Kada ste se poslednji put stvarno smejali nekoj novoj američkoj komediji? Kada je nešto poslednji put bilo smešno, ako ne i toliko "za smejanje"?
NO HARD FEELINGS (2023, r. Gene Stupnitsky)
Možda kada je Melissa McCarthy poslednji put bila smešna? Tako mi se čini. Loša vest je da nećete ni ovde umirati od smeha, ali ćete se smejati mnogo više nego što ste mislili da hoćete. „No Hard Feelings“ (koji je sa onim što se htelo reći bolje bilo doslovno prevesti kao „Bez uvrede“ nego kao „Devojka za sve“) nije imao tu sreću da ga režiraju braća Farrelly, Judd Apatow ili Larry Charles, koji bi ovde (još) efektnije podstakli i održali urnebesne situacije, ali, a to je vrrrrlo dobra vest, imali smo sreću da ga režira Gene Stupnitsky, autor vrrrlo zabavnog ostvarenja „Good Boys“ koji i dalje veruje da ono što je smešno nikako ne mora biti i sasvim okej.
„No Hard Feelings“ je solidna komedija, koja ima svojih (ne)očekivanih kvaliteta, ali mnogo više od toga ovo je jedan veoma, veoma bitan, hrabar i pametan film koji moramo da podržimo ako želimo da se ikada više smejemo u bioskopima, i osećamo pomalo zločesto zbog toga. Jer u suprotnom, čeka nas „sedmi pečat“ političke korektnosti i podobnih šala. U prilog rečenom, još nije krenula ni špica ovog filma, a već se nakotilo dovoljno zabrinutih (roditelja) da upute apel da je premisa ovog filma šokantna i preti da nanese bol, kako roditeljima bez smisla za humor tako i, njihovoj idiotskoj deci. Najgore od svega je što je premisa ovog filma stvarno šokantna! I ako mene pitate, još od „The Graduate“ ona nije bila ovako smela, a zabavna.
Dakle, u ovom filmu bogati roditelji sa „Istočne Obale“ daju oglas da će pokloniti auto (neki polovni bjuik) devojci koja njihovom stidljivom i šmokljastom sinu „pomogne“ da izgubi nevinost tj „odraste“. Sin ima 19 godina. Na oglas se javlja Maddie, koja ima više od trideset. I laže da ima 29. Roditelji pristaju. Par večeri kasnije Maddie će sinu naručiti alkoholni koktel u baru. Nakon čega će ga odvesti na „noćno plivanje“… Gde će se desiti nešto sasvim drugo. Što sigurno niste očekivali da vidite u „filmu sa Jennifer Lawrence“.
Zašto je „No Hard Feelings“ pametan? Zato što je verovatno prva (dobra) komedija koja adresira suživot „milenijalsa“ i generacije „zed“ i njihove probleme na duhovit način: od toga da su „milenijalsi“ hronično u modu „pro-aktivne žrtve“, preko toga da im je teško da odu od kuće, do toga da obe generacije ne umeju ništa bez telefona i toga da je „gen-z“ izložena neprekidnoj roditeljskoj brizi, da su nezainteresovani za seks itd… Film sve to čačka na pametne, emotivne, ali direktne načine koji brutalno kritikuju, ali u kontekstu priče deluju kao zvocanje zdravog razuma. I niko ovde ne bi trebalo da se uvredi. Matthew Broderick kao dečakov otac u nekom trenutku kao da se referiše na jednu od svojih najpoznatijih uloga, legendarnog Ferrisa Buellera, kada priča kako je njegova generacija umela da se zabavlja- naročito na filmu.
Na kraju, nepristojno bi bilo nepomenuti da je dvostruka oskarovka Jennifer Lawrence ovde pokazala da joj Oskari ništa ne znače i da je ona spremna da za svaku ulogu da sve od sebe. Ili pokaže sve. U kontekstu, taj njen „doprinos“ nekako samo daje na kredibilitetu samom filmu. „No Hard Feelings“ nikako nije „ikoničan“ kao „The Graduate“, ali on podjednako riskantno i ozbiljno diskutuje sa epohom u kojoj nastaje.
OCENA: 9/ 10
Bonus video: Decenija bez dive: Emotivni biografski film o Vitni Hjuston – gosti Ivana Pataković i Boško Jakovljević
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar