0
Iskustvo s Borisom Isakovićem i Sergejem Trifunovićem na "Divljoj ruti" oplemenilo je snimanje ovog filma. Njihov kreativni rad uneo je humanu, poetsku dimenziju, i ogromnu dubinu, koja će zadiviti mnoge, kaže za Nova.rs reditelj Mark Reća.
Piše: Nikola Marković
Mark Reća je reditelj, scenarista i producent sa deset dugometražnih filmova u svojoj karijeri, i jedini reditelj koji je učestvovao sa filmovima na katalonskom jeziku u zvaničnoj selekciji na Filmskom festivalu u Kanu. Ovaj renomirani autor biće uskoro gost Beograda, gde je od 29. oktobra do 2. novembra na programu retrospektiva njegovih filmova u Jugoslovenskoj kinoteci, pod nazivom „Prozori života“. Filmovi ovog reditelja odražavaju specifičan duh katalonskog podneblja, povezujući tradicionalno i savremeno shvatanje života i međuljudskih odnosa.
Reća trenutno radi i na filmu „Divlja ruta“ u kojem igraju i poznati srpski glumci Boris Isaković i Sergej Trifunović.
Počeli ste da pravite filmove još kao desetogodišnji dečak, mnogo pre vremena mobilnih telefona i digitalnih tehnika snimanja. Kako ste došli na ideju da tako rano počnete da snimate, jeste li već znali da ćete biti reditelj kad porastete?
– Bila je to životna potreba. Nešto prirodno, dugo priželjkivano. San pretvoren u stvarnost, ne nekim čudom, već zahvaljujući znatiželji, istrajnosti, upornosti, koje su i danas ključne za stvaranje.
Kasnije tokom vašeg rada, da li ste imali potrebu da naglasite to što je „analogno“ u današnjem digitalnom svetu?
– Treba raditi na posmatranju svega što nas okružuje. I kasnije, stvoriti sopstveni pogled na sve što je viđeno i proživljeno. Da bi se dotle stiglo, neophodno je uspostaviti određenu perspektivu, i svojevoljno se udaljiti od vrtoglave stvarnosti sveta i divljeg kapitalizma.
Koji filmove ili reditelje smatrate naročito važnim za formiranje vaše specifične estetike?
– Film i snimanje filma, jedna su velika zajednička ljudska avantura. Često su filmovi na kojima radimo omaž onome što smo proživeli. To, takođe, podrazumeva i sve filmove koje smo gledali u bioskopima. U zavisnosti od našeg raspoloženja, ponekad nam je potrebno da pogledamo neki autorski film, ponekad žanrovski. Za mene su Breson, Renoar i Pekinpo bili ključni.
Šta je vama lično važno u pogledu filmske estetike?
– Svaki film je svet za sebe. Ako želiš da snimiš vestern, zainteresuj se i pogledaj 200 najznačajnijih filmova tog žanra.
Takođe i glumite u nekim vašim filmovima. Kakvo je to iskustvo – rad s obe strane kamere, i šta volite u takvom “dvostrukom radu”?
– To što možeš da doživiš drugačiju perspektivu. I obogatiš zajedničko stvaranje.
Možete li nam reći nešto više o filmu „Ruta Salvatge“ (Divlja ruta), u kojem ste radili sa srpskim glumcima Borisom Isakovićem i Sergejem Trifunovićem?
– To je vrlo specifičan triler namenjen globalnoj i raznolikoj publici, s autorskim pogledom. To je u suštini vestern s elementima trilera sniman na katalonskim Pirinejima sa srpskim, katalonskim i bosanskim glumcima.
Sa Isakovićem i Trifunovićem počeo sam da radim uz pomoć Ane Stanić, producentkinje, s kojom već dugo razvijamo projekte na Balkanu. Iskustvo s Borisom Isakovićem i Sergejem Trifunovićem na Divljoj ruti oplemenilo je snimanje ovog filma. Njihov kreativni rad, uneo je humanu, poetsku dimenziju, i ogromnu dubinu, koja će zadiviti mnoge.
Kao reditelj ste radili i na nekim političkim kampanjama, da li je to nešto što doživljavate kao posao ili priliku da iskažete i svoje političke stavove?
Ne radimo ono što želimo, nego što možemo i što nam dopuštaju da radimo. Reklamni spotovi su laboratorija aktivnog stvaranja, iz kojeg se mnogo nauči.
Bonus video: Snimanje filma „Munje“
