1
Izdavačka kuća Booka objavila je dva nova naslova svojih popularnih autora: knjigu pisama, eseja i intervjua "Frantumalja" Elene Ferante i roman "Vjetrogonja Babović i njegovo doba" Miljenka Jergovića.
Knjiga “Frantumalja” Elene Fernate, sastavljena je od pisama, eseja i intervjua italijanske spisateljice. Kako se navodi u napomeni italijanskih izdavača, ovi tekstovi napisani u periodu 1991–2016, između ostalog, pojašnjavaju razloge koji su spisateljicu naveli da se drži dalje od medija i očiju javnosti.
„Frantumalja“ objašnjava i komentariše kreativni proces kojim Ferante stvara svoja dela. Ona govori o strepnji nad procesom u kome roman postaje film, o radosti i teškoćama pisanja, o psihoanalizi, o gradovima u kojima je živela, o majčinstvu, o feminizmu i o svom detinjstvu.
U knjizi se, pored odgovora na pitanja novinara i čitalaca, nalaze i odbačeni delovi proze, dodaci romanima koje je objavila, kao i napomene u vezi sa scenarijima napisanim po njenim delima, navodi se u saopštenju izdavačke kuće „Booka“.
Naslov je dat po reči poreklom iz dijalekta majke Elene Ferante.
„Majka mi je ostavila jednu reč iz svog dijalekta koju je koristila da kaže kako se oseća kad joj se čini da je suprotstavljeni osećaji vuku svaki na svoju stranu, kidajući je iznutra.
Govorila je da u sebi ima frantumalju… Frantumalja je izazivala misteriozno ponašanje, predstavljala je izvor svih patnji kojima nije bilo moguće naći jedan sasvim očigledan uzrok“, piše Ferante.
Ne može se tačno reći ko je Elena Ferante, osoba koju književni kritičari s različitih strana sveta smatraju najznačajnijim imenom savremene italijanske književnosti. Pouzdano je jedino da stoji iza knjiga koje potpisuje. Izdavač nudi malo toga o autorki: da je rođena 1943. godine u Napulju i da je majka. Sve ostalo su samo pretpostavke izvučene iz njenog dela.
Elena je napisala nekoliko romana, među kojima i „Dane napuštenosti“, „Mračnu kći“, a potom i četvorotomni ciklus „Napuljskih romana“, koji joj je doneo veliku svetsku slavu: „Moja genijalna prijateljica“, „Priča o novom prezimenu“, „Priča o onima koji odlaze i onima koji ostaju“ i „Priča o izgubljenoj devojčici“.
Njen poslednji roman, „Lažljivi život odraslih“ objavljen je 2019. godine u Italiji, a 2020. u Srbiji. Iste godine „Booka“ je objavila i Elenin prvi roman, „Mučna ljubav“, iz 1992.
Po njemu je snimljen istoimeni film u režiji Marija Martonea.
Napuljska tetralogija takođe je u procesu ekranizacije. Do sada su emitovane dve sezone (prema prva dva naslova) serije „Moja genijalna prijateljica“ u produkciji HBO.
U najnovijem romanu Miljenka Jergovića, „Vjetrogonja Babukić i njegovo doba“ glavni junak Babukić putuje avionima širom sveta neverovatnih trideset godina. U svet se otisnuo početkom rata u bivšoj Jugoslaviji, bežeći od Zagreba, posla u JNA i trudne ljubavnice preko ljubljanskog Brnika dalje, nekud daleko. Već na prvom letu stekao je talenat da usvoji novi jezik čim ga čuje i da mu svi neizmerno veruju.
Obilazeći svet nebrojeno puta, a nikada ne izvirivši iz aerodroma ili aviona, Babukić pažljivo sluša fantastične i neverovatne priče ljudi svih rasa i vera koje susreće – od dagestanske veštice, preko švedskog antropologa Olsona, sve do Dinka Mikuličića, sina najpoznatijeg Udbinog ubice, s kojim će na beogradskom aerodromu dočekati kraj sveta.
Jergović je napisao delo u kojem se eros i tanatos, moguće i nemoguće dodiruju i spajaju kao u Rableovim, Sviftovim ili Helerovim knjigama, a njegov vjetrogonja Babukić, istovremeno brižan i tašt, strašljiv i hrabar, istinski je junak našeg doba, navode iz izdvačke kuće „Booka“.
Iako podnaslovljen kao pikarski roman, u pitanju je, kako sam pisac kaže, igra reči:
– Ovo je pikarski roman napisan na način na koji je, ja barem tako mislim, moguće takav roman pisati u dvadeset i prvom vijeku. Nije ovo vrijeme tužnih vitezova, premda jest vrijeme lutalica, gubitnika i raznih čudaka.
Jergović je roman počeo da piše u proleće 2010. sa željom da stvori neozbiljniju i vedriju knjigu od svega što je napisao, ali je zbog životnih okolnosti u kojima nije prevladavala vedrina rukopis ostavio po strani.
Međutim, gotovo nadrealna događanja u svetu u protekle dve godine, poput ere Donalda Trampa i pandemije, podstakla su ga da nastavi s pisanjem i izgradi još nadrealniji Babukićev svet.
Miljenko Jergović (Sarajevo, 1966) književnik je i novinar koji živi na selu nedaleko od Zagreba.
Prvu pesničku zbirku „Opservatorija Varšava“ objavio je 1988. godine.
Kritičari smatraju da njegovom zbirkom priča „Sarajevski Marlboro“ iz 1994. počinje trend tzv. stvarnosne proze. Zatim objavljuje još nekoliko zbirki priča („Mama Leone“, „Inšallah Madona, Inšallah“) i desetak romana, među kojima su „Rod“, „Dvori od oraha“ i „Ruta Tannenbaum“.
Poljski prevod njegovog romana „Srda pjeva, u sumrak, na Duhove“ dobio je 2012. u Vroclavu književnu nagradu „Angelus“ za najbolju knjigu Srednje Evrope. Dela su mu prevedena na više od dvadeset jezika.
