Milica Mihailović: „Široka zemlja“ je slika nakaznog egoizma

Kultura 26. sep. 202115:34
Podeli:
Milica Mihailović Foto:Goran Srdanov

To je priča o nakaznom egoizmu ali ima poetično ishodište, u samoj formi bi mogla da bude revolucionarna. Postoji jedan pionirski postupak gde se mešaju mediji i to će biti zanimljivo publici, rekla je za Nova.rs glumica Milica Mihailović povodom večerašnje premijere predstave Artura Šniclera "Široka zemlja" u režiji Marka Manojlovića u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Ova tragikomedija objavljena je 1911. u Berlinu a iste godine je prvi put izvedena u Folksteatru u Beču. Šnicler je u to vreme bio u zenitu slave i popularnosti pa je njegovo delo istovremeno izvođeno na čak devet pozornica nemačkog govornog područja.

– To je ansambl predstava sa dve vodeće uloge koje tumače Vojin Ćetković i Marija Vicković. Radnja se dešava pred Veliki rat, kada je Beč bio kulturna prestonica sveta. Dekadencija je bila na svom vrhuncu i posle toga je došlo do sunovrata. Postoji snažna paralela sa egoizmom današnjice, sa čovekom koji živi u blagostanju i ne postoji ta cena koju neće platiti da ne stari jer je to zabranjeno – objašnjava Mihailović, koja se raduje što nakon desetak godina ponovo igra u JDP-u.

Ona dodaje da ova priča korespondira sa današnjim vremenom u kojem se desio koronavirus kao opomena da se priberemo, saberemo, da se otrgnemo od sebičluka, jer se ne radi samo o nama.

Mihailović podseća da je Artur Šnicler bio savremenik Sigmunda Frojda, i saradnik i prijatelj.

– Frojd je govorio da sve što mukotrpno istražuje kroz terapije sa ljudima, Šnicler intuitivno napiše.

U predstavi „Široka zemlja„, koja večeras u 20 sati na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“ otvara novu sezonu Jugoslovenskog dramskog pozorišta, glumačku podelu čine Vojin Ćetković, Marija Vicković, Svetlana Bojković, Irfan Mensur, Petar Benčina, Milica Mihajlović, Milena Vasić, Srđan Timarov, Aleksej Bjelogrlić i Tamara Šustić, kao i muzičari Dušan Petrović i Nemanja Aćimović.

Široka zemlja predstava
Foto: Nebojša Babić

Autorski tim na čelu sa rediteljem Markom Manojlovićem čine scenograf Branko Hojnik, kostimografkinje Lana Cvijanović i Marija Marković Milojev, kompozitor Vladimir Pejković. Za prevod je bio zadužen Boško Milin, a za scenski govor Ljiljana Mrkić Popović.

Artur Šnicler (1862-1931), po obrazovanju lekar, austrijski je pripovedač i dramaturg. Bio je pripadnik avangardne umetničke grupe Jung Wien (Mladi Beč) i jedan od najistaknutijih autora tzv. Wiener Moderne (Bečke moderne). U svojim dramama poigravao se sa formalnim, ali i društvenim konvencijama. Zbog implicintnog opisa seksualnosti optuživali su ga da je pornografski pisac. Autor je romana, novela i drama.

Reprize su 27. i 28. septembra.

Bonus video:

Otvaranje Bitefa

Komentari

Vaš komentar