0
Pokretati međunarodni festival usred sankcija je bio hrabar čin, kada je čitava zemlja zatvorena i brineš kako ćeš da preživiš, stvarno je bilo hrabro i čin dužan svakog poštovanja. I za ovih 30 godina pokazalo se da je to imalo smisla, reči su Radoslava Zelenovića direktora Festivala evropskog filma Palić.
Uoči predstojećeg Festivala evropskog filma Palić, koji će biti održan po 29. put od 16. do 22. jula i publici predstaviti u 15 programskih celina više od 130 filmova iz svih krajeva Evrope, od kojih će većina imati srpsku i regionalnu premijeru, nije zgoreg podsetiti se samih početaka ove manifestacije ustanovljene pre tačno tri decenije.
Dok će se u drugoj polovini jula posetiocima Letnje pozornice pokloniti brojni srpski i evropski sineasti i glumci, kao i laureti nagrade „Aleksandar Lifka“: Dušan Kovačević, Mišel Azanavisijus (čijim će filmom „Rez“ biti zatvoren Palić) i Igor Galo, istorijata Palićke smotre prisetio se nedavno na susretu s medijima Radoslav Zelenović, direktor festivala, vrativši se u daleku 1992. godinu:
– U maju 1992. zvao me je Blažo Perović (nekadašnji direktor Palićkog festivala, prim.aut.) s idejom da se pravi međunarodni filmski festival na Paliću. Rekao sam mu: „Nema problema, ima dosta vremena do sledeće godine“. Na to mi je uzvratio da festival treba da se održi odmah u julu. Iako je tamo sve bilo devastirano, od kino projektora do Letnje pozornice, ipak smo uspeli da ga napravimo i odlučili da to bude nulti festival – ispričao je Zelenović.
Podsetio je i da je ova zemlja tada bila pod sankcijama:
– Praviti međunarodni filmski festival pod sankcijama, kada je čitava zemlja zatvorena i brineš kako ćeš da preživiš, stvarno je bilo hrabro, čin dužan svakog poštovanja. I za ovih 30 godina pokazalo se da je to imalo smisla. Dok smo prvih godina isprobavali različite koncepte, 2003. godine napravili smo Festival evropskog filma, što je sve zbunilo. Jer, evropski film nije imao kredibilitet u smislu gledanosti u našoj sredini, a i festival je pravila zemlja koja nije članica Evropske unije.
Zelenoviću je, kako je naveo, najvažnije što su proteklih tridesetak godina izdržali, iako nije bilo lako:
– Sećam se da je film „Odisejev pogled“ Tea Angelopulosa producent iz Berlina doneo samo dva sata pred početak projekcije. Išao je kolima u Berlin, i dok je u jednom vozilu imao dve rolne filma, u drugom su bile tri rolne, i sve smo to skupili u Subotici da bi „Odisejev pogled“ mogao da se prikaže. To možda nekome izgleda neverovatno, ali i to je deo ovog festivala – napomenuo je Zelenović.
Izdvojio je i nagradu za Najbolji evropski filmski festival, kojom je Palić ovenčan 2017. godine:
– I to je još jedan u nizu paradoksa vezan za Palić – da zemlja koja nije članica Evropske unije ima najbolji evropski filmski festival! Kada merite doprinos jednog festivala sredini u kojoj se održava, ima raznih kriterijuma. Za mene lično jedno od merila moglo bi da bude to što su tokom ove tri decenije većina onih koji su bili relevantni u evropskom i našem filmu došli na Palić i dobili nagradu „Aleksandar Lifka“.
Lifku, kao pionira filma, upravo je Palićki festival, kako je naglasio, ponovo vratio u stvarnost, podarivši mu i spomenik:
– I to je nešto što ostaje za sva vremena. Ali, ostaje za sva vremena i činjenica da su nama gosti bili Jirži Mencl, Ken Louč, Ken Rasel, Milena, Bata, Smoki… I kad pogledate taj spisak, imate na dve strane temelj evropske i naše kinematografije. Neki od njih su dolazili na 17 sati, poput Louča, drugi na samo devet kao Nikita Mihalkov. Bilo je i onih koji su došli helikopterom, poput Emira Kusturice. Ali, najvažnije je da su dolazili. To je važan deo istorije festivala koji sledeće godine proslavlja 30. rođendan – zaključak je Radoslava Zelenovića uz nadu da će posetioci predstojećeg 29. Palića zadovoljni!
Bonus video: Braća Limijer, tvorci prvih filmova
