Uloga porodice u evropskoj kinematografiji: Najbolji naslovi s Festivala evropskog filma Palić

Piše: Dejan Šapić

Iako je skraćen na pet dana ne oseća se nikakav nedostatak u odnosu regularna izdanja festivala, jer je više od 100 filmova u 15 selekcija, a najveće interesovanje je za selekcije „Glavni takmičarski program“ i „Paralele i sudari“.

Selekcije Nikolaja Nikitina i Julije Sinkevič ove godine za centralnu temu imaju porodicu jer su većini evropskih autora dom i zajedništvo jedan od najvažnijih fokusa. Porodica se posmatra u najširem mogućem smislu - od opstanka i često bolnih tema preko svakodnevnih problema s kojima se nose ukućani pa sve do stvaranja fiktivnih porodica u nedostatku onih bioloških.

Tako češki film „Nezahvalna bića“ Olma Omerzua prati oca koji sa sinom i ćerkom provode letovanje zajedno. Razvedeni roditelji su povod za istraživanje poljuljanih odnosa između oca i ćerke koja zbog teškoća sa zdravljem gubi apetit i motivaciju za svakodnevne aktivnosti. Kada sretne dečka u koga se zaljubi ceo život će joj se preokrenuti i dobiti novi smisao. Krhka i ranjiva adolescentkinja s prvom spoznajom nečega što može biti ljubav pokazuje koliko je ulazak u odnos sa voljenom osobom i začetak ili najava mogućnosti stvaranja porodice značajan i motivišući za nju. Plaže jadranske obale, gde su na letovanju, potpuno drugačije izgledaju pre njene spoznaje da se može biti voljen i da svet nije samo onakav kakav su ga stvorili njeni roditelji svađajući se. Kada započinje romansu sa problematičnim dečkom odjednom reditelj otkriva idilične uvale u stenama, male pećine i lepote plaža tirkiznog mora.

Bugarski film „Prljavi novac za Bele noći“ u režiji Kristine Grozeve i Petra Valčanova je tragikomičan prikaz starijeg bračnog para koji se nalazi usred tranzicije jugoistočne Evrope u kojoj je davanje i uzimanje mita pravilo. Samim tim i prevare su svakodnevna pojava, pa se problemi ređaju jedan za drugim. Kada turistička agencija preko koje idu u Sankt Peterburg da vide „bele noći“ bankrotira i zatvori kancelariju, taj trenutak, osim nemogućnosti da povrate novac za putovanje, otvara važniji problem porodičnih odnosa. Tajne koje isplivavaju pokazuju koliko je novac nebitan u odnosu na povezanost koja im kao porodici nedostaje. Rađen u tradiciji socrealističnih filmova ima značajan potencijal da privuče publiku kada krene u bioskopsku distribuciju.

„Nino u raju“ belgijskog reditelja Lorana Mikelija opet pokazuje da porodica ne mora biti samo biološka kategorija već da četvoro prijatelja: mladić sa devojkom i još dva druga mogu biti porodica u nedostatku one pimarne. Nino je običan momak koji upada u nevolje i problematične situacije. Pokušavajući da stvori za sebe i devojku privid perspektive i normalnog života poseže za lakom zaradom u kriminalnom miljeu. A prijatelji izlaz pronalaze u rejvovima, kućnim žurkama i konzumirajući narkotike. U noćima gde zabava traje skoro bez prestanka reditelj pod uticajem filmova Gašpara Noe „Enter the Void“ i „Climax“ ispituje granice izdržljivosti junaka u bekstvu ka izmišljenom svetu. Osuđeni na lutanje od jedne do druge zabave iluziju normalnosti pronalaze u povezanosti. Njih četvoro postaju nalik maloj porodici koja je slabašna, nežna i ranjiva kao što su i oni, kao pojedinci, osetljivi na svaki blaži udar koji dolazi iz spoljnog sveta.

Nemačka komedija s elementima mjuzikla „Nesrećna majka“ rediteljke Zuzane Hajnrih je nesvakidašnja prezentacija roditeljskih uloga i testiranja obaveza i prava koji bi svaki od partnera trebalo da ima. Akcenat je stavljen na ulogu majke i različite aspekte roditeljstva. Rodne uloge provučene kroz politički aktivizam, odnos prema poslu, porodične nesuglasice i osnovna prava dočarane su jedostavno i duhovito. Kroz muzički igrokaz obrađuju se potencijalni problemi s kojima se mlada majka i supruga susreće u današnje vreme. Upozorenje je gledaocima šta sve čeka one koji se odluče da imaju decu i stvore bračnu zajednicu. Neobične forme i snimana u improvizovanom TV studiju poigrava se s ulogom koju televizija ima na prijemčiv način.