0
Ideja za film "Grudi" je stara sedam - osam godina i nastala je na mojih 20 godina mature. Kada se vratite u mali grad gde ste odrasli, uslovno rečeno mali grad, kakav je Nikšić, onda i film ima nostalgični prizvuk. Sva ta okupljanja, proslave mature su setne, tužne i poetične, a pripadnici moje generacije su u godinama kada se pojavljuju sve te bolesti. Scenaristkinja Vladislava Vojinović je dala čvrstu strukturu priči i poseban zamajac koji pliva između duhovitosti i potresnih momenata, tako da je priča tužna, ali je film optimističan i veseo, na neki način, rekla je Marija Perović, na današnjoj konferenciji za novinare u okviru Leskovačkog festivala filmske režije (LIFFE) predstavljena i kao "prva crnogorska rediteljka".
Film „Grudi“, koji je sinoć imala priliku da pogleda publika u Leskovcu, premijeru je imao prošle godine u Herceg Novom, a nagrađen je u Ulcinju i Seulu.
– Prvobitno je bio scenario za film i dok smo tražili novac za produkciju, nastao je scenario za mini seriju. Film je dobio sredstva za postprodukciju i dvoumili smo se sa čim prvo da krenemo. Nije baš bila srećna okolnost za film što je prvo krenula serija, naročito u doba ove pandemije kada su se ljudi vezali za televiziju, ali je film po strukturi drugačiji od serije. Meni je serija spora u poređenju sa filmom. Potpuno je drugačiji ritam – kazala je Marija Perović.
Junakinje „Grudi“ su pripadnice srednje klase, intelektualci, neostvareni i šarmantni antijunaci, roditelji i oni koji pokušavaju da se ostvare kao roditelji. Tema filma je generacijsko, gimnazijsko prijateljstvo, a dramski razlog bolest, tako da se skreće pažnja na vrline i mane savremenog društva: tempo života, trka za afirmisanjem, opstanak, prijateljstvo, podrška, generacijski sukob i želja za boljim životom. Jedna od ključnih tema je borba protiv kancera dojke.
Uloge tumače Marija Škaričić, Vojin Ćetković, Nada Šargin, Dubravka Drakić, Mira Banjac, Peđa Bijelac, Jelena Đukić, Danilo Lončarević, Branimir Popović.
– To jeste nostalgična priča o ljudima koji su odrasli u jednoj zemlji, a žive u drugim državama. Nada Šargin je jedna od najznačajnijih srpskih glumica, Marija Škaričić jedna od najznačajnijih hrvatskih glumica, Dubravka Drakić jedna od najznačajnijih crnogorskih glumica. Zaista sam imala ozbiljnu internacionalnu ekipu, ali to je ujedno i smešno zato što govore istim jezikom, imaju slična iskustva i iste impresije – istakla je Perović.
Mira Banjac je, prema njenim rečima, bila kao „šlag na torti“.
– Ona je često bila najmlađa, najspremnija i najvrednija od svih nas. Iako je moja generacija poprilično vedra i srećni smo kada radimo – rekla je Marija Perović.
Ona je i producentkinja zajedno sa Dubravkom Drakić.
– To su okolnosti u kojoj smo maltene svi. Glumci rade i producentske poslove, ali prvi put su se dve žene usudile da nađu dodatna sredstva i privedu ceo proces kraju. Jako je lepo to poverenje koje je vladalo među nama dok smo radili film o prijateljstvu pa je i producentsko iskustvo bilo prijatno – rekla je Perović.
Ona se osvrnula i na projekciju i nagradu u Seulu što joj sada deluje, kako je rekla, kao neki drugi život.
– Prekrasno je i divno što smo ponovo na festivalu i filmove treba praviti zbog festivala i mogućnosti da se svi mi sretnemo, da što više ljudi vidi film. Od Seula do Leskovca za godinu dana mislim da je to zanimljivo putovanje – istakla je Perović.
Start filma bio je dve sedmice pre izbijanja pandemije, nakon čega se sve preselilo na onlajn platforme.
– Ja verujem da bez živih kontakata, publike, kupovine karte, masovnog gledanja, nije isto. Moguće da me vreme prevazilazi. Ne znam šta će se desiti u perspektivi filma „Grudi“, ali mislim da je njegova budućnost na festivalima. Bio je na festivalu u Tirani, radujem se putu u Izmir, zvali su nas iz Italije. Videćemo šta će biti, ali nastavlja se normalan život, jer bez duha i kulture i viđanja sa ljudima i zdravlje je diskutabilno – istakla je Marija Perović.
Ona je ukazala i na značaj festivala LIFFE.
– Festivali se prave zbog ljudi koji vole i prate film i imaju želju i spremnost da ga odgledaju u sali. Jako je važno što je na čelu ovog festivala reditelj i što okuplja režisere svih generacija. Čini mi se da šalje poruku da svi podržavamo jedni druge, što je divno. Mislim da ovaj festival čuva filmsku režiju kao profesiju – primetila je Perović.
Uz Mariju Perović, koja je do sada, pored „Grudi“ režirala i fimove „Opet pakujemo majmune“, „Gledaj me“, ide i epitet „prva crnogorska filmska rediteljka“.
– Bilo nas je 105 ili 110 na prijemnom na fakultetu, a primili su samo nas dve. Imate danas divnih rediteljki. Kao pedagog imam studentkinje, koje će tek krenuti da se bave režijom, dok u Hrvatskoj i Srbiji već imate uspešne rediteljke. Ja sam bila prva koja je primljena na studije režije i volela sam da se šalim da, imajući u vidu prostor sa kog dolazim, i da nisam ništa uradila, ta vrsta kurioziteta da sam završila režiju, dovoljno je zanimljiva. Ipak imam tri igrana filma, jednu seriju i gomilu iskustva za sobom. Stvari se sada menjaju i već dolaze, nove, drugačije i bolje rediteljke. Evo Darko Bajić ovde ima potpuno ženski žiri što znači da, uslovno rečeno, prati trendove, iako je dosta kritičan prema trendovima – rekla je Marija Perović.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
