Endles sa svojim delom Foto:Aleandro Biagianti / AGF Foto / Avalon Editorial / Profimedia

Niko ne zna kako se zove, kako tačno izgleda, niti kada je rođen. Poznat je po pseudonimu Endles i njegovi murali krase ulice Londona. I jedan rad tog misterioznog uličnog umetnika, koji nikada nije imao samostalnu izložbu, uskoro će se naći kraj remek-dela renesansne umetnosti. Onih iza kojih stoje Leonardo, Mikelanđelo, Botičeli, Rafael…

Jedan od najpoznatijih muzeja na svetu, firentinska galerija Ufici postala je, po prvi put u svojoj istoriji, dom jednog dela ulične umetnosti. Potez čelnika Uficija da svoju impresivnu kolekciju obogate jednim savremenim delom, predstavljenim pre nekoliko dana u odajama muzeja u Firenci, skandalizovao je mnoge.

Umetnik koji nikada do sada nije izlagao u muzejima, već je učestvovao na nekoliko kolektivnih postavki u londonskim galerijama i pravio murale po engleskoj prestonici čudan je stoga izbor za instituciju koja se diči impresivnom kolekcijom renesansnih remek-dela, konstatovali su mnogi mediji nakon predstavljanja dela u Uficiju.

Umetnik koji dela pod velom tajne i čije pravo ime niko ne zna, osim njegovog umetničkog pseudonima Endles (Beskrajan) tako se, iznebuha, našao u društvu Sandra Botičelija, Mikelanđela, Rafaela i Leonarda da Vinčija.

Direktor Uficija Aike Šmit ne haje za zaprepašćenje umetničke javnosti, a svoj entuzijazam za najnoviju galerijsku akviziciju iskazao je stavom da je delo „originalna fuzija između panka i popa“ koja autoportrete smešta u domen konceptualne umetnosti. A onda je u čitav kontekst stavio i slavnu firentinsku porodicu Mediči, zahvaljujući kojoj Ufici i ima neprikosnovenu kolekciju renesansne umetnosti:

– Porodica Mediči, koja je uvek bila ispred svog vremena kada je umetnost u pitanju, bila bi sigurno srećna što je rad Endlesa sada deo naše kolekcije – izjavio je Šmit na predstavljanju akvizije u Uficiju.

Iako je muzej saopštio da je to delo ulične umetnosti, u pitanju je rad na platnu, napravljen u studiju, ne na ulici, piše „Artnet njuz“.

Delo je svojevrstan kolaž dva foto printa na kojima ulični umetnik, prekrivajući lice svojim radom, stoji kraj mentora – britanskog umetničkog dua Gilbert i Džordž. A rad kojim se skriva od očiju javnosti jeste njegovo viđenje čuvene reklame za mušku liniju donjeg veša Kelvina Klajna u kojoj se glumac Mark Valberg, nag do pasa, drži za međunožje. Taj rad nazvan „Crotch Grab“ svetlost dana najpre je ugledao u vidu grafita na londonskim zidovima 2014. godine.

Ajke Šmit, direktor Galerije Ufici u Firenci, ispred Botičelijevog remek-dela „Proleće“, Foto: EPA-EFE/CLAUDIO GIOVANNINI

Pokušavajući da obrazloži kako se Endlesov rad uklapa u Uficijevu kolekciju, muzejski direktor je, na zgražavanje mnogih, otišao toliko daleko ustvrdivši da se ulični umetnik zapravo „poziva“ na Botičelijevu „Veneru“:

– S tim što on svoje delo transponuje s ženskog na muško telo – preneo je reči Šmita sa svečanog predstavljanja dela u firentinskom muzeju početkom nedelje „Gardijan“, kao i samog umetnika koji smatra da je njegov rad manje provokativan od onih koji se već nalaze u Uficiju:

– Ne mislim da je moje delo na bilo koji način skandaloznije od eksponata u Uficiju koji nagost prikazuju u punom „obimu“. Na mom delu model bar ima donji veš…

„Endles se bavi istraživanjem simbola, čas u rukama drži kičicu, čas farbu u spreju stvarajući odraz dve različite stvarnosti, od kojih je jedna mudra, a druga tragična“, zapisao je likovni kritičar Paskal Letieri nakon što je delo predstavljeno u Uficiju.

Endles u Firenci Foto:Aleandro Biagianti / AGF Foto / Avalon Editorial / Profimedia

– Direktor muzeja poželeo je da obogati kolekciju savremenim delima i otvori novo odeljenje Uficija posvećeno portretima. Zatražio je da moje delo bude među njima – objasnio je Endles za „Artnet njuz“ koji se u Firenci pojavio sa maskom na licu i kačketom, otkrivajući tako samo svoje oči.

Kolekcija koju firentinski muzej poseduje uglavnom je bazirana na delima slavnih majstora renesanse. Naravno, ima i dela iz potonjih perioda likovne umetnosti, međutim „najsvežija“ do sada bili su artefakti moderne umetnosti iz tridesetih godina 20. veka. I ona nisu smeštena u samom muzeju, već u ogranku „Palata Pici“ s druge strane reke Arno.

I dok želja čelnika jednog od najznačajnijih muzeja na svetu da „podmlade“ svoju kolekciju nije sporna, mnogi likovni kritičari smatraju da možda ulična umetnost nije bila najbolji izbor u čitavom poduhvatu.

I sam engleski ulični umetnik bio je zatečen odlukom da jedno njegovo delo postane akvizija Uficija.

– Bio sam iznenađen jer je kolekcija Uficija najpoznatija po svojim renesansnim delima. Veoma sam počastvovan što je i moje delo uvršćeno u tako vrednu kolekciju – priznao je Endles.

Na zvaničnom sajtu misterioznog britanskog umetnika stoji da je „javnost danas toliko okupirana njegovim radom da svi veliki brendovi, poznate ličnosti i umetnički svet znaju ko je Endles“.

Ulični umetnik, koji tvrdi da svojim delima upire prstom u konzumerizam današnjeg društva i opterećenost javnog mnjenja „nazovi poznatim ličnostima“ u koje ubraja i kraljicu Elizabetu Drugu, trenutno radi na velikom projektu – muralu u italijanskom skijaškom centru.

A poslednji put Ufici je „koketirao“ sa savremenom umetnošću 2018. godine kada je održana izložba „Flora Commedia“ na kojoj su kineski umetnici predstavili svoje viđenje kolekcija najvećih muzejskih institucija širom sveta.

 

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar