4
Dramaturškinja Milena Minja Bogavac i istoričarka umetnosti Nela Tonković, smenjene direktorke Šabačkog pozorišta i Narodnog muzeja u Šapcu, poručile su u Pressingu da su nezakonito smenjene sa direktorskih pozicija i dodaju da je partokratska država "prilično uplivala i u kulturu".
Kako je objasnila Minja Bogavac u rešenju koje je dobila ne navodi se koja je to nepravilnost zbog koje je vlast odlučila da ona bude smenjena.
„Pozorište nije entitet za sebe, radite sa uprvaom, podnosite izveštaje, niste usamljena osoba koja može bilo šta. Ne znam kako se u roku od dva dana ispostavilo da sam nesavesna, rešenje je nezakonito, plaši me da uhvaćeni u nezakonitoj smeni lokalni SNS će uraditi mnogo toga da napravi da je ta odluka imala smisla. Gomila kleveta i uvreda kojima smo zasuti prethodnih dana“, kaže Bogavac.
Nela Tonković je saglasna da je i njena smena bila nezakonita i objašnjava da iznad direktora stoji Upravni odbor, a da Grad Šabac upravlja preko tog UO.
„UO je dužan da kad primeti nepravilnost opomene direktora. Ovo je naknadna pamet. Zabrinjava me u rešenju gde piše da je komisija za izbor i imenovanja predložila da razreši direkotre, pa komisja nema veze s nama. UO može, ako ima propusta u radu, i nakon što direktoru ukažu na određene nepravilnosti, da smeni direktora. Sve je ovo plod brzih radnji i pogrešnih koraka“, smatra smenjena dirketorka Muzeja.
Gošće Pressinga su ispričale kako je izgledala njihova smena.
„Kada se dokument našao u odboničkom materijalu, gradski većnik nas je posetio i saopštio da ćemo biti smenjeni. Ja sam imala priliku da biram da dam ostavku ili da budem smenjena. Ne vidim razlog da podnesem ostavku. Međutim, teško je da vodite ustanovu ako nemate podršku, možda bih je ja i sama podnela u nekom trenutku“, ispričala je Bogavac.
„Za mene je bio drugačiji scenario, većnik je došao i rekao da ću biti razrešena. Nije mi ponuđeno drugo rešenje, niti bih prihvatila. Patimo od bolesti na koju smo se navikli, mislimo da su direktori javnih ustanova deo političke administracije. Moguće je da se ne poklapaju mandati vlasti i direktora“, kaže Tonković.
Novi direktor pozorišta u Šapcu biće Vladimir Vasilić.
„Vasilić je glumac, bio je član ansambla, dao je sam otkaz, bio je u inostranstvu neko vreme i pokretao biznis. Dobro je jer zna ustanovu, radio je u kolektivu. Iznenadilo me je da je kadar SNS, želim mu svu sreću. Mislim da je ružno što se piše o njemu kao proizvođaču sapuna, to što je vodio firmu može da bude i dobro. Mora da zna da koliko god mu želim sreću, ja ne mogu da učestvujem u nečemu nezakonitom“, kaže Bogavac.
Prilikom preuzimanja dužnosti, Vasilić je naveo da će pozorište „bez obzira na trenutnu situaciju, svakako posvetiti i repertoaru i vraćanju publike u pozorište, uz poštovanje svih epidemioloških mera“.
„Trenutnu nepovoljnu epidemiološku situaciju iskoristiću da upoznam i pokušam da rešim tehničke probleme u pozorištu uz pomoć gradske uprave. Scena mora da blista. Sala mora da bude puna i aplauz mora da se čuje. Pozorištu je to najveća nagrada“, rekao je on.
„Možda sam previše dobronamerna, pandemija je, teško je uspostaviti repretoar, nismo napravili dogovor da je moguće testirati glumce, bio je to ozbiljan trošak i teško je zadržati repertoar. Jedan trehničlki kvar koji se desio nedavno, dekoraterski krugovi nisu prošli atest, to se desilo prvi put. Pisala sam da je dobar period da se veće stvari poprave, Vasilić to izvlači iz mog programa. Kada kaže da će se publika vratiti, nadam se da misli na epidemiološke mere“, poručuje smenjena direktorka.
Ona kaže da Šabac ima impresivnu kulturnu tradiciju i da se obeležava 180 godina pozorišnog života.
„To je tradicija koja Šabac čini jednim od najznačajnijih centara u Srbiji. Repertoar, kvalitet predstava, pozorište je moglo da parira pozorištima iz većih gradova, to su činjenice na koje bi Šapčani trebalo da budu ponosni. Šteta je da u godini jubileja pričamo o stvarima koje nisu lepe“, smatra ona.
Tonković je dodala da je Narodni muzej, kada je moglo da se primi do 30 ljudi, otvorio sjajnu izložbu i da su zabeleženi sjajni rezultati.
„Pandemija nas je odvojila od publike, pitanje je kako ćemo je vratiti. Morali smo da nađemo načine kako da komuniciramo, otvorili smo jutjub kanal. Napravili smo pomake, bili smo aktivni na mrežama. Ponosna sam, ako pogedamo naš program, ne može da zamisli da u Narodnom muzeju Šabac radi deset ljudi. A veoma zapaženi rezultati“, rekla je.
Na pitanje koliko je partokratska država uplivala u kulturu, Nela Tonković odgovara – u popriličnoj meri. Kaže da ima imate loših primera kako može jedna ustanova da izgubi na renomeu i stručlnom terenu, ukoliko se postavi osoba koja ne odgovara konkursu.
„Najnoviji slučaj Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, kasnije smo pogođeni onim što je direktor MSU radio, što je uspeo da instituciju kustosa stavi na marginu potpuno, to nisu primeri koji treba da se ponavljaju. Vd-izacija kulture nikako nije dobra. To stanje ne može da rodi dobre rezultate“, smatra Tonković.
Minja Bogavac dodaje da ne postoje konkursi i da je „lokalni šeirf taj koji će odrediti ko će voditi kulturu“.
„Javne funkcije zavise od političkih odluka, glasa se u skupštini, jasno je da je odluka politička. Razlika je u poštovanju zakona. Shvatam što su mi govorili da sam hrabra. Jer pristankom da učestvujete u javnom životu, pristajete da vam se lepe etikete“, kaže Bogavac.
Gošće N1 kažu i da su veoma zadovoljne kako su kolege reagovale na njihove smene.
„Veoma ohrabrujuće, kolege i mnogi ljudi koji su se javili, uputili nam javno reči podrške. Važmo je da ljudi iz vaše struke podignu glas. Treba da se trudimo javnu sferu da upristojimo, da sprečimo da se takve stvari događaju“, navodi Minja Bogavac.
„Da se zahvalim svim kolegama koje su pisale saopštenja, svi su bili više nego agilni da pruže podršku. Moram da izdvojim jednu koleginicu, koja je rekla nemam ništa protiv da se smene oni koji loše rade, ali insistiram da se poštuje zakon. Zakon o kulturi važi za nas, hajde da važi za sve i da važi do kraja. Vladavina prava je važna. Ne bi trebalo da se smenjuju zbog političkih stavova, osim ako ne usnose stavove u ustanove. Politika ne sme da uđe u javne ustanove, to nisu delovi političke administracije“, poručuje Tonković.
Na pitanje da li oni bliski vlasti dobijaju finansije i pozicije, Bogavac kaže da je to očigledno i da je veliki problem ukoliko se ustanove kulture posmatraju kao produžena ruka političke administracije.
„Ko je na vlasti želi da kontroliše kulturu, jer diktira teme. Jasno mi je da moćnici kada dođu ustanovu kulture žele da se osećaju prijatno. Ali kultura nije da bude prijatna i da podupire moćnike, mora da ima izuzetno mesto u društvu. Da preispituje važna pitanja i vrši mentalnu hgigijenu drušva. Ako to ne radi onda je prigodan program“, smatra Bogavac.
Ona dodaje da je problem što je sfera kulturne politike nedovoljno regulisana.
„Ne postoji tačan sistem bodovanja ili određivanja kvaliteta projekta, trebalo bi urediti to. Imali smo predstavljenu nacionalnu strategiju za kulturu, kritikovana je, ali nije bilo revizije. Ta sfera bi morala da bude uređenija, da znamo šta su naši ciljevi“, smatra Bogavac.
Tonković poručuje da „ako ste inteligentno biće morate da primetite šta se dešava s društvom“.
„Mene brine što nema snage da progovore ljudi poput Minje i mene, kojih ima u Srbiji, koji decenijama čline dobro, ali nisu dovoljno glasni. Polarizacija nastaje kada se određena grupa osnaži da kaže nešto, a to nešto možda nije ono što bismo želeli da čujemo i pravac u kome želimo da ide naše društvo. To je boljka koja ne zahvata samo Srbiju. Bez dijaloga ne možemo da napredujemo. Društvo mora da nađe način da razgovara, da vodi dijalog koji nije dijalog uvreda, da ne srozavamo ljudsko dostojanstvo. Mislim da je smisao ljudskog bića da teži vrlini i dobrom“, poručuje Tonković.
