1
Rad nekih od najpoznatijih američkih umetnika, poput dramskog pisca Judžina O'Nila ili nešto kasnije slikara Džeksona Poloka, pre nego što su dospeli na međunarodnu scenu, podržan je u doba krize kroz dva federalna projekta u kulturi, nastalih u okviru Nju dila predsednika Frenklina Ruzvelta, smišljenog da bi se ublažile posledice Velike depresije. Takve mere su, prema nekim mišljenjima, primenjive i više od osam decenija kasnije.
Oblast kulture i kreativne industrije drastično je pogođena pandemijskom krizom bilo gde u svetu. U Srbiji, gde se gubici još ne procenjuju, filmski distributeri i vlasnici bioskopa navode da će, ako Vlada Srbije ne pomogne ovu delatnost, morati u bankrot. I u pozorištima zatvorenim još u martu takođe ukazuju na nezavidnu situaciju i traže pomoć, pogođene su i privatne ustanove kulture, pomoć države traži i Kolarac, a samostalni umetnici dovedeni su na ivicu egzistencije. Pozorišni reditelj Nebojša Bradić, govoreći nedavno za Nova.rs, slikovito je stanje u kulturi predstavio kao „avion bez goriva“, ističući da će, „ako ne bude goriva, on na jesen da padne“.
Sa sličnim problemima suočile su se i daleko bogatije zemlje. U Velikoj Britaniji su članovi Udruženja kreativne industrije procenili da će gubici u ovom sektoru u 2020. godini nadmašiti 74 milijarde funti, sa gašenjem 400.000 radnih mesta u ovoj oblasti.
„Pozorišta širom Britanije su zatvorena i mnoga će i ostati dugo zatvorena. Galerijama, bioskopima i ostali prostorima dato je zeleno svetlo da ponovo prorade, ali će raditi značajno smanjenim kapacitetom. U međuvremenu, frilenseri u kulturi, koji čine značajan deo ovog sektora, suočavaju se sa budućnošću u kojoj bi prihodi mogli jednostavno da im presuše”, pišu novinari britanskog „Prospekta“ Anabel Turpin i Gevin Barlou.
Britanske vlasti u takvoj situaciji dosetile su se Ruzveltovog Nju dila. Premijer Boris Džonson rekao je nedavno da je „vreme za ruzveltovske metode“, a ministar u njegovom kabinetu Majkl Gouv pohvalio je te mere rečima da je Ruzvelt pomoću njih „sačuvao kapitalizam, vratio poverenje u demokratiju, učvrstio njenu prevlast, obnovio reputaciju Vlade i usmerio zemlju ka prosperitetu“, te da je „omogućio Americi da se izbavi iz deceniju dugih pretnji po sistem i društvo“.
„Umetnici više nego iko drugi imaju razloga da obrate pažnju na Nju dil, projekat američkog predsednika Frenklina Ruzvelta jer on nudi šablon da opstanu i oporave se“, pišu britanski novinari.
Na umetnike su se u okviru Nju dila odnosila dva projekta, sprovedena između 1935. i 1943. godine. Federalni projekat za pisce i Federalni projekat za umetnike omogućili su preko potrebne poslove za hiljade umetnika širom Amerike. Oni su oslikavali murale da bi ulepšali hodnike javnih ustanova, pisali su vodiče i, praktično, kako piše „Prospekt“, stvorili modernu usmenu istoriju prikupljajući i snimajući ispovesti Afroamerikanaca koji su preživeli ropstvo za posebne tematske zbirke.
Iz Federalnog projekta za umetnike proizašli su i prvi javni kulturni centri pod okriljem države, a pomognut je i rad nekih od najpoznatijih američkih umetnika poput Lija Krejsnera i Džeksona Poloka. „Na planu kulture, politike i ekonomije ti projekti bili su održivi“, pišu novinari „Prospekta“.
Da bi se stimulisala kultura širom Britanije, a ne samo u londonskom Vest Endu, i da bi bile angažovane hiljade umetnika bez stalnog posla širom zemlje, kao i da se omogući mladima da savladaju nove veštine, „Prospekt“ predlaže tri koraka.
Prvi je osnivanje fonda za finansijsku stimulaciju, kojim bi se omogućilo da kulturni centri i drugi prostori angažuju nezaposlene umetnike da stvaraju svoja dela u javnim prostorima poput škola, domova za brigu o nemoćnima i starima i drugim ustanovama.
Drugi korak bio bi širenje fonda i na finansiranje prakse u kulturnim centrima i drugim prostorima, gde bi pored mladih umetnika mogli da se usavršavaju i budući stručnjaci iz oblasti organizacije, planiranja projekata, pa i ekonomije.
Treći i završni korak bio proširenje trenutnog akta o poreskim olakšicama za pozorišta na širi opseg delatnosti u ustanovama u kojima se odvija obuka. Za sve to nisu potrebne nove ustanove i promene zakona, zaključuju autori članka, nego samo politička volja.
