Ceo svet je jedna zagonetka, u osnovi bezopasna, koju smo umrsili svojim glupim pokušajima da je razrešimo, pretpostavljajući da je zasnovana na nekoj velikoj istini. Smatrao je veliki pisac i filozof Umberto Eko koji je rođen na današnji dan 1932. godine u Italiji.
Umberto Eko se tokom 1960-ih bavio estetikom i istakao se kao jedan od najznačajnijih predstavnika avangarde u italijanskoj kulturi. Pripadao je književnom pokretu „Grupa 63“, a bio je i osnivač književnih časopisa „Il Marcatre“ i „Il Quindici“. U svom istraživačkom radu bavio se proučavanjem sredstava masovnog informisanja u okviru semiologije i estetike.
Radio je pet godina kao urednik u redakciji za kulturu u Radiotelevisione Italiana (RAI) RAI od 1954. do 1959. godine. Pomno je pratio i lucidno analizirao savremenu kulturu, komunikacije…
Od 1971. bio je redovni profesor estetike vizuelnih komunikacija i semiologije na Univerzitetima u Torinu, Milanu, Firenci, Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, Jejlu i gostujući profesor na mnogim fakultetima. Godine 1980. objavio je filozofsko-detektivski roman „Ime ruže“ koji je postao jedan od najčitanijih i najprevođenijih romana. Ekovo drugo delo „Fukoovo klatno“ takođe je doživelo veliki uspeh. Bavio se pisanjem, živio u Milanu i Riminiju sa suprugom Renatom koja je istoričar umetnosti. Na Univerzitetu u Bolonji vodio je program iz komunikologije. Pisao je kolumnu za „L’Espresso“ nazvanu „La bustina di Minerva“ (Minervina svaštara).
Za roman „Ime ruže“ dobio je Premio Strega 1981. godine, a svet je osvojio i svojim romanima „Ostrvo dana pređašnjeg“, „Nulti broj“… ali i drugim svojim knjigama, među kojima su „Istorija lepote“ i „Istorija ružnoće“, „Spisi o moralu“, „Kant i kljunar“…
„Ime ruže“ je postao svetski hit, preveden je na desetine svetskih jezika (kod nas u prevodu Milane Piletić), 1986. snimljen je film sa Šonom Konerijem u ulozi Vilijema od Baskervila. Pobudio je brojna i usmena i pismena sagledavanja, između ostalog označavan kao detektivska metafizika, postmodernistički triler koji se bavi misterioznim ubistvima u jednoj italijanskoj opatiji, naučnofantastična studija o srednjem veku i različitim tumačenjima Biblije.
Umberto Eko preminuo je 19. februara 2016. godine u 84. godini.
Podsetimo se neprolaznih misli i citata velikog književnika i filozofa:
„Ulazak u roman je poput odlaska na uspon u planine: morate naučiti ritam disanja, steći tempo, inače ćete prestati odmah na početku.“
„Ništa više uplašenom čoveku ne daje hrabrost kao tuđi strah.“
„Kada ujutro vežem kravatu, čini mi se da donosim ideološku odluku.“
„Imamo ograničenje, vrlo obeshrabrujuće, ponižavajuće, a to je smrt.“
„Naterao bih ljude da pročitaju moje knjige kako ne bi verovali da svetu treba vladar.“
„Kada počnemo da starimo, naša memorija počinje da raste. Nije istina da se, kako godine prolaze, sećamo sve manje. Na dan svoje smrti, sećaću se svega.“
„Ludaci i deca uvek govore istinu.“
„Ljudi nikada nisu tako potpuno i entuzijastično zli kao kada deluju iz svojih verskih uverenja.“
„Odsutnost je za ljubav ono što je vetar za vatru: gasi maleni plamen, ali raspaljuje veliki.“
„Šta je ljubav? Ne postoji ništa na svetu, ni čovečije ni đavolje, ni štogod drugo, što smatram većim osumnjičenikom od ljubavi, jer ona prodire u dušu više od ičega. Ne postoji ništa što toliko ispunjava i veže srce kao ljubav. Stoga, ne posedujete li oružje kojim je možete ukrotiti, duša kroz ljubav uranja u dubok bezdan.“
„Svi pesnici pišu lošu poeziju. Loši pesnici je objavljuju, dobri je spaljuju.“
„Ljubav je mudrija od mudrosti.“
„Ne možeš pobeći od beskraja, bekstvom u neki drugi beskraj, ne možeš pobeći od istovetnog obmanjujući se da možeš da pronađeš različito.“
„Šta je život, ako nije sena prolaznog sna? San je pismo, a mnoga pisma nisu ništa drugo nego snovi.“
Bonus video: Pesnik Ljubivoje Ršumović kazuje stihove svoje pesme Domovina se brani lepotom
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar