0
Kolege i poštovaoci oprostili su se danas od glumca i nekadašnjeg upravnika Jugoslovenskog dramskog pozorišta Branka Cvejića na komemoraciji u ovom teatru, ocenivši da je bio "jedinstven čovek i ljudina koja je ostavila traga u životima toliko ljudi".
Uz članove porodice Branka Cvejića, poslednji pozdrav glumcu došli su da upute reditelji Nebojša Bradić, Andrej Nosov, glumci Svetlana Bojković, Vanja Ejdus, Boris Isaković, Dragan Mićanović, Goran Jevtić, Jelena Đokić, Jelena Stupljanin…
Počast glumcu došli su da odaju i upravnik Ateljea 212 Novica Antić, Radoslav Zelenović, Milena Dragićević Šešić, ali i reditelj serije „Grlom u jagode“ u kojoj je dramski umetnik ostvario jednu od najzapaženijih uloga – Srđan Karanović.
Komemoraciju na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“, na kojoj je stajala crno-bela fotografija Cvejića prekrivena crnim florom, otvorila je direktorka JDP-a Tamara Vučković Manojlović, pozvavši sve prisutne da održe minut ćutanja u spomen pokojnog glumca.
– Danas se opraštamo od našeg kolege, našeg upravnika Branka Cvejića. Posvetio je ceo svoj životni vek Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Uspomena je mnogo – kazala je Vučković, konstatujući da će nam „nedostajati naš Cveja“.
Gorčin Stojanović se prisetio kako mu je Cvejić govorio da „kad ode, on će da mu govori“, dodavši:
– Svako od nas od našeg Cveje ima svog Cveju… Kada je postao popularan zbog uloge u seriji „Grlom u jagode“, to je nešto što je preokrenulo postulate na televiziji… A u istom tom vremenskom toku on igra renesansnu Petrunjelu, i igraće mnogo takvih uloga dok svoj dar ne pokloni JDP-u…
Stojanović je istakao i kako je mnogo upravnika sreo u zivotu, ali „nijednog koji je tako bio odan svojoj kući, samozatajno odan“ i oprostio se rečima:
– Hvala vam, gospodine Branko Cvejiću.
Uz inserte iz predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta u kojima je igrao, i TV serija, video porukom „uključio“ se reditelj Dino Mustafić ističući da je najteža smrt druga:
– A sa Brankom sam bio blizak prijatelj i saradnik… Kada neko ode uvek se setite zajedničkih trenutaka… Bio je moralan, principijelan, s gađenjem je govorio o zlotvorima. Glumci i saradnici se nisu mogli naljutiti na Cveju, koji je uradio mnogo za svoje Jugoslovensko dramsko pozorište. Bio je beskrajno drag čovek, prava ljudina, što bi u Sarajevu rekli prava raja. Cveja je neko koga ćemo se mi u Sarajevu uvek rado sećati i predstavljao je onaj Beograd koji ćemo voleti – zaključio je Mustafić.
Biljana Srbljanović setila se da kad se letos „desilo to što se desilo“, svi su nešto pisali, kao i ona, napominjući da kad pišemo o nekome „uvek pišemo o sebi“:
– Mnogo manje se zna o Cveji kao antiratnom aktivisti koji je bio na svakom skupu pritiv fašizma… „Sarajevo je herojski grad, a Srebrenica velika mrlja našeg društva“.
Pročitala je i odlomke iz komada „Sitnice koje život znače“, u režiji Andreja Nosova, što je trebalo da bude poslednja Cvejićeva uloga:
„Volim ljudske mane, volim svoju decu i one koji se svakog dana trude da budu srećni…“
Tu ulogu koju je tako želeo da odigra pomenuo je i glumac Svetozar Cvetković:
– Želeo je da ne želi ništa, tuđih govora onih koje ne poznaje, da se ne priča ništa, a pre toga da odigra samo tu premijeru…
Podsetio je i na Cvejićevu najpopularniju ulogu u seriji „Grlom u jagode“:
– Bumbar je imao planetarnu popularnost, ako uzmemo Jugoslaviju kao planetu. A za nas je to i bila – naglasio je Cvetković, setivši se jedne anegdote koju mu je Cveja mnogo puta pričao:
– Neki ga klinac pita: „Čiko, hočeš da mi se potpišeš“, a Cveja ga na to pita: „Je l` znaš ko sam ja“. Klinac kaže: „Znam: Čobi!“ Branko Cvejić je iznad dobrote, i svaka cigla postavljena u ovom pozorištu, i svaki ekser poboden njegovo je delo.
Pismo Slobodana Unkovskog pročitao je Marko Janketić, u kojem je reditelj naveo kako je „velika bila Cvejina strast za pozorištem i njegova ambicija da kontroliše proces rada:
„Kada sam rekao da na kraju predstave `Nije smrt biciklo ga ti ga ukradu` pojavi avion on se oduševio i nije se smirio dok nije doveo `Galeba` na predstavu uz pomoć Ministarstva odbrane. Cveja je bio jedinstven i poseban, otporan na komentare da je `bio bolji glumac, ne bi bio upravnik`. Znao je šta je hteo da gleda na sceni JDP-a. U periodu dok je Cveja bio upravnik ili zamenik uradio sam sedam predstava i uvek smo ugovor potpisivali nakon premijera… A druženje s njim je bilo kao vrtlog pozorišnih strasti. Lepo mu je stajalo partizansko ime Bane Bumbar, to je bio njegov brend za sebe, brza definicija o kome se radi. Svedoci smo danas da je palo jedno veliko drvo“.
Reditelj Rajko Grlić, koji je s Karanovićem pisao scenario za „Grlom u jagode“, podsetio je na „Cvejinu Jugoslaviju“:
– U toj Cvejinoj Jugoslaviji 1970. godine na Hvaru nas desetak se skupilo da proslavimo svadbu Vesne i Cveje… Pamtim taj ručak kada me njegov otac Žarko pitao da li sam Srbin, „znači komunista“ kaže on. Kad sam rekao da nisam, on me je pitao: „Sinko, šta si ti?“ – rekao je Grlić, dodajući:
– Cvejić je bio retko samozatajan glumac. Kod Cveje je taj ego bio fantastično skriven ili ga nije imao kao drugi glumci. Bio je dobar i skroman čovek, i tako ću ga pamtiti.
Od glumca se oprostio i Voja Brajović pročitavši Šekspirov 66. sonet:
„Umoran od svega u smrt mi se žuri, jer videh nitkova kako se kinđuri… I snagu straćenu nesposobnom vlašću, mračnjaštvo kako mudrošću upravlja“…
Setio se onda koga sve nema, nabrajajući imena: Pera Kralj, Miloš Žutić, Lane Gutović, Vlasta Velisavljevic, Goran Daničić, Dejan Mijač, Nebojša Glogovac…
Ono što mu je rekla posle predstave, kada je glumio Lorda Grahama, Branka Petrić podelila je sa prisutnima na komemoraciji:
– „Ta tvoja nenametljiva gospoština koju sa sobom nosiš učinila je da pomislim da si ti napisao tekst a ne Oskar Vajld“. Volela sam tvoj hedonizam, bio si fantastičan i brz vozač, imao si stav prema onom što te okružuje i što živiš. Tvoja voljena supruga Vesna sa finim stajlingom, a ti – kako si samo uklapao boje… Toliko si toga divnog uradio u svom životu, toliko traga ostavio u sećanju ljudi.
A oproštaj Bogdana Diklića od Cvejića, u kom se setio i anegdote kad je od kolege dobio šamar, pročitao je Joakim Tasić.
„Kako je to čudno dragi moj Cvejice, tu si, a negde si drugde… Sva su ta sećanja lepa jer da nisu ne bi mogla da te grle… Imao sam tu čast da mi ti zvizneš najžešću šamarčinu koju sam u živozu dobio… Voli te tvoj Dik“.
Insertom iz filma „Jagode u grlu“ i pesmom Arsena Dedića „O mladosti“, ali i izlaskom glumaca i reditelja JDP-a na scenu i aplauzom u gledalištu završena je komemoracija.
Podsetimo, Branko Cvejić preminuo je 26. jula u 75. godini.
Rođen u Beogradu 25. avgusta 1946, na poziv Bojana Stupice postaje član Jugoslovenskog dramskog pozorišta 1967. godine. U ovom teatru odigrao je više od 50 uloga, a gostovao je i na drugim pozorišnim scenama, između ostalog i u Zvezdara teatru – pozorištu u čijem je osnivanju i sam učestvovao. Igrao je u više od 40 filmova i ostvario niz značajnih uloga u TV serijama, filmovima i dramama.
Branko Cvejić je bio i direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 2002. do 2011, a prethodno i pomoćnik direktora. Takođe, imenovan je za operativnog direktora s odgovornošću za poslove izgradnje nove zgrade Jugoslovenskog dramskog pozorišta 2000. godine.
Glumac je sahranjen 1. avgusta na Novom groblju.
Bonus video: Sahrana Branka Cvejića
