da bi se potom zaputio u Njujork. Da bi preživeo radio je kao perač sudova. I baš tu se susreo prvi put sa rasizmom.
– Živeo sam u zemlji u kojoj nisam mogao da stanujem gde hoću, živeo sam u zemlji u kojoj nisam mogao da idem kuda hoću i da jedem gde hoću, živeo sam u zemlji u kojoj nisam mogao da dobijem posao, sem onoga koji je bio rezervisan za moju boju kože i kastu…
Kratko je bio u američkoj vojsci, da bi se potom pridružio Američkom crnačkom teatru, osnovanom u Harlemu 1940, podseća BBC. Nažalost, kako je svedočio, bio je totalni antisluhista, bez ikakvog dara za pevanje, što se u to doba očekivalo od jednog afroameričkog glumca. I umesto u mjuziklima, shvatio je da ga budućnost čeka u ozbiljnim pozorišnim ulogama. Na glumčevu sreću 1946. ponuđena mu je uloga u Aristofanovoj komediji „Raspuštanje vojske“. U komadu su igrali sve sami crnci…
Nije ga držalo mesto na teatarskim daskama, i 1949. rešio je da se oproba na filmu. Uloga u filmu „Bez izlaza“ iz 1950, u kojem je tumačio novopečenog doktora, skrenula je pažnju holivudskih studija na Poatjea. Proboj je doživeo sa filmom „Džungla na školskoj tabli“ 1955, koji je ušao u anale pop kulture kao jedno od prvih ostvarenja sa rokenrol saundtrekom. Sledila je rola u ostvarenju „Bekstvo u lancima“, da bi 1964. Poatje postao prvi Afroamerikanac koji je osvojio Oskara za ulogu u filmu „Poljski ljiljani“.
U to vreme bujao je pokreta za građanska prava u SAD, a Poatje je bio primer čoveka druge, potlačene rase koji je uspeo. I sam je govorio:
– Bio sam prilično dobar glumac i verovao sam u bratstvo. Prezirao sam rasizam i segregaciju. I bio sam simbol borbe protiv rasizma!
Samo tri godine kasnije postao je jedna od najtraženijih holivudskih zvezda, koji je za 12 meseci snimio tri hit filma.
U filmu „Gospodinu, s ljubavlju“ tumačio je profesora jedne londonske srednje škole, u priči koja je reflektovala tolika iskustva tamnoputih stanovnika Antila koji su se „trbuhom za kruhom“ tokom pedesetih i šezdesetih godina nastanili u Velikoj Britaniji.
Usledila je rola filadelfijskog detektiva u filmu „U vrelini noći“, zbog koje je bio nominovan za Zlatni globus i Bafta nagradu. A film je ovenčan sa pet Oskara, između ostalih i onim za najbolje ostvarenje.
U filmu „Pogodi ko dolazi na večeru“ Poatje je igrao momka belkinje iz srednje klase, koja ga upoznaje sa roditeljima. A igrali su ih Spenser Trejsi i Ketrin Hepbern, taj par tako razapet između sopstvenih liberalnih vrednosti i toga da im crnac postane zet…Taj film je prekretnica u mnogo čemu, jer u vreme snimanja međurasni brakovi bili su ilegalni u čak 17 američkih država.
– Gluma nije igra pretvaranja. To je vežba kako biti stvaran – kazivao je glumac.
Uprkos uspesima koje do tada niti jedan afroamerički glumac nije doživeo, Sidni Poatje se suočavao sa kritikama nekih boraca za prava crnaca koji su mu spočitavali da su likovi koje igra „isuviše dobri da bi bili istiniti“.
I to je bio jedan od razloga zbog kojih se udaljio od glume, pa je tako 1973. pokrenuo kampanju za nezavisnost Bahama, a oprobao se i kao reditelj.
Do kraja te decenije, Poatje je osnovao i sopstvenu producentsku kompaniju, s kolegama, kao što su bili Pol Njuman i Barbra Strejsend.
I iza kamere je nizao uspehe sa filmovima, kao što su „Stir Crazy“, „Shoot to Kill“ i „Little Nikita“.
Poatje je postao prvi Afroamerikanac koji je ovenčan nagradom Američkog filmskog instituta 1992, a pet godina kasnije postao je ambasador Bahama u Japanu, da bi 1974. dobio i počasnu titulu Viteza britanskog kraljevstva.
Oženio se prvi put Huanitom Hardi 1950, i s njom je u braku bio 15 godina. Potom se oženio kanadskom glumicom Džoanom Šimkus. Imao je čak šest ćerki, od kojih je jedna Sidni Tamija Poatje krenula njegovim, glumačkim stopama.
Za svoj doprinos filmskoj umetnosti 2009. dobio je Predsedničku medalju slobode Sjedinjenih Država, najviše građansko priznanje u toj zemlji.
Pre sedam godina postao je laureat počasne nagrade Bafta za doprinos sedmoj umetnosti. A kada je 2002. primio Oskara za životno delo, na svečanoj ceremoniji prisetio se kako je njegovo „nemoguće putovanje“ počelo 1949. godine:
– To putovanje ne bi bilo moguće bez hrabrih, nesebičnih izbora nekolicine vizionarskih filmskih stvaralaca…Sve je bilo upereno protiv njih. Ali, oni su istrajali na svome putu. Zahvaljujući njima, ja sam uspeo…
Iako je uvek bio skroman kada je u pitanju njegov uticaj, Poatjeova glumačka sposobnost da igra, kako su primećivali kritičari, inteligentne glavne uloge umnogome je doprinela rušenju rasnih tabua, ne samo u Americi, već i šire.
No, ostao je skroman do kraja, o čemu najbolje svedoče ove reči Sidnija Poatjea:
– Ako ću ostati upamćen po tome da sam uradio nekoliko dobrih stvari, i ako je moje prisustvo iznedrilo neku dobru energiju, onda je to sasvim dovoljno!
Bonus video:
Džejms Din, holivudski buntovnik