Nebojša Bradić u Sofiji otvorio Festival mjuzikla

Kultura 25. jun. 202121:36
Podeli:
Promocija knjige Put do pozorišta
Nebojša Bradić Foto:Dragan Mujan/Nova.rs

Uveren sam da će prva edicija Sofijskog festivala mjuzikla u potvrditi kreativnost njegovih osnivača, talenat izvođača i interesovanje publike. Nadam se da će sledeće godine na njemu učestvovati i predstava “Brodvejske vragolije” iz Beograda, priča o moćima mjuzikla, koju kao da sam režirao za ovaj Festival i pre nego što sam vas upoznao, rekao je reditelj Nebojša Bradić otvarajući večeras prvi Festival mjuzikla u Sofiji.

Njegov govor prenosimo u celosti:

„Početkom prošle godine u Muzikalenom teatru, režirao sam Violinistu na krovu. Za mene je to bio, ‘The beginning of a wonderful friendship’, kako bi rekao Henfri Bogart u filmu ‘Kazablanka’. Radovala me je sjajna saradnja sa solistima i umetničkim ansamblom teatra, dirigentom Damjanovim, direktorkom Arsenovom, tehničkim korpusom…. Potom, i svako novo izvođenje predstave, aplauzi i oduševljenje publike, dobre reči kritike.

A onda je odjednom, poput nekog novog, zloslutnog i smrtonosnog Fantoma u operi, zagrmeo kovid 19 i zatvorio pozorišne zgrade u Sofiji, Beogradu, Londonu i Njujorku, prekinuo probe, spustio zavese, moćne i koloritne glasove zaglušio pretećom tišinom. Materijalna šteta rasla je iz dana u dan, talenat je postao nevidljiv, nestala je interakcije između onih koji raskošno daju i onih koji zahvalno prepoznaju i primaju.

Teško je tada bilo zamisliti kako će pozorište opstati u trenutku dok je čovečanstvo na kolenima. Od kako je navršila godišnjica početka pandemije Kovida-19, počela su da mi bolno nedostaju živa izvođenja pozorišnih dela. Jer, u pozorištu, za razliku od ekrana, glumac, pevač i igrač stvaraju umetničko delo u stvarnom vremenu i gledalac zna da ono nije bilo stvoreno u istom obliku ranije i da neće biti stvoreno u istom obliku kasnije.

Osim umetnika na sceni, nedostajala mi je i mogućnost da budem u publici na način na koji sam to radio pre godinu dana. Pre pandemije, jedva da sam o tome i razmišljao, često sam bio iritiran redovima ispred blagajne, svetlom i zvukom mobilnih telefona i sličnim neugodnostima. Danas mi nedostaju mali pozorišni rituali u koje spadaju kratki razgovori u pauzi ili posle predstava, razmena pogleda sa posetiocima predstava, čvrst stisak ruke i blagi zagrljaj autora ili izvođača.

Možda još uvek nismo spremni da se pridružimo masi ljudi u pozorištu. Ali, u vremenu izolacije, ta masa nam je bila potrebnija više nego ikada. Zbog toga sam se obradovao novom pozorišnom početku, festivalu mjuzikla, koji je osmislila gospođa Marijana Arsenova sa svojim timom.

Uveren sam da će prva edicija Sofijskog festivala mjuzikla u potvrditi kreativnost njegovih osnivača, talenat izvođača i interesovanje publike. Nadam se da će sledeće godine na njemu učestvovati i predstava ‘Brodvejske vragolije’ iz Beograda, priča o moćima mjuzikla, koju kao da sam režirao za ovaj Festival i pre nego što sam vas upoznao“.

Komentari

Vaš komentar