Režirajući Steriju, profesor je pronašao svoju dušu i svoj rediteljski rukopis. Mijačeve režije Sterijinih komada su eseji o licemerstvu i zloćudnosti, o pohlepi, prevrtljivosti i neprosvećenosti naše palanke, kazao je reditelj Egon Savin u svom govoru na komemoraciji Dejanu Mijaču.
Pred punom salom Jugoslovenskog dramskog pozorišta, emotivne govore u čast profesora, akademika i reditelja održale su njegove kolege i bivši studenti. Među njima bio je i Srđan Timarov koji je ovom prilikom pročitao pismo Ljubomira Simovića:
– Dejan Mijač je imao sreću da ceo život provede u pozorištu. Režirao je i Šekspira, Čehova, Harvurda, Bernharda… i naše pisce od Nušića pa do savremenika… Ali, kad god se povede reč o Dejanovom radu, ja se, kao i svi, najviše zadržavam na njegovim insenacijama Sterijinih komada. Pišući u svoje vreme eseje o Steriji, u svojim analizama i argumentacijama uveliko sam se služio Mijačevim režijama, tačnije načinom na koji čita i na scenu postavlja Sterijin tekst – napisao je, između ostalog, Simović.
Egon Savin je istakao da je Mijač režirajući Steriju, pronašao svoju dušu i svoj rediteljski rukopis.
– Poistovetio se sa Sterijom koji je celog svog života rezignirano bio zagledan u debelo vojvođansko blato, a uradio je toliko značajnih stvari za prosvetu i kulturu Srbije kao niko pre, ni posle njega. Profesorove režije Sterije su eseji o licemerstvu i zloćudnosti, o pohlepi, prevrtljivosti i neprosvećenosti naše palanke. Tim predstava je dokazao da se najbolje pozorište stvara na domaćim dramskim delima. Često je govorio: „Glumac najbolje glumi, ono što najbolje razume“. Govorio nam je da je Čehov naš najbolji prijatelj – rekao je Savin.
Dejan Mijač, jedan od najznačajnijih teatarskih reditelja u nas, preminuo je 5. aprila u 87. godini posle duge i teške bolesti.
Među predstavama koje je maestralno režirao svakako se izdvaja „Pokondirena tikva“ Jovana Sterije Popovića koja je predstavljala zaokret u odnosu na tradicionalna tumačenja srpskog klasika. Sterijom se često bavio u karijeri, postavivši na scene srpskih teatara i njegove komade: „Džandrljiv muž“, „Ženidba i udadba“, „Kir Janja“, „Laža i paralaža“, „Nahod Simeon“, „Rodoljupci“… Sve su ostale upamćene kao veoma uspešne za koje se uvek tražila karta više, a po kojima će buduće generacije reditelja učiti zanat.
Bonus video: Voja Brajović o Dejanu Mijaču