Ja sam nomad. Bukvalno. Ta reč najbolje definiše moj identitet. Da smo ovaj razgovor vodile pre "putovanja" kroz proteklu godinu, bio bi potpuno drugačiji, kaže za "Novu" Minja Peković, glumica proglašena za najbolju na 66. Sterijinom pozorju za ulogu Milje u komadu "Kus petlić" Aleksandra Ace Popovića, u režiji Milana Neškovića, subotičkog Narodnog pozorišta.
Minja Peković ima 37 godina. Rodila se u Sarajevu, a poreklo joj je, kako kaže, „i bosansko i srbijansko, i crnogorsko“.
– Živela sam i u Crnoj Gori, i u Srbiji, i na jugu i na severu. U životu sa raznim ljudima, u raznim krajevima, sakupljala sam od svakog ponešto, a selila sam se mnogo. Upoznavala sam različite ljudske prirode, mentalitete, njihove kulturološke, etničke i socijalne razlike i istosti. Mislim da me je to poslalo u glumu. Sve što sam pokupila u tim susretima ušlo je u kofere mog glumačkog bića – navodi Minja Peković.
Sterijina nagrada joj nije samo profesionalno važna. Došla je u pravom trenutku.
– Protekle dve godine su bile vreme velikih izazova za mene. Dobila sam najlepšu ulogu – ulogu majke. A kad sam htela mojoj Ledi da podarim brata ili sestru, dijagnostikovan mi je rak dojke. Operacija, terapije, izolacija… Ukupno jedanaest meseci. Razmišljala sam o sebi, drugima, o životu i smrti, o smislu, o nadi i veri. Onda se dogodio „Kus petlić“ – uloga Milje, Bosanke, u kojoj se stapaju moja baka, majka, tetke, strina, ujna, sve divne žene Bosanke koje sam upoznala. A svevremenski Aca Popović, slikar našeg duha, otvara ogroman prostor – priča glumica.
Ranije je, kaže, imala druge želje, ali sve se promenilo nakon svega što joj se dogodilo.
– Mislim da sam tek sad počela da otkrivam pravu sebe. Ne osećam se kažnjenom životnim okolnostima. Ne krijem više svoju ranjivost. Ne mislim više da je mana moje profesije to što je javna. Sad vidim u tome lepotu. Vidim priliku da još nekoga ohrabrim – navodi Minja Peković.
Posebno joj je drago što je dobila nagradu koja nosi ime Zorana Radmilovića.
– Imala sam čast da govorim njegov tekst „Pismo jačem“. Te reči su mi potom mnogo puta odzvanjale u glavi. Uvek je bilo kod mene nekog straha. A kad sam se suočila sa najvećim – nastupila je sreća. I sloboda. U trenutku kad mi se uručuje najveće priznanje do sad, Sterijina nagrada, sećam se kako ćelava hodam od bolnice do kuće, a sada čujem gromoglasan aplauz i pomišljam: Život je čudo – priča nam Minja koja je u 16. godini rešila da bude glumica.
Diplomirala je u klasi Borisa Isakovića na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Živi u Beogradu i Subotici. Često boravi u Novom Sadu i Somboru.
– Sad se vraćam na početak našeg razgovora. Nomad, kažem vam! Moja matična kuća je Narodno pozorište u Subotici, moja druga kuća je Narodno pozorište u Somboru, pozorište „Deže Kostolanji“… I dalje je sve razbacano. Poslovi, porodica, prijatelji. Sad su moje misli usmerene na novi zadatak. To je „Izbiračica“ Koste Trifkovića u režiji Ive Milošević u Narodnom pozorištu Subotica. Dakle, družiću s jednom Malčikom na jesen – priča na Minja Peković, vrhunska glumica, koja u svom koferu ima brojne nagrade, među kojima su i one na Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine, na Danima Fadila Hadžića u Zagrebu, Danima komedije u Jagodini…
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare