Ma koliki bili napori za njihovo suzbijanje, i ma kako stroga bila zakonska regulativa, sa nelegalnim arheološkim iskopavanjima suočavaju se gotovo sve zemlje, a naročito one koje su poznate po svom bogatom kulturnom nasleđu. S obzirom na to da je krajnji cilj ovih aktivnosti sticanje materijalne dobiti od prodaje iskopanih arheoloških predmeta, svedoci smo da navedena vrsta kriminala uzima sve više maha, kaže za Nova.rs Olivera Marković, viša savetnica za intregralnu zaštitu kulturnog nasleđa u Ministarstvu kulture.
Krađa rimskog spomenika od neprocenjive vrednosti teškog 300 kilograma sa deponije u Vinči u julu otvorila je ponovo pitanje kako se čuvaju lokaliteti pod kojima se nesumnjivo nalaze značajni arheološki ostaci i drugo kulturno blago. Iz beogradskog Narodnog muzeja upozorili su na „divlje kopače“, ukazujući na to da su u pitanju organizovane grupe koje švercuju vredne iskopine i „čitav lanac tragača, kopača, nakupaca i ‚izvoznika‘ pokretnih arheoloških nalaza“. U Ministarstvu kulture prošle jeseni uradili su i elaborat u kom su popisani arheološki lokaliteti u Srbiji ugroženi delovanjem ilegalnih kopača. U istom dokumentu navodi se i da članovi nevladine organizacije „Arheo-amateri Srbije“ kopanjem dolaze do vrednih nalaza, „iako ne postoji pravni osnov da se udruženja bave ovom vrstom istraživanja“, a „rezultate takvih destruktivnih istraživanja, kao i predmete pronađene u takvim akcijama zadržavaju za sebe“. Međutim, predsednik ovog udruženja Aleksandar Vukadinović odbacio je takve navode, tvrdeći da oni ne obavljaju iskopavanja, posebno ne na terenu pod zaštitom države i da se oštro protive delovanju ilegalnih kopača. Kako su, dakle, zaštićeni lokaliteti i ko i kako može da kopa?
– Ministarstvo kulture i informisanja preduzima niz mera iz svoje nadležnosti u zaštiti bogatog i raznovrsnog arheološkog nasleđa naše zemlje. Pruža finansijsku podršku za obezbeđivanje fizičke zaštite pojedinih značajnih arheoloških nalazišta (ako je zemljište na kome se nalazi lokalitet u državnom vlasništvu): izrada zaštitnih ograda ili kapija (primer je kapija na ulazu u pećinu Balanica i druge), ugradnja video nadzora, a podstiču se i lokalne samouprave u čijoj je to nadležnosti, da organizuju čuvarsku službu na lokalitetima – kaže Olivera Marković, viša savetnica za intregralnu zaštitu kulturnog nasleđa u Ministarstvu kulture.
Dozvole i personalizovane kartice
Već nekoliko godina, dodaje ona, Ministarstvo „kontinuirano podržava projekat usmeren na lokalne zajednice i organe lokalnih samouprava sa ciljem podizanja svesti o značaju i načinima zaštite arheološkog nasleđa“.
– Кroz izdavanje dozvola, Ministarstvo kulture vrši kontrolu nad sprovođenjem arheoloških iskopavanja i istraživanja. Кao dodatna mera, radi sprečavanja neovlašćenog prisustva lica koja nisu članovi stručnih ekipa, uvedena je praksa izdavanja personalizovanih identifikacionih kartica, koje se izdaju na osnovu Rešenja o dozvoli za vršenje arheoloških iskopavanja i ograničena su na predviđeno vreme trajanja tih radova – ističe Olivera Marković.
Pročitajte još:
Ona kaže i da Ministarstvo ostvaruje blisku saradnju sa MUP-om, Upravom carina, Ministarstvom pravde i Tužilaštvom, kada je u pitanju pružanje stručne pomoći u prepoznavanju i određivanju autentičnosti otkrivenih nelegalno pribavljenih predmeta, što je potrebno da bi se kvalifikovala dela i počinioci dalje procesuirali.
– Кada su u pitanju međunarodne potrage (takvi zahtevi stižu od Interpola), preko nadležnih ustanova zaštite kulturnog nasleđa vrše se provere da li postoje indicije da otkriveni, nelegalno pribavljeni arheološki predmeti potiču sa teritorije naše zemlje. Кruna međuresorne saradnje pomenutih aktera je i uspostavljanje elektronske baze nestalih i otuđenih predmeta, koja je koncipirana da omogući interaktivan pristup i brzu razmenu podataka, a pre svega u cilju sprečavanja iznošenja nelegalno pribavljenih arheoloških i drugih umetničko istorijskih predmeta – navodi Olivera Marković i dodaje da je u planu i obuka zaposlenih u službama koje neposredno rade na otkrivanju i prepoznavanju takvih predmeta.
Novi zakon
Viša savetnica ističe i da su u novi Zakon o kulturnom nasleđu, koji je prošao fazu javne rasprave, uključene odredbe svih relevantnih međunarodnih konvencija iz ove oblasti, a pre svega Кonvencije za zabranu i sprečavanje nedozvoljenog uvoza, izvoza i prenosa svojine kulturnih dobara (Pariz 1970.), kao i onih dokumenata EU na čiju primenu se naša zemlja obavezala.
– Da bi se sprečile, ili bar smanjile, krađe i devastacije arheološkog nasleđa od strane „divljih“ kopača, a samim tim i sačuvalo autentično nasleđe nastalo na ovim prostorima, pored jasnih zakonskih odredbi koje regulišu ovu oblast, odnosno zaprećenih kazni za dela nezakonitih iskopavanja, potrebno je jačati ulogu svih subjekata, institucija, ali i pojedinaca na očuvanju ove vrste nasleđa, odnosno podizati svest o važnosti njegove zaštite kao dela našeg ukupnog kulturnog identiteta – konstatuje Olivera Marković.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare