1
"Leto kada sam naučila da letim" Radivoja Raše Andrića tek je peti domaći dugometražni film namenjen deci i mladima snimljen u Srbiji u poslednjih 20 godina. A država je preko konkursa Filmskog centra Srbije ove godine podržala snimanje još samo jednog.
Nekadašnja jugoslovenska kinematografija poklanjala je, čini se, jednako pažnje filmovima za decu i mlade koliko i drugim žanrovima. Nešto stariji čitaoci sećaju se, ako ne baš „Kekeca“ (1951), a onda sigurno toga da je praktično svako „tajno društvo“ iz književnosti za decu i mlade imalo i svoju filmsku verziju, od „Družine Pere Kvržice“, preko „Družine Sinji galeb“ do „Orlova rano lete“. Nešto kasnije snimljeni su i filmovi poput „Vuka samotnjaka“ (1972), „Vlaka u snijegu“ (1976) i „Salaša u Malom Ritu“ (1976) sa Slavnom Štimcem u glavnim ulogama, „Poslednja trka“ (1979) u režiji Jovana Rančića, animirana celovečernja „Čudesna šuma“ (1986) u koprodukciji tadašnjeg „Kroacija filma“ sa Amerikancima, melodrama „Čavka“ (1988) Miloša Miše Radivojevića ili „Ptice koje ne polete“ (1997) Petra Lalovića… Iz svake decenije u drugoj polovini 20. veka moglo bi se nabrojati bar nekoliko ostvarenja namenjenih deci i mladima.
„Milenijalci“ u Srbiji mogli da odrastaju samo uz četiri domaća dugometražna ostvarenja namenjena deci i mladima: uz „Princa od papira“ Marka Kostića (2007) i „Agi i Emu“ Milutina Petrovića iste godine, „Petog leptira“ (2014) Milorada Milinkovića i „Zlogonje“ (2018) Raška Miljkovića.
Nabrajanje „na prste jedne ruke“ završava se nedavno snimljenim filmom reditelja Radivoja Raše Andrića „Leto kada sam naučila da letim“. Film po romanu Jasminke Petrović govori o dvanaestogodišnjoj Sofiji koja odlazi na naizgled dosadno letovanje sa dve babe, a ono se iznenada pretvara u avanturu.
– Do sada se nekako tako i nameštalo da ono što se meni dopada, dopada se i publici. I mislim o deci. Pokušavam da im usput, kroz neke podzemnije spojeve, kažem mnogo više osim da ih zabavim, nasmejem i rasplačem ovim filmom. A to je: koliko je važno vaspitanje, koliko je bitan odnos prema starijim ljudima, koliko je značajno čuvati prirodu, koliko je lekovito čitati knjige. To mi je osnovna odgovornost koju osećam, da deci kažem dobre stvari – rekao je Raša Andrić za Nova.rs letos, u vreme kada je film privođen kraju.
Još dok je film sniman, producenti Maja Popović i Milan Stojanović ispričali su da „od samog početka bavljenja ovim poslom maštamo o tome da napravimo film za decu jer takvog sadržaja u Srbiji ima izuzetno malo, pa možemo reći da su deca ‘zanemarena'“.
Da li zato što drugi producenti i reditelji uglavnom misle da postoje važnije teme, one za odraslu publiku, a da će „Dizni ionako napraviti nešto za decu“ ili je nešto drugo razlog, teško je reći. A i rezultati upravo završenih konkursa Filmskog centra Srbije pokazali su da će za sufinansiranje dugometražnih igranih filmova država izdvojiti 120 miliona dinara za sedam ostvarenja, a za ona namenjena deci četiri puta manje novca i to za – jedno.
Producentska kuća „Papa films“ može da računa sa 30 miliona dinara podrške za film „1970“ koji Darko Lungulov režira prema sopstvenom scenariju.
Taj njegov projekat prvo je odbijen na konkursu za dugometražni igrani film. Članovi komisije su, iako su povoljno ocenili priču i zamisao reditelja, naveli da „usled ograničenih sredstava kojima raspolaže, Komisija smatra da projekat ‘1970’ ima veće šanse za podršku u okviru Konkursa za finansiranje filmova za decu i omladinu, zbog značajnog umetničkog doprinosa ovoj zanemarenoj grani kinematografije“. Na tom konkursu je prihvaćen iz drugog puta.
– To je moja intimna priča i dešava se 1970. godine. Spada u žanr filma odrastanja i dramedije (ozbiljna komedija ili drama sa elemntima komedije). Glavni junak je Draško, trinaestogodišnji dečak koji provodi letnji raspust kod babe i dede u Vojvodini i slučajno saznaje da roditelji planiraju da ga ostave tamo na duže vreme dok oni ne reše probleme u braku. Kada to sazna, zaprepašćen, odluči da pobegne sa lokalnom hipi tinejdžerkom Eržikom. Odlaze u Beograd da se pridruže maloj grupi ranih beogradskih hipika. Sa njima pripremaju protest protiv dolaska Ričarda Niksona – opisao je ovaj film Lungulov u razgovoru za Nova.rs.
Svoj scenario Lungulov je predstavljao i na različitim marketima, od Mađarske do Kana, a uslov za eventualne koprodukcije je novac iz Srbije. Ovim mu je otvoren put za nove pokušaje.
Na konkurs FCS za dugometražni film za decu i mlade ove godine prijavljeno je još šest filmova i tih šest je odbijeno. Među njima su „Antitalenti“ Radivoja Raše Bukvića, „Uspavanka“ Milana Jelića po scenariju Jovana Markovića, „Superherojska posla“ u režiji Miroslava Stamatova po scenariju Dimitrija Vojnova, „Tajna zmajeve družine“ Vanje Hovana po scenariju koji je pisao sa poznatim dečjim piscem Urošem Petrovićem i Milošem Puzićem, „U tuđim cipelama“ Strahinje Savića po scenariju koji je pisao sa Hristinom Mitić i „Vuk Trapavko“ Marija Glamazića. Iz obrazloženja komisije proizilazi da su neki skupi, nekima priča nije originalna ili je suviše staromodna, neki bi trebalo da ih dorade…
„Antitalenti“ – film o dečacima koji prave bend
Glumac Radivoje Raša Bukvić namerava da mu debitantsko rediteljsko ostvarenje bude film za decu. „Antitalenti“ su, kako je navela komisija, „topla, iskrena i romantična priča o odrastanju, smeštena u Sombor 1993. godine i tadašnju SR Jugoslaviju“.
„Oslonjen na istinite događaje i ličnosti iz sopstvenog detinjstva, autor se bavi temom puberteta iz doba hiperinflacije, ljubavnim jadima glavnih junaka osnovaca i njihovom željom da naprave bend i tako dodirnu snove. Priča se odigrava u multietničkoj zajednici Vojvodine, na tromeđi Srbije, Hrvatske i Mađarske. Srbin, Bosanac, Hrvat i Rom povezani istom željom i ljubavlju prema muzici, razbijaju granice koje se u to vreme prave“, navodi se u opisu filma.
Ovaj film ima velike šanse da bude snimljen, s obzirom na to da mu je komisija dala visoku ocenu, uz preporuku da se „nastavi sa daljim razvojem i da se ponovo aplicira na ovaj konkurs“.
Superherojski akcioni film za najmlađe
Zamisao Stamatova i Vojnova je da snime superherojski film sa akcionim scenama koji „referiše na stripovske ekranizacije filmova američke visoke produkcije“, ističući da pri snimanju ne žele da prave kompromise i da „lestvicu podignu visoko“. Taj projekat odbijen je već na prošlom konkursu, a komisija je ovaj put ocenila da je scenarista napisao bolji scenario, ali da on zahteva, jednostavno rečeno, mnogo novca.
Film koji promoviše prave moralne vrednosti
Snimanje „Tajne zmajeve družine“ zamišljeno je na Petrovaradinskoj tvrđavi i hodnicima pod njom, u Matici srpskoj i nekim fruškogorskim manastirima, kuda protagonisti, deca Munja, Ana i Luka, kada dobiju poziv od starog antikvara Svete kreću u potragu za Ordenom viteškog zmaja. „Ovaj predložak promoviše neke stare, tradicionalne vrednosti, slavi prijateljstvo, zajedništvo i ljubav, ali sve to čini na veoma moderan način“, navela je komisija u obrazloženju, dodajući da je kvalitet scenarija nesporan, a da su „misterija, akcija, dinamika i humor odlike ove dobre priče, kroz koju se deca upoznaju i sa nacionalnom kulturom, tradicijom, geografijom i pravim moralnim vrednostima“, ali da je potrebno doraditi budžet.
„Slične priče već viđene“
Projekat „U tuđim cipelama“ odbijen je iako je „i na prethodnom konkursu visoko vrednovan“, sa obrazloženjem komisije da je, uprkos dobrim referencama reditelja i koscenariste Strahinje Savića i producenta (Zillion Films), presudilo to što priča o tinejdžeru Mladenu nije previše originalna „jer smo slične priče već videli u svetskoj i domaćoj kinematografiji“.
„Topla priča o odnosu majke i deteta“
A za „Uspavanku“ scenariste Jovana Markovića rečeno je da je to „lepa i čista dečja priča o odnosu majke i deteta, puna ljubavi, topline, nežnosti, muzike koja neminovno menja čitaoca (nadamo se u budućnosti i gledaoca) jer prikazuje detinjstvo u njegovom najlepšem obliku. Za neke će to biti žal za sopstvenim, za neke tek otkrivanje njegovih lepota, ali u svakom slučaju topla ljudska i životna priča koja nikoga ne može ostaviti ravnodušnim“. Pa zašto je onda ova priča dvojice doajena domaćeg filma, za koji je komisija „sigurna da bi ovaj film bio i komercijalni hit“ odbijen? „Scenariju u ovom trenutku možda nedostaje čvršća poveznica sa današnjim vremenom i mlađom publikom, iako je vanvremenost i univerzalnost priče jedna od njegovih najlepših odrednica“, navode članovi komisije.
Altruizam uz manjak poznavanja zanata
„Vuk Trapavko“, koji bi po svom scenariju režirao Mario Glamazić, obuhvata elemente bajki (Crvenkapa, Ivica i Marica, Lepotica i zver, Zlatokosa…) i namenjen je deci u nižim razredima osnovne škole. Njegova zamisao je da „na zabavan način, kroz poznate primere, prikaže deci vrednosno važne situacije koje u najširem smislu uključuju borbu dobra i zla, součavanje sa životnim ciljevima, solidarnost…“, ali je komisija ocenila da, uprkos nesumnjivom altruizmu, „u njegovoj eksplikaciji nedostaje pristup koji bi pokazao dovoljno razumevanje kreativnih, ali i tehničko-tehnoloških zakonitosti proizvodnje filma“.
