Lane Gutović je igrao u nekoliko serija Siniše Pavića, a ostaće zapamćena njegova kreacija lika Srećka Šojića, tog tragikomičnog zgubidana koji, uz sve negativne osobine koje baštini i na kojima traje, uspeva da bude simpatičan i mio. Ovo je Pavićevo sećanje na velikog glumca.

Počelo sa Diplomcima

– Sarađivao sam sa gotovo svim našim velikim glumcima a Lane je među svima njima bio poseban i kao osobenjak u životu, ali i kao glumac koji je imao poseban odnos prema svom poslu. On ga je radio na jedan ležeran i šarmantan način, na način čoveka koji je bogat talentom i troši taj talenat ne mareći mnogo za konačne efekte. Gledao sam ga u „Pučini“ Dejana Mijača i tada sam ga prvi put zapazio kao sjajnog glumca. Radili smo zajedno od mojih početaka, igrao je u „Diplomcima“ mojoj prvoj televizijskoj seriji 71. godine ulogu jednog večitog studenta. Ono što nas je spojilo kasnije jeste ta njegova sposobnost da lik odigra na svoj način i udahne mu specifični šarm.

Laf u srcu i rađanje Šojića

– Kad sam počeo da radim filmske komedije kao što su „Tesna koža“ ili „Laf u srcu“ desilo se ono što se retko dešava glumcu: lik je pronašao njega. U „Lafu u srcu“ on je imao čak četiri male uloge, jedna je čak bila i ženska, i svaka od njih je bila bravurozna glumačka minijatura. Jedna od te četiri uloge bio je i lik Srećka Šojića i on ga je tako „zalepio“ u tih desetak- petnaest rečenica da sam shvatio da je rođen lik koji je pronašao svog glumca. Zapravo, taj lik mi je stalno bio u prstima i u onome što sam hteo da stvorim, ali je taj lik tražio glumca i to se desilo sa Lanetom Gutovićem. Lik je pronašao svog glumca.

#related-news_1

Kod glumaca, naročito onih velikih majstora, postoji ono što se zove moć transformacije što je sposobnost da odigraju veliki broj različitih likova u kojima ih gotovo ne prepoznajete. Lane je to mogao. Međutim, on je Šojića odigrao na način na koji ne može da ga odigra nijedan drugi glumac.
Njemu se desilo da je on mogao da odigra stotinu različitih uloga, ali je takođe samo on mogao da odigra ovaj lik na način na koji to više niko ne može da ponovi, niti da odigra na drukčiji način. Prosto, lik to ne bi trpeo.

Odbio ulogu u „Srećnim ljudima“

– Lane je bio privilegovan kao i svaki talentovan čovek, a talenat je velika privilegija koja omogućava da čovek postane kreator života, čak i onog izmišljenog, koji će preći u stvarnost. Mogu da kažem da je bio ćudljiv, ponekad ljudi nisu mogli ili umeli da ga razumeju. Imao je svoje faze, u jednoj od njih čak nije ni hteo da se bavi glumom već se bavio nekim biznisom. To je moguće kod jako talentovanih ljudi, oni nekad hoće da odbace taj talenat i bave se nečim drugim. Upravo u toj njegovoj fazi ja sam pisao „Srećne ljude“ i bio sam mu namenio ulogu italijanskog grofa Maria Marka del Tintoreta ali on je to odbio. Prosto, bio je u takvoj fazi, taj lik ga nije tražio. Njemu zaista ne trebaju ni ulica ni spomenik, on će ostati zapamćen u narodu. S njim je otišao jedan deo svakog od nas koji je on kreirao pokazujući nam šta sve nosimo u sebi. Na neki način bio je neponovljiv.