Bunt koji pokreće: Najbolji naslovi s 32. Festivala evropskog filma Palić (1)

Piše: Dejan Šapić

Jedan od filmskih poslenika lepo je primetio da su se svi urotili protiv festivala koji se masovno otkazuju po Srbiji. Vlast i SNS se ukidanjem budžeta i neobjavljivanjem rezultata konkursa Ministarstva kulture tako sveti intelektualcima koje, moglo bi se reći, prezire kao predvodnike nadolazećih sporih ali izvesnih promena. S druge strane opozicija ili značajna većina intelektualnih krugova koji su protiv iste te SNS vlasti smatra da sve treba da stane dok se ne dese promene, kao što su zabava, kulturna dešavanja i festivali.

Tako dolazimo do paradoksa da su se i vlast i njeni protivnici složili oko jedne stvari - da treba otkazivati filmske festivale. Uprkos ujedinjenom buntu i otporu Palićki festival je uspeo da sakupi sredstva i na veliko iznenađenje prikaže u dva takmičarska programa („Glavni takmičarski“ i „Paralele i sudari“) zanimljive, kvalitetne ali i inovativne filmove.

U značajnom broju ostvarenja se oseća nesavladivi bunt i protest protiv zatečenog sistema u kojem su se našli junaci. Svakako jedan od naslova koji je obeležio prvu polovinu festivala jeste litvanski film “Toksično” rediteljke Saule Bliuvaite, prikazan prošle godine na mnogim festivalima, a premijerno u Lokarnu gde je osvojio čak četiri nagrade među kojima je i ona za najbolji film.

Govori o tinejdžerkama koje pokušavaju da se izbave iz sirotinje i nemaštine u malom mestu, gde vreme kao da je stalo u osamdesetim godinama prošlog veka Sovjetskog Saveza. Škola manekenstva koja nudi internacionalnu karijeru je odličan povod da se devojke ujedine i pokušaju, uprkos svojim razlikama, da pronađu izlaz za sebe. Još jedan film o odrastanju i problemima sa kojima se susreću mladi daje nam novu vizuru o prijateljstvu, ovoga puta između hendikepiranih i zgodnih, zavodljivih devojaka. Solidarnost i prihvatanje kompromisa zarad prijateljstva je vizura iz koje autorka posmatra junake.

Kamera prati takav posupak dajući nam slike pojedinih situacija iz neverovatnih uglova, uz mešavinu očajanja, besperspektivnosti i nade, koja ih povezuje da ostanu zajedno do kraja u svojoj nameri. Umesto nasilja i seksualne potlačenosti, koji su nezaobilazni u ovakvim filmovima, autorka se odlučila da nam prikaže scene prepune gadosti na koje su njeni junaci primorani - sve zbog lepote i potencijalne karijere. Toliko su ponekad teške za gledanje… Stvaraju mučninu i nelagodnost koja više pogađa gledaoce nego same akterke, jer je to njihov svakodnevni život u kojem su odrasle.

Hrvatski film „Zečji nasip“ autorke Čejen Černić Čanak, koji je premijerno prikazan na Berlinalu a nedavno u Puli osvojio više nagrada, još jedna je priča o odrastanju u maloj sredini i problemima tinejdžera drugačije seksualne orjentacije. Opet je i to primer kako može da se pobegne od klišea tako što se priča postepeno gradi otkrivajući uzrok situacije u kojoj su se našla dva školska druga od kojih jedan sa nepunih 19 godina trajno napušta zavičaj, roditelje i prijatelje.

Njegov povratak iz inostranstva nekoliko godina kasnije, zbog očeve smrti, probudiće duhove prošlosti i uskomešati malo sredinu koja se priprema za odbranu od poplava i postavlja džakove peska na ulaze svojih domova. I to je metafora za odbranu od događaja koje uzrokuje povratak mladića u njihovu zajednicu. Odlične glavne uloge ostvarili su Lav Novosel i Andrija Zunac u ovom malom filmu, toploj ljudskoj priči o sukobu u pristupu roditelja - kako i u kojoj meri biti podrška svojoj deci.

A film „Sto litara pivskog zlata“ finskog reditelja Temu Nikija je još jedan buntovni krik - ovoga puta dve sredovečne sestre sa juga Finske koje pokušavaju da održe porodičnu tradiciju pravljenja čuvenog, jakog i najkvalitetnijeg piva-sahtija. Dok pripremaju dar svojoj trećoj sestri za venčanje i prave do tada najbolje pivo, koje će imati ocenu 10, isplivavaju nerešivi problemi, ljudske naravi i rivalitet meštana sela. Snaga i samostalnost dve jake žene u suprotnosti su sa lokalnom zajednicom ogrezloj u pijanstvu i cinizmu.

Prožet humorom i primetno se oslanjajući na postulate žanrovskog filma ovo je pravo iznenađenje za publiku Palića naviknutu na drame pojedinaca, koje su zasnovane na socijalnim problemima ili ličnoj patnji. Veseo i živopisan film prepun, nekada i suvišnih preokreta, osvetljava i problem samokontrole u ispijanju alkohola ali na jedan uvrnut i isčašen način. Pravo osveženje prve polovine skraćenog 32. izdanja Palića i zajedno sa još nekoliko naslova o kojima će u narednom tekstu biti reči, svojevrsni zaokret ka možda ubuduće drugačijem, otvorenijem odabiru filmova.