U srpskoj kinematografiji postoji grupa filmskih stvaralaca koji su u samom vrhu autora koji prave neke od najuzbudljivijih filmova u Evropi, to su Ognjen Glavonić, Stefan Ivančić, Marko Grba Singh, Ivan Saletić, i Jelena Maksimović, koja je velika skrivena snaga, kaže Nil Jang, selektor dva programa na Festivalu evropskog filma Palić.
Filmski kritičar Nil Jang član je FIPRESCI – ja od 2002.i bio je član žirija kritike festivala u Berlinu, Veneciji, Lokarnu, a njegove filmske kritike izlaze u „Holivud reporteru“, „Sight & Sound“, „Tribune“, „MUBI“.
„Jako je važno što se festival na Paliću dešava, upravo ovde na severu Srbije, malo izvan EU, on pokazuje i izuzetan doprinos Srbije filmu, pa je tako ove godine i deo programa posvećen filmskom stvaraocu iz Srbije Ljubomiru Šimuniću. On je preminuo početkom ove godine, a autor je po mom mišljenju najboljeg filma svih vremena. Suština je dovesti ljude i pokazati im ovo izuzetno mesto i bogatstvo kulture Srbije, sve ove filmove… pokazati da je Srbija istorijski centar Evrope, to već godinama pokušavamo da pokažemo izborom gostiju i filmovima“, rekao je Jang za N1.
„‘Paralele i sudari’, čiji je Jang selektor, program je posvećen filmovima iz centralne i istočne Evrope. „Pokriva ogromnu oblast je od Češke do Kamčatke, tu su mnoge zemlje i mnoge različite kinematografije i pokušali smo da se to vidi i kroz raznolikost programa, pa tako imamo i fikciju, i kratke filmove, dokumentarne, eksperimentalne… Želeli smo da proširimo koncept toga šta je to centralno-istočno evropski film jer ljudi očekuju da je to socijalni, realistični igrani film, a ovo je filmski veoma bogat prostor“, objašnjava on.
Jang je selektor progrsma i Mladi duh Evrope.
„To je program gde je duh mlad, a ne obavezno i autor, ako je reditelj u sedamdesetim godinama, na primer, a napravio je uzbudljiv, dramatično iznenađujući film, ja ću ga pogledati! Naravno, izuzetno je fascinantno videti šta rade mladi reditelji, koji imaju 19, 20, 21 godinu – kad vidim njih, to je sledeća generacija koja se obraća meni, pedesetogodišnjaku. Morate biti otvoreni da videte šta rade umetnici i onda dovesti najbolje filmove na ovaj festival“, dodaje.
Govoreći o tome koje vrednosti traži u filmovima, Jang kaže da voli – nezavisnost.
„Video sam hiljade filmova, a i dalje se iznenađujem. Ako je nešto predvidivo, ako ste već videli to, stil je poznat – ko to želi da gleda? Pitaju me ljudi: zar ti nije muka, stalno gledaš filmove? Kažem – ne – jer uvek ima nekog novog ko pravi zanimljive stvari, ili neko ko je afirmisan ali želi da krene novim pravcem, na primer. Film je najnepredvidljivija umetnost jer je toliko široka. Možete da napravite film kratak deset sekundi, ili dug deset sati. Postoji velika sloboda koju uživaju filmski umetnici, i tu se radi upravo o nezavisnosti. Ove godine dali smo nagradu (Palićki festival) rumunskoj producentkinji Adi Solomon koja pomaže rediteljima da budu nezavisni i da kažu upravo ono što žele i rezultat je veliki uspeh i za reditelje i veliki uspeh za njenu zemlju Rumuniju“, rekao je on.
Jang smatra da u srpskoj kinematografiji postoji grupa filmskih stvaralaca koji su u samom vrhu autora koji prave neke od najuzbudljivijih filmova u Evropi.
„To su Ognjen Glavonić, Stefan Ivančić, Marko Grba Singh, Ivan Saletić i – Jelena Maksimović, koja je velika skrivena snaga. Oni su iz Beograda, i u tridesetim, četrdesetim su godinama. Ne mogu da kažem da sam najveći stručnjak za istoriju srpskog filma, i kao što sam rekao za mene je najbolji film koji je ikada napravljen ‘Gerdi, zločesta veštica’ Ljubomira Šimunića, petnaestominutni film iz 1976. Ali mislim da je sjajno da nove generacije prenose plamen starih generacija, to je važno. Ovde dajemo nagrade, dovodimo stare generacije koje insprišu nove generacije, to je suština festivala“, zaključio je ovaj filmski kritičar.