Obožavali smo Italiju: San Remo, Adrijano Ćelentano, Sofija Loren, Vespe i Trst

Ova interesantna studija, pisana za najširu publiku, probudiće nostalgiju kod starijih, a mladi će saznati na koji način su modni trendovi, potrošački proizvodi, mediji, filmovi, muzika u Italiji uticali na sve ove pojave u tadašnjoj Jugoslaviji i zašto je to značajno.

Autorka Frančeska Rolandi, napisala je ovu knjigu koja potiče iz njene doktorske disertacije, dok je boravila na studijskom boravku u Beogradu.- Ovo je revidirana verzija i prevod knjige, koja je izašla pre nekoliko godina u Italiji. Ažurirala sam neke podatke, bibliografiju, i adaptirala sam rukopis za srpsku publiku. Nešto sam dodala, nešto sam izbacila. Pošto knjiga nije namenjena isključivo akademskoj publici, trudila sam se da bude čitljiva. Ova knjiga je možda zanimljivija na ovim prostorima nego u Italiji, jer proučava jugoslovensku popularnu kulturu i društvenu istoriju, i uticaj italijanske kulture u toj ključnoj deceniji za rađanje jugoslovenske pop kulture – kaže autorka koja odlično govori srpski jezik.

Frančeska Rolandi dodaje da joj je jako drago što knjiga izlazi u Beogradu, gde je sve počelo 2006. godine kad je prvi put boravila u našoj zemlji.- Primetila sam da je italijanska popularna kultura bila vrlo prisutna ovde, u mentalnim mapama svih koji su bili državljani tadašnje Jugoslavije. Naročito je bila poularna kultura iz 50-ih i 60-ih godina. Odabrala sam to razdoblje jer su to bile godine radikalnih promena na unutrašnjem planu Jugoslavije, ali i što se tiče odnosa između Italije i Jugoslavije. Uticaj italijanske popularne kulture odigrao je veliku i važnu ulogu u zbližavanju Italije i Jugoslavije.Naslov knjige “Dvadeset četiri hiljade poljubaca” referiše na to da je muzika bila vrlo važna, San Remo je bio popularan u Jugoslaviji, jugoslovenski mediji su ga redovno pratili i pod uticajem San Rema se razvijala cela mreža festivala u Jugoslaviji. Knjiga se bavi i filmom, to su bile zlatne godine za italijansku kinematografiju, od neorealizma do Felinijevih filmova. Italijanski film je služio za inspiraciju jugoslovenskom filmu. Jednako važna je bila i italijanska televizija, koja je unela u Jugoslaviju neke proizvode koji su bili talijanske verzije američkih originala. Nešto slično se dešavalo i sa modom I dizajnom – zaključuje Frančeska Rolandi.Urednik ovog izdanja je dr Milan Ristović, profesor istorije na Filozofskom fakultetu, kome se autorka zahvaljuje u svojoj knjizi.- Kada se pre nekoliko godina Frančeska pojavila u mom kabinetu, došla je sa tom svojom idejom, onda smo mi razgovarali nekoliko puta dosta detaljno o tome šta ona želi I ja sam već tada bio ubeđen da će na kraju tog njenog istraživanja nastati nešto što je zanimljivo i važno. To je knjiga koja govori na jedan kompleksan način o jednom zanimljivom periodu kako za Jugoslaviju, tako i za Italiju. S jedne strane, u političkom pogledu su postojali problemi, a sa druge strane postoji jedna izuzetno pozitivna slika koju su Jugosloveni dobijali kroz prihvatanje proizvoda popularne, ali I takozvane visoke kulture – smatra Ristović.

Gost na predstavljanja knjige “Dvadeset četiri hiljade poljubaca” u Trattoriji Pepe bio je i direktor Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu, Roberto Činkota, koji je izrazio zadovoljstvo što je ova knjiga projekat koji je organizovan u saradnji Geopoetike i Italijanskog instituta za kulturu.https://www.youtube.com/watch?v=9ufQQ3r79EEBonus video: Monika Vili: Vole li Srbi austrijski film?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=monikavilivolelisrbiaustrijskifilm-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4170373"]