0
Komemoracija povodom smrti velikog srpskog reditelja Gorana Paskaljevića održana je danas, u prisustvu njegove porodice i brojnih saradnika i prijatelja, u Jugoslovenskoj kinoteci.
Komemoraciji su prisustvovali supruga Kristin, sinovi, članovi porodice, kolege i prijatelji. Među okupljenima u sali bili su i reditelji Darko Bajić, Goran Marković, Nebojša Bradić, glumci Mira Banjac, Branka Petrić, Svetlana Ceca Bojković, Katarina Žutić, Sergej Trifunović, scenograf Miljen Kljaković Kreka, snimatelj Milan Spasić, ambasador Francuske u Srbiji Žan-Luj Falkoni, nekadašnji i sadašnji direktori Kinoteke Radoslav Rale Zelenović i Jugoslav Pantelić, nekadašnji predsednik G17 plus Mlađan Dinkić, muzičar Kiki Lesandrić…
Glumica Mira Banjac, koja je ostvarila nekoliko velikih uloga u Paskaljevićevim filmovima, izjavila je sučešće porodici. Kako je javio naš izveštač, sala Jugoslovenske kinoteke bila je popunjena u meri u kojoj to preventivne mere dozvoljavaju.
Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić pozvao je na apočetku prisutne da minutom ćutanja odaju počast velikanu domaće kinematografije.
Nakon minuta ćutanja prikazani su inserti iz Paskaljevićevih ostvarenja. Smenjivali su se nezaboravni kadrovi iz filmova „Čuvar plaže u zimskom periodu“, „Zemaljski dani teku“, „Kako je Hari postao drvo“, „Anđeo čuvar“, „Poseban tretman“, „Tango argentino“, „Pas koji je voleo vozove“, „San zimske noći“, „Vreme čuda“, „Zemlja bogova“, „Kad svane dan“, „Bure baruta“, „Uprkos magli“, „Optimisti“, „Medeni mesec“, „Varljivo leto ’68“ sa scenom u kojoj Mija Aleksić u ulozi dede kaže „samo jednom se živi, Petre, upamti to“, „Tuđe Amerika“… Usledio je na velikom ekranu i deo intervjua iz emisije Tanje Peternek „Živeti kao sav normalan svet“, snimljene u Indiji, gde Paskaljević kaže: „Shvatam da je smrt deo života, i sve je prirodno, nema se šta paničiti“, nakon čega se salom prolomio dug aplauz.
O Goranu Paskaljeviću prvo je govorila glumica Svetlana Ceca Bojković.
– Imam bolan osećaj da nam je Goran naglo otišao iz života. Bio je veliki umetnik koji je mogao mnogo da nam podari, glumcima koji su igrali u njegovim filmovima, a isto tako i širokoj publici. To smo mogli da vidimo iz ovog kolaža iz filmova koliko je tu emocija, empatije… On je čudesan autor bogatog dela. Znam da je imao još mnogo planova, kojima se posvećivao sa punom energijom i strašću. Goran je voleo život, uživao u komunikaciji sa ljudima, bio je radoznao i sve je to unosio u svoje stvaralaštvo. Zato je njegov odlazak nagao. On je proslavio našu kinematografiju i proneo našu kulturu van granica naše zemlje, doživeo je širom sveta velika priznanja i retrospektive svojih filmova. Bio je naizgled veoma racionalan, duhovit, smiren, ali je je u svemu tome krio ranjivost i duboku senzibilnost, to je umeo da kroz svoje umetničko delo izrazi i upravo to ga je izdvajalo od drugih autora i uspevalo da dopre do široke publike, da ona prepozna njegove likove i priče i da se sa njima identifikuje. Ostavio nam je svoje bogato delo, a imao je još misli i ideja za buduće filmove, a život je za to ispao, na žalost, kratak. Dragi Gorane, hvala što sam imala sreću što sam imala priliku da igram u svom prvom, a tvom drugom filmu „Pas koj je voleo vozove“. Neka ti je slava i hvala – poručila je Ceca Bojković.
Reditelj Darko Bajić se podsetio prvog susreta s Goranom koji se dogodio na jednom festivalu. Paskaljević je bio u žiriju, a Bajić je imao film u programu.
Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs- „Napravio si dobar film, ali si malo krut“, rekao mi je tad. Goran je sve to rekao uz osmeh… Kasnije sam, na festivalima, shvatio šta to znači kad vas Goran vodi na neki put – rekao je Bajić, pričajući o svom dugogodišnjem prijateljstvu sa Paskaljevićem.
– Odlaskom Gorana Paskaljevića kinematografija je izgubila velikana, ostavio je bogat opus i najznačajnije nagrade, bio je veliki profesionalac, a sa druge strane običan čovek. Moje prijateljstvo sa njim počinje od „Varljivog leta ’68“. Svako je krenuo svojim putem, gradeći svoju karijeru, ali nam se prijateljstvo nastavilo i van posla kojim smo se bavili – poručio je potom čuveni scenograf Miljen Kljaković Kreka.
Do te bliskosti, nastavio je on, ne bi došlo da nisu imali identične poglede na svet.
– Sretali smo se i u Italjji i drugde. Goran se van profesije bavio i drugim stvarima. Gajio je ljubav prema napuštenim kućnim ljubimcima i izgradili smo zajedno dva azila… Nije slučajno, pored nagrada za filmove, dobijao i nagrade za humanizam. Imao je specifičan i prepoznatljiv stil. I kada se danas, pred familijom i prijateljima, sećamo njegovih filmova, vidimo koliko je veliki reditelj bio. Šteta što nije ostavio više filmova. Neka mu je slava – poručio je Kljaković.
Nebojša Bradić je podsetio na četvrtu i petu priču iz Paskaljevićevog omnibusa „Optimisti“ istakavši da kao da je tim delom „ostavio svoj testament“
– Čini se da je Goran poželeo sa se njegovi junaci, poput Volterovog Kandida, probude, da se izbore za sebe. To buđenje, nažalost, nije dočekao – rekao je Bradić.
O Paskaljeviću su govorili i pravnik i pisac Đorđe Sibinović i francuski ambasador u Srbiji Žan-Luj Falkoni. Govoreći o poznanstvu sa rediteljem, ambasador Falkoni podsetio je i da je Paskaljević 2008. odlikovan Ordenom umetnosti i književnosti, visokim priznanjem Francuske, gde je ostvario neke od svojih filmova.
-Nije preterano reći da je Goran Paskaljević bio reditelj koji je širio prijateljstvo između Srbije i Francuske – ocenio je ambasador, navodeći da je reditelj bio spreman da kroz filmove govori iskreno o svojoj zemlji, bilo da je to vreme Jugoslavije, kada je snimio „Poseban tretman“ ili su to devedesete i „Bura baruta“.
Glumac Sergej Trifunović, koji je na početku svoje karijere ostvario dve značajne uloge u paskaljevićevim filmovima „Tuđa Amerika“ i „Bure baruta“, rekao je da je i njemu, kao i Ceci Bojković, bio prvi reditelj, a da je posle toga prošao „pola sveta sa njim“.
– Neverovatno je kako je taj čovek oko sebe okupljao velike ljude… Ali to je bio Goran Paskaljević – rekao je Trifunović, podsećajući da su, kada su snimali 1994. godine, kombijem izlazili iz Srbije, da je to bilo usred sankcija…
– Ključna reć u radu sa njim bila je „poverenje“. Pitao sam se odakle ga crpe. Bio je neverovatan čovek – rekao je Trifunović.
Jugoslav Pantelić je potom pozvao okupljene da tokom popodneva prisustvuju projekciji filma „Poseban tretman“, podsećajući da je na današnji dan umrla Milena Dravić, koja je u tom filmu ostvarila ulogu za koju je nagrađena u Kanu.
Jedan od najvećih srpskih i jugoslovenskih reditelja sa respektabilnom internacionalnom karijerom preminuo je 25. septembra u Parizu u 74. godini.
Kremacija je obavljena 5. oktobra na pariskom groblju Per Lašez u prisustvu članova porodice i nekoliko bliskih prijatelja.
Po Paskaljevićevoj poslednjoj želji, polaganju urne, u ponedeljak na Novom groblju, prisustvovali su samo članovi porodice. Dan ranije, u kapeli na Novom groblju, svi poštovaoci su mogli da mu odaju poslednju počast.
Goran Paskaljević snimio je 18 igranih i više od 30 dokumentarnih filmova. Iza sebe je ostavio dva sina i suprugu Kristin.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
