Nove izložbe u galerijima Kulturnog centra Beograda

Skulptura "Signal" Aleksandra Gligorijevića predstavlja, kako je navedeno u saopštenju Kulturnog centra Beograda, "nametljivo sveden novi umetnički objekt, logičku aporiju, vizuelni pronalazak".Aleksandar Gligorijević je višedecenijskim opusom postavio zajednički imenitelj svoje jedinstvene umetničke metode.Umetnikova praksa u vidu čiste skulpture spaja kompoziciju elemenata, naučno-tehnološko primenjeno znanje i industrijski dizajn."Aleksandar govori o skulpturi kao nečemu apsurdnom, onome što jeste iako nije – kocki od krugova – nemogućoj geometriji. Ali, čini se da on ne želi da ova skulptura obmanjuje posmatrača, naprotiv, on je vidi kao agenta otvaranja prostora za ličan vizuelni i misaoni odnos prema apsurdu. Aporija nije kraj puta, slepa ulica, naprotiv – ona priziva na mišljenje i imaginaciju koja vodi dalje, uvek dalje. Umetnička je vizija signal koji poziva na važnost logike, ali i mogućnost doživljaja lepote paradoksa. Rad pred nama ima plemenitu ulogu da nas podseća da su logičko mišljenje i lepo povezani etikom koja štiti od haosa i bezumlja", stoji u tekstu "Kvadratura kruga" dr Jovane Stokić.

Aleksandar Gligorijević (Beograd, 1962) je od 1991. do 2007. godine živeo i radio na relaciji Los Anđeles- Beograd.Diplomirao je na Odseku za skulpturu i dizajn na Santa Monika koledžu u Kaliforniji, u klasi profesora Džordža Hermsa 1996. godine. Član je ULUPDUS-a od 1998. godine. Izlagao je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u SAD, Holandiji, Švajcarskoj i Srbiji.Izložba "Sekvence istine i obmane" Vanje Bučan, slovenačke fotografkinje koja živi i radi u Berlinu, obuhvata fotografije iz četiri serije: "Sekvence istine i obmane", "Tražeći Sadika", "Betonski cvetovi" i "Bestiarij".O njima umetnički direktor galerije "Artget" u 2020. Aleksandar Kostić, pored ostalog, kaže: "To su režirane scene u kojima su pozadine i kulise nastale od fotografija koje je autorka zabeležila u prirodi i botaničkim baštama, a potom namerno nepreciznim i uočljivim kolažiranjem rekreirala u studiju, dodajući druge elemente ili aktere"."Vanja Bučan kroz samu prirodu fotografskog medija kao apriori istinitog, postupkom mimikrije klišeima ostvaruje i pokazuje revalorizaciju i moguću obnovu sveta. U naslovu jedne od serija, Vanja Bučan uključuje reč sekvenca koja, ako bi govorili u relacijama filma, predstavlja razumljivi kontinuum koji saznajemo iz niza odvojenih slika, prostora i trenutaka, neminovan da bi od tih različitih događaja i doživljaja formirali jedinstvenu priču. Ovde ne postoji uobičajeni tok pripovedanja, već uspostavljena alegorijska predstava, gde mesta i momenti grade kolažiranu paradigmu odnosa čoveka i prirode", navedeno je u saopštenju KCB-a.

Vanja Bučan je diplomirala na Kraljevskoj akademiji likovnih umetnosti u Hagu, na Odseku dokumentarne fotografije. Posle studija se udaljila od dokumentarnog žanra u užem smislu i usredsredila na insceniranu fotografiju.Pre nego što je postala profesionalna fotografkinja studirala je sociologiju na Fakultetu društvenih nauka u Ljubljani i aktivno učestvovala u ekološkom aktivizmu, što se jasno vidi u njenom umetničkom delu. Ona shvata fotografiju kao otvoreni medij, teren na kom može slobodno da izražava svoja gledišta i kritiku društva.U galeriji "Podroom" 3. septembra biće otvorena izložba "InFLUenca: Predlozi i izjave u raspravi - Novi mediji FLU", na kojoj će svoje radove predstaviti umetnici: Tijana Petrović, Milica Bilanović, Ivana Kosanović, Milena Pešut, Lazar Zagrađanin, Aleksandrina Bošnjak, Anastasija Pavić, Isidora Pejović, Jelena Jovčić, Iva Palurović, Sofija Milošević, Tamara Marković, Milica Erkić, Tadija Spasojević.Prvi tematski okvir iz projektovanog niza izložbi “InFLU-enca” pod nazivom “Predlozi i izjave u raspravi” predstavljen je kao pregled umetničkih i pedagoških praksi na Odseku za nove medije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu po izboru nastavnika Zorana Todorovića i Vladimira Nikolića i pokriva rad studenata od prve godine osnovnih do završne godine master studija.Radi se o uverenju da umetnost postoji kao rasprava o sopstvenim uslovima i mogućnostima koja ima izvesne konsekvence u širem društvenom registru.Na izložbi su zastupljeni različiti pristupi koji pitaju o mestu umetnika i njegovoj ulozi, o učenju o umetnosti, o radu sa ljudima i društvenoj odgovornosti i aktivizmu umetnika, o jeziku, telu, geopolitici i mikropolitici umetnosti, o informatičkoj kulturi...U skladu sa epidemiološkom situacijom septembarske izložbe u Kulturnom centru Beograda biće otvorene uz mere opreza i obavezno nošenje maski 3. septembra od 20 do 21 čas, a moći će da se pogledaju do 1. oktobra.Kako bi se izbegla uobičajena gužva zvaničnog otvaranja neće biti, a broj posetilaca je ograničen na najviše deset osoba u galeriji.