11
Sve vreme sam u kontaktu s kabinetom Ane Brnabić, ne izbegavaju me i to su dobri znaci, a sebi sam zadala cilj da obnova ovog teatra bude završena za 75. rođendan pozorišta, kaže Maša Mihailović, nova upravnica najstarijeg dečjeg pozorišta u Srbiji.
– Najiskrenije se nadam, a i dala sam sebi zadatak, da će rekonstrukcija “Buhe” biti završena 2025. godine. Svesna sam koliko je to nerealno, ali s druge strane, potrebno je imati cilj. Volela bih da cela ova priča bude završena baš za 75. rođendan pozorišta i da se konačno vratimo na svoju matičnu scenu, kao i da to bude za vreme mog mandata – rekla je za Nova.rs Maša Mihailović, direktorka Pozorišta „Boško Buha“.
Upravo zato oči ljubitelja ovog teatra uprte su u nju, u nadi da će biti rešeni problemi koji pritiskaju ovu kultnu ustanovu. Oni koji dobro poznaju našu sagovornicu opisuju je kao energičnu, strogu ali pravičnu osobu, koja ume da uvede red.
– Znate, Mandina energija je bila neverovatna, a njegova smrt je usporila, na neki način, proces renoviranja „Buhe“. Igor Bojović, koji je nasledio Milorada Mandića na mestu upravnika, nije ušao sa tom temperaturom, a to je potpuno u redu jer svako od nas ima neku svoju, drugačiju, temperaturu. Tako je i sa mnom, i mislim da imam snage da ovo izguram do kraja. Da sam u dobroj životnoj fazi, i da je ovo moja prava borba, moj legat. Imam iskustvo na poziciji direktora i bitno je da se iskoriste kapaciteti ansambla koji je fantastičan. Nastaviću sve ono što je dobro, i radiću na tome da bude više premijera – priča Mihailović.
Podsećamo, nakon što su zaposleni, 20. marta, simbolično na Svetski dan pozorišta za decu i mlade, podigli glas u ruiniranom prostoru svog teatra na Trgu republike 3, da nakon osam godina „podstanarskog staža“ žele da se vrate u svoju kuću, državni zvaničnici su obećali da će se to u najkraćem roku i dogoditi. Posle silnih obećanja premijerke Ane Brnabić, arhitetka i scenograf Radivoje Dinulović, predsednik Upravnog odbora „Boška Buhe“, rekao nam je krajem aprila da su ispunjeni uslovi za raspisivanje tendera. Ali, do danas to se nije dogodilo.
Pred vama stoji baš ozbiljan poduhvat. Da li ste optimista?
– Ja sam i školu učila da se bavim ovim poslom, svesna sam odgovornosti ali s druge strane, ne mislim da mogu sama da zidam ovu kuću ciglu po ciglu, već mi treba dobar tim koji delimično imam u „Buhi“, ali i uz podršku drugih saradnika, koji će mi pomoći da izguram ovu priču. Došla sam na ovu poziciju 1. jula i vrlo iskreno razgovaram sa svim stranama, što mislim da je vrlo važno. Sa članovima ansambla se još nisam videla pojedinačno, jer su završili sezonu u momentu kad sam došla, ali napisala sam im pozdravni mejl, i mislim da je red sada, kada krene sezona, da sa svakim od njih imam i razgovor. Bila sam na poslednjoj predstavi, premijeri komada „Tajni dnevnik Adrijana Mola“ u režiji Tanje Mandić Rigonat, sve je bilo sjajno, ali u nove radne pobede startujemo sa novom sezonom. Ovo je trkačka staza, čeka nas težak maraton.
Gde je zapelo, zašto tender još uvek nije raspisan?
– Znam da su dobijene građevinske dozvole i da je 90 odsto stvari utanačeno da se raspiše tender. Ostao je jedan mali deo koji je na kabinetu premijerke Ane Brnabić, a to je rešavanje imovinsko-pravnih odnosa. Sve drugo postoji – sredstva, građevinske dozvole, ali postoji i taj jedan momenat u kome nije razrešen do kraja taj vrlo mali imovinski deo, dovoljan da ne možemo da pokrenemo celu priču i da se raspiše tender. Iz premijerkinog kabineta su čvrsto obećali da će se to rešiti, sve vreme su bili u kontaktu sa mnom, ne izbegavaju me i to su dobri znaci. Priznajem da mi je to bilo najvažnije, pored priprema repertoara za narednu godinu, što se podrazumeva. Ne kažem da su rezultati zagarantovani, ali dokle god hoće sa mnom da komuniciraju i daju mi konkretne odgovore na konkretna pitanja, ja ne brinem. Jedno od poslednjih obećanja iz kabineta jeste da će do prve probe biti raspisan tender. Ovo je informacija od pre deset dana, a prvu probu planiramo u drugoj polovini septembra.
Koji je to deo koji nije pravno – imovinski regulisan?
– Pa to su ti neki kvadrati koji su upisani na neku drugu firmu, i ako krenem da pričam istorijat toga, neće biti kraja a nisam bila deo te priče, i ne bih sada da kmečim. Da sam vlasnik tih spornih kvadrata, koji nas koče, poklonila bih ih ovom teatru i tako ostavila neizbrisiv trag u srpskoj kulturi. Bilo kako bilo, ostalo nam je deset odsto do cilja i volela bih da, kao što mi pričamo sada, to bude deo cilja, da krenemo u novu trku, po novu štafetu.
Šta je sledeći korak?
– Ništa nije jednostavno, ali posle tendera je naravno najvažnije ko će ovaj objekat da radi, pozorište je usred stambene zgrade, u pešačkoj zoni, u srcu Beograda, to lako nije. Postoji plan, sve je nacrtano i rascrtano, projektne dozvole su dobijene, a kako će se to sve izvesti ne znam. Ali, znam da je moguće. Važno je da sve bude urađeno sa dobrim namerama prema pozorištu „Boško Buha“. Jer, to je prvo dečje pozorište, izuzetno nagrađivano, koje ima repertoar za sve uzraste. I za malu decu, i školsku i tinejdžere, i odraslu publiku.
Najavljuju se izbori. Da li to može da zakoči rekonstrukciju „Buhe“?
– Nije da nisam razmišljala o tome ali to je nešto što nije u mojoj moći. Mislim da nije dobro da unapred povučem ručnu i da je važno da idem napred i da se ponašam onako kako sam i planirala i da ispoštujem trenutne dogovore. Nije da ne strepim, ne bih volela da sve ovo pregori, valjda je ljudima stalo do „Buhe“. Ne želim da razmišljam o tome da nekom nije bitno ovo pozorište, ma koja da je stranka na vlasti, i da ono nije na svojoj matičnoj sceni, na adresi Trg republike 3.
Dok čekamo da bude raspisan tender, koji su planovi u novoj sezoni?
– Počinjeno sa probama za premijeru kultnog komada “Pigmalion” Bernarda Šoa, koji režira Đurđa Tešić, i u toku naredne nedelje videću se pojedinačno sa članovima ansambla i predstaviti svoje planove. Svi se manje-više poznajemo, ali važno je da se bolje upoznamo, ljudski. Znači mi mnogo projekat „Negujmo srpski jezik“, mali format koji treba da gostuje po Srbiji i u regionu, a radili bi ga naši popularni glumci. Planiramo i tri nova naslova, u dogovorima sam sa rediteljima Borisom Liješevićem i Milicom Kralj. Sve je u dobroj dinamici.
Šta je najveća strepnja ansambla?
– Svima nam je tender i vraćanje u zgradu strašan nemir. O svemu brinemo i o nedostatku ljudi u tehničkom sektoru, ima dosta problema izazvanih time što smo izmešteni i što nismo u svojoj matičnoj kući, nosimo, odvozimo, nameštamo… Nije to lako, ali nije nam teško jer verujemo da će biti ostvarena naša najveća zajednička želja, a to je da ostanemo na staroj adresi.
Bonus video: Da li je Hari Poter i dalje popularan?
