Muzička škola "Stanković" je oličenje svega što je cool!

U junu mesecu po pravilu se odigrava svojevrsno „podvlačenje crte“ u svakoj uglednoj obrazovnoj ustanovi. Tako i u Muzičkoj školi „Stanković“. Kad se prebroje svi zabeleženi uspesi, počev od septembra – dobijamo nepregledno dugačak spisak, kojim bi se bez ikakve sumnje podičili i mnogo čuveniji rasadnici muzičkih talenata širom planete. 

Pomenimo obeležavanje 30 godina postojanja Džez odseka škole velikim koncertom na otvaranju 39.Beogradskog džez festivala prošle jeseni, oktobarski nastup solista i ansambala škole u Muzeju muzike u Pragu u saradnji sa Ambasadom Republike Srbije u Češkoj i već tradicionalan martovski svečani koncert na „Kolarcu“ povodom Dana škole „Stanković“. Uzmemo li u obzir i redovno učešće škole u svim važnim gradskim događajima, poput proslave Svetskog dana džeza ili Dana evropske baštine – sve to zajedno upisuje ovu umetničku pedagošku instituciju u prvi red značajnih kulturnih činilaca Beograda, zemlje i regiona. 

Dodamo li tome da su daroviti učenici „Stankovića“ u protekloj školskoj godini, osim u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, redovno muzicirali i u različitim drugim značajnim koncertnim prostorima u gradu – Velikoj sali Doma omladine Beograda, Svečanoj sali Ruskog doma, Atrijumu Narodnog muzeja, Kripti crkve Sv. Marka, Ustanovi kulture „Parobrod“ i Muzičkom paviljonu na Kalemegdanu, ostvarujući uporedo sa tim izuzetne uspehe i na neverovatnom broju profesionalnih muzičkih takmičenja – apsolutno se podrazumeva da smo morali da se zaputimo na adresu Kneza Miloša 1a gde je smešteno istorijsko zdanje ove renomirane muzičke škole. 

Imali smo sreće da neočekivano prisustvujemo pravom samitu talentovanih „Stankovićevaca“ različitih generacija, koji se u ovo doba godine izgleda često susreću. Bila je tu najpre direktorka škole VanjuškaMartinović, nekadašnja učenica klavira Muzičke škole „Stanković“. Zatim, KsenijaKomljenović, prva žena iz Srbije sa doktoratom iz oblasti udaraljki, kompozitorka i takođe nekadašnja učenica klavirskog odseka škole, sada profesorka na Univerzitetu Severne Karoline u Sjedinjenim Državama. I konačno, DavidBožić, desetogodišnji učenik Muzičke škole „Stanković“, potekao iz klasa profesora Nikole Zaringera i Davuda Vesnića, koji je već osvojio pregršt nagrada kao solo pijanista, u klavirskom duu, ali i kao kompozitor i vokalni solista. 

Ovaj talentovani dečak upravo se sada nalazi među učesnicima uvažene XXXII Međunarodne letnje kreativne škole „Nova imena“ u starom ruskom gradu Suzdalju. Jedan od prvih stipendista ove fondacije inače je istaknuti pijanista Denis Macujev, koga će u okviru ovogodišnje Letnje škole, polaznici imati prilike da slušaju i lično upoznaju. 

Direktorka VanjuškaMartinović posebno naglašava da je svaka nagrada učenika „Stankovića“ istovremeno i nagrada nastavnika škole, koji nesebično, iz dana u dan, i sa ljubavlju rade sa svojim đacima, prenoseći im znanje i trudeći se da od njih stvore muzičku profesionalce, bez obzira na njihovu mlade godine. 

Direktorka napominje da Muzička škola „Stanković“, od samih svojih početaka 1881, kao primarni cilj ima negovanje profesionalizma i stremljenje ka vrhunskim obrazovnim i umetničkim dometima. "Međutim, to je samo jedna strana našeg delanja", kaže. Druga, po njoj podjednako važna, jeste želja da škola od svojih učenika stvori dobre, časne i poštene ljude, svesne sveta oko sebe i svoje uloge u njemu. Po njenim rečima, škola ulaže veliki trud da kod đaka probudi poverenje u kvalitetan nastavni proces, kao i da snagom zdravog autoriteta kod dece stvori uverenje da su im profesori i uprava škole pre svega prijatelji, da u njima imaju saradnike i savetodavce u vezi sa apsolutno svim izazovima sa kojima se susreću. 

Na ovom mestu morali smo da postavimo pitanje šta čini taj toliko poseban „duh“ škole „Stanković“, o kojem se mnogo govori? 

- Potekla sam iz čudesne laboratorije Muzičke škole "Stanković"gde sam već kao tinejdžerka shvatila da želim da posvetim svoj život muzici. Iako sam školu „Stanković“ završila pre mnogo godina, i živim u inostranstvu još od 2010, svakog leta pokucam na vrata svoje drage škole i vidim bar neke od divnih profesora koji su neumorno ulagali u mene kada sam bila mala i gladna znanja. Sećam se odlazaka na takmičenja iz klavira, solfeđa i udaraljki, i isto tako činjenice da su moji profesori dolazili i van radnog vremena, kako bi mojim prijateljima i meni pomogli u tim našim ranim naporima da se nađemo pred pravim profesionalnim izazovima. I pobedimo! "Stanković" je, za mene, bio oličenje svega što je cool – znanja, umetnosti, prijateljstva – i provodila sam bezbrojne srećne sate u njegovim prostorijama - kaže kompozitorka i perkusionistkinja Ksenija Komljenović.

A direktorka Martinović dodaje:

- Znate, o tom „duhu Stankovića“ se priča već decenijama, ali niko vam neće jasno definisati šta je to tačno, jednostavno – podrazumeva se da znate! Ako moram da nekako definišem taj pojam, možda bi najpribližnije bilo reći da se tu radi o nesputanoj slobodi misli, večnoj mladosti duha, uvek visokim kriterijumima, zaista beskrajnoj ljubavi... i sve to nas zajedno drži, evo već 143 godine. 

Ksenija Komljenović kaže da sada, kada je i sama postala profesor, se trudi da studentima pruži istu onu vrstu podrške koju je u „Stankoviću“ i sama imala:

- Svesna sam njenog enormnog pozitivnog uticaja na mladu mene u onoj svojoj jurnjavi za snovima. Takođe, izuzetno mi je milo da, kako se vraćam, redovno primećujem stalne napretke, poput hvale vredne kupovine novih instrumenata, kao i prepoznatljivu posvećenost mladim zvezdama, kakav je ovog trenutka beskrajno talentovani David Božić. Ukratko, "Stanković" je bio svetionik tokom mog odrastanja – ukazao mi je na životni put i upoznao me sa najboljim prijateljima. Svojoj dragoj školi i svim ljudima koji je čine zauvek ću na tome biti zahvalna.

Direktorka Muzičke škole „Stanković“, Vanjuška Martinović, objašnjava kako se lično zaista trudi da bude na svakom koncertu učenika, kako u školi, tako i van nje, pre svega u znak podrške kolegama i njihovim đacima.

- Moram reći da se uvek iznenadim koliko su naši učenici zreli i koliko brzo napreduju i razvijaju se - kaže i dodaje da svaki takav događaj daje smisao svemu što radi zajedno sa kolegama, naročito u današnje vreme kada smo svakodnevno svedoci pokušaja da se obrazovanje obezvredi.

Danas se mnogo i gotovo isključivo govori o problemima u našem školstvu, najčešće o aktuelnim nasilnim ispadima veoma mladih učenika i njihovih roditelja, što je svakako važna društvena tema kojoj treba prići sa najvećom pažnjom. No, upitali smo direktorku Martinović, da li je ta slika zaista prevladavajuća, ili ima mnogo više pozitivnih primera, izuzetnih profesora, sjajnih đaka, visokih ostvarenih dometa? 

- Nažalost, u poslednje dve školske godine gotovo svakog dana saznajemo za nove slučajeve nasilja i potpuno neprimerenog ponašanja u školama. Međutim, ne mogu da se otmem utisku da u svemu tome istovremeno preskačemo i potpuno ignorišemo ono što je mnogo zastupljenije – a to su primerna, pametna i vredna deca, roditelji u kojima imamo saradnike i posvećeni nastavnici koji čine sve da svoje učenike izvedu na pravi put i od njih naprave uzorne članove društva. Tu i tamo, sporadično, pojavi se tek poneka kratka vest o uspehu nekog učenika, i to je sve, a verujte ima toliko pozitivnih primera i fantastičnih rezultata u našim školama, da bi se svakog dana moglo pisati i slušati o tome. Ovako, samo negativcima dajemo na značaju, umesto da istaknemo one koji će predstavljati pravi, pozitivan primer i možda uticati na mnogo koga da se promeni nabolje. Ksenija i David, u našem slučaju, primeri su kakvi se samo poželeti mogu - kaže direktorka Martinović.

A na pitanje kako se oseća u vezi sa godinama unatrag već podrazumevajućim i potpuno spontanim okupljanjem „Stankovićevaca“ na kraju svake školske godine, Vanjuška Martinović ističe:

- Organizacija nastave u muzičkim školama je takva da zaista imamo priliku da dobro upoznamo naše učenike i ostvarimo blizak kontakt sa njima i njihovim porodicama. Zbog toga, a i zbog pozitivnih uspomena, koje svi mi koji smo završili „Stanković“ nosimo iz naše škole, uvek se rado vraćamo i trudimo da održimo kontakt sa našim profesorima. Toliko je divno kada vidimo da su naši đaci uspeli u svetu, napravili karijere, izgradili svoje ime, zasnovali porodice. I kada nam tokom svakog dolaska u Beograd svrate, jave se i interesuju za sve ono što se dešava u školi, neretko održe i koncerte u našoj Svečanoj sali, predavanje ili masterklas. Kada ispraćamo maturante, uvek im kažemo da su vrata škole za njih uvek otvorena i zamolimo da nas ne zaborave. I, znate šta, oni nas zaista poslušaju!

Bonus video: Muzičko obrazovanje sve popularnije u Srbiji