Najveći neprijatelj Indijane Džonsa je starost koja vređa gledaoca: Da li je "Indiana Jones and the Dial of Destiny" film nedelje

"INDIANA JONES AND THE DIAL OF DESTINY" (2023, r. James Mangold)

Ne, razlog tome nije moja naknadna pamet koja je konačno u liku i (zlo)delu Indiane Jones spoznala ništa drugo do otimača tuđih kovčega iz avanturističkih B-filmova koji koristi svoju "uniformu" univerzitetskog arheologa da nastavi post-kolonijalnu pljačku drugom rukom. To su prva dva filma o njegovim doživljajima. U trećem i četvrtom filmu neko je izgleda primetio rupe u toj njegovoj praksi pa je Indy-jeva aktivnost podignuta na viši nivo, te se on prvo suprostavio zlim nacistima sa svojim ocem, a onda još zlijim ruskim KGB agentima zajedno sa svojim sinom. U petom i lako nemoguće poslednjem filmu sa Harrisonom Fordom u ulozi Indiane, on se opet bori protiv nacista (ovaj put sa svojom kumicom), ali njegov najveći neprijatelj je - starost. Starost uvredljiva po gledaoca.

U jednoj od uvodnih scena filma, kada iz fantastično realizovanog flešbeka sa vanserijski kompjuterizovanim mladim Harrisonom Fordom stignemo u kraj šezdesetih (kada prva posada posetilaca Meseca ponosno paradira Amerikom), vidimo jedva pokretnog Indy-ja kako džangrizavo ide da se žali svom mladom komšiji na jačinu muzike. Nekoliko minuta kasnije, taj isti dedica juriće vijagrasto konjem ispred voza po njujorškom metrou i šibati se s kim stigne. Ne gubeći dah. Pa ko (može da) poveruje.Daleko teže pašće vam činjenica da u pomenutom flešbeku gledamo kako nacisti pod sam kraj rata kradu razne stvari (između ostalog i famoznu Arhimedovu spravu koja navodno može da locira portale za putovanje kroz vreme), samo da bi nakon rata ta ista mašina završila u arhivi nekog američkog muzeja. A ne kod svog prvobitnog vlasnika. Između nacističkog i američkog lopovluka nema suštinske razlike.

U plotu koji ne odiše naročitom inspiracijom, ceo film je igra mačke i miša između nacista (koji su u međuvremenu postali uzorni američki naučnici) i Indija i kumice mu (nenaročito svoja Phoebe Waller-Bridge) koji naizmenično imaju prednost u razrešavanju misterije i aktiviranju Arhimedove mašine, koju nacisti žele da iskoriste da se vrate u vreme i promene ishod rata. A Indy samo u jednom trenutku pomene da bi se on vratio da spreči svog sina da ode i pogine u ratu (iako kasnije prilično sebično radije želi da ostane u Arhimedovom vremenu i proživi uživo ono čime se čitav život bavio).

James Mangold (reditelj mnogih solidnih filmova od "Logan", preko "Night and Day" do "Cop Land") ostao je prilično veran Spielbergovom templejtu u krojenju ovih filmova, ali nije bio naročito duhovit u komponovanju akcije, niti apsurdan kad treba i, da ponovim, imao je taj blagi invaliditet u vidu OSAMDESET JEDNOGODIŠNJEG Harrisona Forda koji izgleda nadrealnije od plafona Sikstinske kapele u akcionim scenama.https://www.youtube.com/watch?v=eQfMbSe7F2gI dok s jedne strane neprijatelji nisu "apdejtovani", a Indy peti po redu reprizira tip sukoba sa njima, diverzifikacija kasta (koja je od drugog dela bila zapostavljena) je u potpunosti sa zahtevima današnjice (te kumica ima asistenta/pastorče latino porekla, a iz groba je dovučen Indy-jev legendarni pajtos Sallah), ali ni time ne uspeva da se postigne neki naročiti šarm (kao kada je mali Ke Huy Quan pokidao kao vatreni nervčik Short Round u "Temple of Doom").OCENA: 5/10Bonus video: Evo kako je Đuričko iz Amerike pozdravio publiku na premijeri „MUNJA o5“

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=nikoladjurickopoklonmunjeopetds-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5700872"]