2
Prošlo je pet godina od filma "Džoker" kada smo se oduševljavali likom Artura Fleka psihički poremećenog stendap komičara u ulozi klovnovski odevenog Džokera kojem se svest polako raspada pod težinom nepravde i društvenog nasilja i gubi se u ukupnom nadolazećem očaju i ludilu. Mada, mnogi će se kritičari danas vešto ispraviti i reći kako je to sve ipak bilo besmisleno.
Piše: Dejan Šapić
Tada je to bila kritika poremećenog društva i svojevrsna parafraza lika taksiste iz legendarnog filma Martina Skorsezea iz 1976. gde taksistu glumi Robert de Niro. Da apsurd bude veći, Artur Flek u Džokeru (2019) ubija Roberta de Nira u ulozi voditelja, uživo u programu na televiziji jer ga ovaj ismeva, tada u izvrsnoj ulozi Hoakina Finiksa za koju je osvojio Oskara.
U nastavku koji se prikazuje u bioskopima „Joker: folie a deux“ koji je preveden „Ludilo u dvoje“, istom timu kao i u prvom delu – reditelju Toda Filipsu i scenariste Skotu Silveru, pridružuje se Lejdi Gega kako bi sa Hoakin Finiksom zaigrala u duetu iz ludila navedenog u naslovu filma.
Sam izraz „folie a deux“ opisuje se kao mentalna bolest od koje istovremeno obole dve ili više osoba. Čini se da je na tom tragu igrao tandem Filips i Silver da nam pokaže da nisu samo bolesni oni koji su u ludnici. Lejdi Gaga tumači Harli Kvin, lukavu i manipulativnu studentkinju psihijatrije dobrovoljno prijavljenu na lečenje u mentalnoj instituciji, gde susreće obolelog i vidno poremećenog Artura Fleka, Džokera iz prvog dela u ulozi Finiksa.
Oni se zaljubljuju jedno u drugo. Harli je očarana njegovim ubistvima, a on je konačno pronašao osobu koja vidi u njemu zabavnog i pleminitog čoveka, od detinjstva sistematski ugnjetavanog. Prvi put je pronašao osobu kojoj je stalo do njega.
Dakle, nisu samo oni deo ludila „folie a deux“ već je ono prošireno na sistem – počev od zatvora gde Flek čeka suđenje i kome preti smrtna kazna za pet ubistava koje je počinio. Dok se u prvom delu kritika odnosila na vrednosni sistem i odnos društva prema pojedincu, sada od početnih scena „Joker: ludilo u dvoje“ vidimo da je film zapravo kritika američkog zatvorskog i pravosudnog sistema i istovremeno fascinacija društva sa počecima televizije. Čuvari zatvora iživljavaju se nad zatvorenicima, terajući ih da pričaju viceve, podsmevajući im se i doživljavajući ih sebi ravnim – ortacima iz kraja.
Netrpeljivost prema zatvorenicima gradiraće tokom filma dok pred kraj čuvari ne ubiju jednog od zatvorenika. Ne vidimo epilog tog zločina, reditelj prelazi preko toga samo kao još jedne od scena u nizu. Tokom boravka u instituciji zatvorenici sve vreme prate vesti sa crno-belih televizora vidno ushićeni izveštajima o pripremama za suđenje njihovog kolege Artura Fleka. Složni su u njegovoj odbrani i navijaju za njega. Kao da se na tv-u odigrava fudbalska utakmica u kome su oni navijači jedne strane, a čuvarima zatvora je krivo što postoji šansa da taj njihov tim pobedi.
Advokatica po službenoj dužnosti brani Fleka pod izgovorom da je bio dvostruka ličnost u periodu počinjenih ubistava, da nije bio svestan i da je sada izlečen. Nedoslednost pravosudnog sistema se ogleda u činjenici na kojoj insistira advokatica u odbrani, da je Flek ispitivan od strane veštaka i psihijatra svega 89 minuta. Nisu uzeti u obzir izveštaji medicinskih stručnjaka.
Imamo apurd da osumljičeni Flek kome preti smrtna kazna daje ekskluzivan intervju televizijskom novinaru u zatvorskoj ćeliji pred suđenje. Advokatici nije dozvoljeno da prisustvuje razgovoru. Tokom suđenja reditelj nam uporno pocrtava prisustvo kamera koje snimaju proces. Dosta je kadrova sa monitorom kamere, koju inače posmatraju snimatelji. Gledalac istovremeno vidi zbivanja u sudnici i sliku u monitoru koji sve snima. Često se potencira fascinacija televizijom kao fenomenom.
Otkud odluka da Lejdi Gaga bude jedna od glavnih uloga u filmu čini se da je pravo pitanje za ovaj film. Pored toliko sjajnih glumica u Holivudu da kompanija Warner Bros i Tod Filips odaberu bas nju? Poneseni uspehom prvog filma koji je zaradio više od milijardu dolara od prodaje karata u bioskopima širom sveta, sve do skoro je bio ostvarenje s najvećom zaradom u kategoriji R, pokušali su, čini se, da mračnu i turobnu priču o poremećenom komičaru sada svedu na nivo sladunjave američke pite prijemčive mnogo širem auditorijumu.
Posebno kada se u obzir uzme popularnost Lejdi Gage kao pevačice i njen uspeh od pre šest godina u filmu Bredlija Kupera „Zvezda je rođena“. Osvojila je tada Oskara za najbolju pesmu, ali i bila nominovana za najbolju glumicu. Pokušaj spajanja oskarovca Hoakina Finiksa iz „Džokera“ (2019) sa Lejdi Gagom iz „Zvezda je rođena“ (2018) deluje iznuđeno.
Ipak, kada sagledamo celokupan film njihov tandem ne deluju loše. Hoakin Finiks je vidno smanjio svoje glumačke bravure i odigrao svedeniji lik da bi se prilagodio dometima do kojih Lejdi Gaga uspeva da dosegne. Ona daje naboj filmu i istovremeno ublažava teskobu i očaj koji se nastavlja iz prvog dela. Možemo konstatovati da oplemenjuje film svojom ulogom.
Ako ovo uzmemo kao premisu izbor Lejdi Gage, onda se čini jasna odluka da se napravi muzički film sa scenama plesa i igre nalik modernom mjuziklu koji to ipak nije. Scene koje je Džoker započeo u prvom delu autentičnim pokretima i akrobacijama sada su dovedene do profesionalih plesnih tačaka u koje se Lejdi Gaga uklopila. Čak su zadržane mastralne stepenice koje su obeležile i prepoznatljive su za prvi film na kojima se plesne scene ponavljaju i u nastavku „Ludilo u dvoje“.
Muzika i zvučni efekti su uverljivi, pesme lepo otpevane i vizualizovane, ali više štete nego što pomažu celokupnom filmu. Razbijaju dosta čvrstu i emotivno nabijenu strukturu i prekidaju naraciju i tok trilera kako je početno film bio zamišljen. Odvraćaju pažnju publike od glavnog toka priče.
Preokret gde Džoker odjednom više nije Džoker, oni koji budu gledali videće šta to znači, je neuverljiv i nemotivisan, ali zato opravdava kraj koji je i najbolja poruka filma. Morate ga odgledati da biste razumeli zašto film nije dovoljno dobar ali svakako ima smisla.
Fotografija je ogoljena, još sirovija nego u prvom delu. Zadržava mračne tonove koji sugerišu beznađe. U prvom delu slika u filmu bila je u funkciji priče dok je sada u drugom delu samo nastavak započete estetike i više je u funkciji lepo dizajnirane opskurne scenografije. Zbog muzičkih i plesnih delova priča je razvodnjena i manje potresna tako da je fotografija u tom smislu ne podržava u celosti.
Najzanimljivija i najduhovitija scena je na početku filma kada čuvar brije Fleka – Džokera i traži da mu ispriča vic jer ih on u zatvoru zabavlja na taj način, nastavljajući svoju ambiciju iz prethodnog filma da pokuša da bude uspešan stendap komičar. Posle njegovog ćutanja čuvar odluči da ispriča svoj vic: „Dođe čovek kod popa i traži da mu održi opelo kako bi sahranio psa. Ovaj mu kaže kako to ne rade sveštenici i da ode kod veterinara. Onda će čovek: nije problem platiću ti nešto novca… a pop odgovara: Zašto mi odmah nisi rekao da je pas katolik.“ Eto, otkrio sam vam da je film zabavan, bar malo.
U Srbiji prvi film „Džoker“ sa oko 300.000 gledalaca u bioskopima drži rekord najgledanijeg stranog filma u 21. veku. Zanimljivo je da kod nas trend gledanosti postepeno rastao, nije imao udarne prve vikende sa natprosečnom posećenošću. Zahvaljujući prepričavanju zadovoljnih gledaoca dostigao je toliko veliki uspeh. Nažalost, čini se da će drugi nastavak učiniti upravo suprotno, da će ga gledaoci poslati na striming i tv platforme već posle nekoliko nedelja prikazivanja.
„Džoker: Ludilo u dvoje“ prikazuje se u svim bioskopima širom Sbije u distribuciji BLITZ filma i svakako ga treba pogledati, dok je još uvek u na velikom platnu.
Bonus video: Džoker
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare