Nećete mi verovati šta igram - smrt! Eto, vratismo se na početak priče. Јa sam već na cilju. Ovim rečima opisivao je Milan Lane Gutović jednu od svojih poslednjih teatarskih uloga u Beogradskom dramskom pozorištu u komadu "Sumrak bogova".

Milan Lane Gutović, preminuo je danas u 76. godini, a tokom karijere odigrao je na desetine uloga u svom matičnom pozorištu – Jugoslovenskom dramskom, ali i drugim teatarskim kućama u Beogradu i šire. Rođen na Umci 1946. godine svoje prve profesionalne korake načinio je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u koje je primljen zajedno sa još nekolicinom mladih glumaca koje je ondašnja štampa prozvala „Bojanove bebe“. Jer, šansu im je ukazao tadašnji upravnik JDP-a, slovenački reditelj Bojan Stupica.

Kada se jednom osvrtao na svoj bogati glumački opus u pozorištu, na filmu i televiziji Milan Lane Gutović je izrekao i ove reči:

– Nije umesno da označim neku ulogu kao omiljenu, jer se onda može zaključiti da mi ove druge nisu omiljene. Neka ostane na tome da su mi sve uloge bile istovremeno i dosadne i zanimljive.

Evo desetak uloga koje su obeležile karijeru glumca:

Omer – „Omer i Merima“

Prvu veću rolu na sceni matičnog pozorišta odigrao je u Nučićevoj komediji “Protekcija” koju je postavio veliki Mata Milošević, no prva glavna uloga bila je u odličnom komadu iz 1970. godine „Omer i Merima“. U našoj verziji Šekspirovih tragedija, poput „Hamleta“, a naročito „Romea i Julije“ reditelj Miroslav Belović i Stevan Pešić napravili su adaptaciju srpske narodne pesme „Smrt Omera i Merime“, te tragične balade koje je od zaborava otrgnuo Vuk Stefanović Karadžić.

Gutović igra tragičnog junaka Omera koji umire od prepuklog srca jer ga je majka (Maja Dimitrijević) oženila bogatom Fatimom (Svetlana Bojković), umesto voljenom Merom (Mirjana Vukojčić), i ova rola donela mu je prvo gostovanje na Sterijinom pozorju- tribini mladih, na kome je predstava dobila čak četiri priznanja.

Kamij – „Buba u uhu“

Kada je Ljubiša Ristić 1972. godine režirao svoju diplomsku predstavu u JDP-u poduhvativši se „Bube u uhu“ Žorža Fejdoa niko nije ni slutio da će ovaj komad postati jedan od najdugovečnijih komada na ovdašnjim teatarskim scenama. I predstava se na sceni JDP-a igrala više od četiri decenije. Iako se glumačka postava u odnosu na originalnu menjala s godinama, komad je odigran ukupno 1.650 puta.

Gutović igrao je Kamija Šandebiza, nećaka gospodina Šandebiza koga je tumačio Nikola Simić, a često se isticalo da je ova predstava od Laneta napravila teatarsku zvezdu. Nakon premijere pozorišni kritičar Milutin Mišić pisao je o „razigranosti mladih glumaca i majstorskim ulogama Simića, Gutovića i Slobodana Đurića“… 

Vladimir – „Pučina“

Rola Vladimira Nedeljkovića, uglednog vladinog činovnika, pravednog supruga, nežnog oca i lažnog preljubnika u Nušićevoj „Pučini“, koju je režirao Dejan Mijač, bila je prva uloga koju mu je donela ne jedno, već dva priznanja. Za ovu ulogu je na Danima komedije u Jagodini 1978. dobio Zlatnog ćurana, a iste godine ovenčan je i Sterijinom nagradom. U ovoj drami građanskom braku, osećanjima morala, časti, dužnosti igrali su i Svetlana Bojković, Bosiljka Boci, Ivan Bekjarev, Josif Tatić… 

„Kabare“ – „Obično veče“, autorski kabare

Otpočevši još devedesetih s „Kabareom“ u svom matičnom pozorištu, zajedno sa kolegom Vlastom Velisavljevićem u JDP-u, Gutović je, nakon kratke pauze, nastavio da ga izvodi gde god je stigao. I to je trajalo dve decenije. Jedno vreme emitovan je čak i na Televiziji Politika. A potom je napravio još jedan autorski kabare koji je nazvao „Obično veče“. I godinama ga je izvodio u teatru Slavija, ali i diljem zemlje. O svojim kabareima je ovako pričao:

– Zalagao sam se da stvarnost gledam načinom koji nije isti kao način gledanja većine. To je imalo terapeutsko dejstvo na mene pa sam svet od tada uvek gledao kao poligon za šalu a ne za muku i nesreću. Pretpostavljam da su moje predstave bar na kratko učinile da i publika vidi svet sa te moje druge strane.

Vasilije – „Putujuće pozorište Šopalović“

Kada je na scenu Jugoslovenskog dramskog pozorišta prvi put postavljen čuveni komad Ljubomira Simovića „Putujuće pozorište Šopalović“ 1985. Gutović je u izboru Mijača bio deo glumačke ekipe, uz Mišu Janketića Miloša Žutića, Gojka Šantića… Kada se Jagoš Marković poduhvatio Simovićevog dela, postavivši ga na istu scenu 2020, kuriozitet je bio da se Gutović vratio u svoje nekadašnje pozorište posle gotovo dve decenije. Kao Vasilije Šopalović izgovarao je na sceni ove reči:

– Želim da pomognem ljudima da razumeju život… Ali, želim da im pomognem i da ga zaborave.

Džinga – „Drugarčine“

Prvu glavnu rolu na velikom platnu Gutović je odigrao u drami Miće Miloševića 1979. godine. Uz Bebu Lončar, Dušana Vojnovića, Pavla Vuisića „Drugarčine“ donose priču o grupi mladih partizana koji se vraćajaju u svoj rodni grad da nastave školovanje nakon završetka rata. Iako su, svojstveno svojoj mladosti, oni bundžije i čine nestašluke, ali istovremeno su i kadri da reaguju na nepravde… Kada im drug biva ubijen u zasedi, ponovo navlače svoje uniforme i uspevaju da ga osvete, a i u školi uspevaju da polože ispit zrelosti.

Momčilo Stojisavljević – „Erogena zona“

Za jugoslovenski film iz 1981. godine „Erogena zona“, koji je režirao Dejan Karaklajić, scenario su potpisali Rajko Grlić i Dejan Karaklajić uz pomoć Gorana Markovića i Slobodana Stojanovića, i to je druga glavna Gutovićeva rola na filmu.

A Gutovićev junak Momčilo Stojisavljević Moca je odslužio vojni rok i vraća se kući. Ali, čekaju ga silni problemi od zaposlenja, do roditelja, doma, a tu je i stara ljubav… Dolazi mu i devojka iz vojničkih dana koja je ostala u drugom stanju. Zapošljava se u kombinatu koji proizvodi jaja i piliće, i potpuno je zgranut automatizmom…

Uz Gutovića su igrali Dušica Žegarac, Bora Todorović i Nikola Simić a u svim filmskim scenama gde svira radio, čuje se album „Probaj me“ Olivera Mandića.

Janez Lipovšek – „Poltron“

Film „Poltron“ reditelja Svetislava Prelića nastao je po scenariju bračnog para Pavić. Kada je istoimenu predstavu koja je s uspehom igrana u BDP-u Bata Prelić snimio za veliko platno 1989. godine u ovoj komediji radnja je smeštena u, tipično za ondašnju Jugoslaviju, preduzeće u kojem generalni direktor, naravno, ima svog poltrona… I taj poltron, naravno, ništa ne radi, ali nekako opstaje na svome radnom mestu.

A u tom preduzeću caruju nerad i javašluk, dok ni privatan život svih junaka nije ništa blistaviji…

Srećko Šojić – „Laf u srcu“, „Tesna koža“, „Bela lađa“

Možda je uloga čoveka koji je, kako je govorio „tragedija za jedan narod“, ona po kojoj je najpoznatiji širokom auditorijumu. I sam je jednom priznao kako je „publika bila zaljubljena u tu propalicu“ koju je igrao na velikom platnu i televiziji, dodavši:

– A ja sam je igrao sa zadovoljstvom. Pošto Šojić traje dugo, više od 30 godina, u početku je bio potpuno benigan, naivan, grebao se u nekom malom preduzeću, šibicario, kraduckao… Ali, kroz godine s tim kraduckanjem, stigao je do Vlade – pričao je o svojoj ulozi, pomenuvši kako danas a i nekad Šojić može da bude „pokrivalica“ za celu vladu:

– Ma i za vladajuću skupštinsku većinu, moje vazelin kolege, deo opozicije, a ostaće još dovoljno prostora i za pobednike novih izbora. Ne žalim za njima, jer se sa njima sem bogataša ništa i nije moglo napraviti… Pa ni pita!

Dragoslav Jakovljević – „Otvorena vrata“

– Ne delimo isti smisao za humor, dečko!

Ovo je u jednoj sceni serije „Otvorena vrata“ poručivao Gutović. Igrao je Dragoslava Jakovljevića, bivšeg muža „majke“ iščašene porodice Cakane, koju je tumačila Vesna Trivalić. Taj njegov Dragoslav bio je mali privrednik sa Čubure, ali i „moralni patuljak i ljudska karikatura“, jer je suprugu prevario sa „ocvalom kasirkom“…

S obzirom da je serija, po scenariju Biljane Srbljanović i Miloša Radovića, koji je režirao većinu epizoda, snimana u vreme najveće krize, 1994. godine, glumac je se ovako sećao:

– Onih godina kada smo snimali prva „Otvorena vrata“, imao sam utisak da smo skroz propali. Nisam, međutim, imao pravo. Nismo tada skroz propali. Još propadamo…