Murakamijeva bolna priča još jedan favorit za Zlatnu palmu

Hamaguči, koji je još 2018. godine bio u trci za Zlatnu palmu, a osvojio je u međuvremenu i Srebrnog medveda u Veneciji, u Kan se vratio sa adaptacijom istoimene kratke priče Harukija Murakamija "Drive My Car".

I novo ostvarenje Hamagučija, nakon premijere u nedelju uveče na 74. Kanskom festivalu, nametnulo se kao još jedan film koji je ozbiljan kandidat za glavnu nagradu - Zlatnu palmu."Bolna, epska emotivna drama", zapisao je kritičar "Varajetija", dok je "Holivud riporter" ovaj film nazvao "poetičnom i dirljivom nagradom", a "Dedlajn" ga je opisao kao "izuzetno napisan, sa oštroumnim pristupom ljubavi i gubitku".Priča se plete oko slavnog pozorišnog glumca i reditelja Kafukua koga u filmu tumači Hidetoši Nišijima. Prošao je tušta i tma, preživeo gubitak jedinog deteta, ćerke 20 godina ranije. Konačno misli da su sve tragedije iza njega, jer njegove adaptacije Beketa i Čehova listom pobiraju hvalospeve kritike i pozorišne publike.https://www.youtube.com/watch?v=DTg-p9tfcnYI naizgled idiličan život najednom je "udario u zid". Konstatuju mu lekari da ima glaukomu. A pride misleći da ima savršen brak, glumac i reditelj najpre otkriva da ga supruga, inače scenaristkinja Oto (Reika Kirišima) vara i to sa mladim glumcem. I kao da to nije bilo dovoljno, iznenada umire.Raspada se sve…Prošle su dve godine i umetnik još pokušava da se pomiri sa gubitkom. Vremešnom glumcu i reditelju, koji nikako ne može da se navikne da je ostao udovac, neophodan je novi šofer. Jer, treba da krene u Hirošimu da postavi višejezičnu verziju Čehovljevog "Ujka Vanje". I stari mehaničar preporučuje mu, na njegovo iznenađenje, 20-godišnju devojku za vozača.I na put sa njim kreće šoferka Misaki, koju tumači Mijura Toko. Uprkos lošem startu, dve osobe razvijaju posebnu vezu… To putovanje, kroz neminovne duge razgovore o životu, iskustvu, traumi, biva isceljujuće.Uoči premijere filma Hamaguči je novinarima na Kroazeti izjavio kako je uživao u radu na filmu. Za agenciju Rojters objasnio je i šta ga je privuklo kratkoj Murakamijevoj priči, koja je objavljena u zbirci "Muškarci bez žene", pa je rešio da je adaptira:"Ono što mi je bilo fascinantno jeste kako je intimnost našla svoje mesto u kolima, zahvaljujući dugim razgovorima vozača i putnika".

Japanski sineasta, kome su 42 godine, dodao je i kako je bio divan rad sa internacionalnom ekipom glumaca, čije su role u gotovo svakoj kritici izdvojene."Bilo mi je interesantno to što glumci jedni druge nisu mogli da razumeju zbog toga što ih je to nateralo da jedni druge posmatraju bliže i reaguju na drugačiji način”, reči su reditelja Rajasukea Hamagučija.https://www.youtube.com/watch?v=6S-8u625KlQ