0
Država će pomoći snimanje novih igranih filmova u režiji Dejana Zečevića, Vladimira Tagića, Daneta Komljena, Zorana Amara i Marka Novakovića, a odbijeno je 41 ostvarenje, među kojima su i ona koja bi režirali Goran Marković, Slobodan Šijan, Srđan Dragojević, Slobodan Skerlić, Miroslav Terzić ili nastavak “Munja” u režiji Nikole Đurička, rezultat je konkursa za sufinansiranje domaćih dugometražnih filmova Filmskog centra Srbije.
Komisija u kojoj su bili reditelji Darko Bajić (predsednik) i Srdan Golubović, dramaturškinja Biljana Srbljanović, glumac i producent Svetozar Cvetković i producent Vladimir Vasiljević predložila je pet dugometražnih igranih ostvarenja Filmskom centru Srbije za sufinanrisanje, kao i da se nađe novac za još više desetina ostvarenja, koja ovaj put nisu dobila ni dinara.
Producentskoj kući „Biberche Productions“ za ostvarenje “Marko Kraljević“ reditelja Dejana Zečevića namenjeno je 32 miliona dinara i to je najveći pojedinačni iznos, film „Yugo Florida“ u režiji Vladimira Tagića biće pomognut sa 28 miliona dinara, a „Linije želje“ Daneta Komljena sa 25 miliona dinara. FCS je odlučio i da „Rupu u ogradi“ u režiji Zorana Amara podrži sa 18 miliona dinara, a „Saučesnike“ u režiji Marka Novakovića („Zillion Productions“) sa 17 miliona.
Milan Marić kao Marko Kraljević
Za film „Marko Kraljević“ komisija je, između ostalog, ocenila da se bazira na „izuzetnom veštom, višeslojnom, dramski ubedljivom, komični osenčenom scenariju Maje Todorović i Dejana Zečevića“, da prati najvažniji deo života Kraljevića Marka, najpoznatijeg lika iz narodne epike, da projekat „ima velike potencijale značajne za čitavu domaću kinematografiju – novo preispitivanje mitova kinematografskim sredstvima, nacionalna istorija preneta kroz uverljiv, uzbudljiv dramski jezik, stilska rešenja u eksplikaciji reditelja koja se umetničkom snagom i promišljenošću izdvajaju od velikog dela ostalih projekata“, a da nije bez značaja i to što će Marka Kraljevića igrati Milan Marić.
„Nepristajanje na kompromise zarad popularnosti“
„Yugo Florida” Vladimira Tagića, priča o putovanju oca i sina u raspadnutom očevom automobilu je, film je u kom „sa lakoćom, duhovitošću i bez patetike, autori scenarija govore o krhkosti i prolaznosti ljudskog života“.
“Rediteljska eksplikacija samo dopunjava izuzetno pozitivno mišljenje Komisije o ovom projektu, a u razgovoru sa autorom istaknuta su brojna dobra mesta i rešenja. Komisija veruje da je ovo pravi put podrške u strategiji razvitka domaće kinematografije i to u dva smera, potencijalna velika gledanost filma, ali nepristajanje na umetničke kompromise zarad popularnosti. Tema je večna i važna, prepoznatljiva i van granica naše zemlje, nudi ozbiljan prostor za dodatno finansiranje od strane inostranih fondova“, navodi se, između ostalog, u obrazloženju.
Povratak Zorana Amara sa filmom o gardistima sa Topčidera
Film Zorana Amara, reditelja poznatog po filmovima iz osamdesetih godina „Piknik u Topoli“, „Celovečernji the Kid“ i „Šmeker“ sa Žarkom Lauševićem, pre nego što se poduhvatio scenarija za „Rupu o ogradi“ režirao je kratki film „Iznenadna jeza“ (2013).
„Rupa u ogradi“ zasnovana je na istinitom događaju, a „priča obrađuje tematiku misterioznog ubistva dvojice mladih gardista ispred kasarne u Topčideru 2006. godine, koje do današnjeg dana nije razjašnjeno i ostaje mutna tačka na istoriji početka 21.veka u Srbiji“. „Izvanrednom rukom vođeno, a prema istinitom događaju, scenaristički trilerski zanimljivo ali istovremeno društveno i politički nepogrešivo postavljeno… ovaj predložak za film jeste mogućnost da ostavimo kao društvo i sredina jedinstveni pozitivni trag pokušaja umetnika da učini nešto što već više od decenije zvanični pravni i sudski organi nisu u stanju da učine“, navodi se u obrazloženju komisije i dodaje da je „osim značaja same ideje i događaja, ovaj projekat na umetničkom planu izuzetno zanimljiv: scenario je uverljiv, razlomljen u naizgled mozaičku strukturu, sa horom karaktera, koji se svi, veoma brzo, sklapaju u jednu konzistentnu, ozbiljnu i tragičnu nit priče“, te da „producent (kuća „Art&Popcorn“, prim. nov.) sa ozbiljnom reputacijom za ovu vrstu art-haus filmova na nepopularne teme, uverio je Кomisiju u svoj dalji produkcioni plan i posebno u mogućnosti dodatnog obezbeđenja sredstava na ostalim i srodnim fondovima“.
Poezija u scenariju Daneta Komljena
Za film „Linije želje“ Daneta Komljena ocenjeno je da je „najbolji projekat na ovom konkursu“ i da je u pitanju „poezija u formi filmskog scenarija“.
„Dane Komljen je autor čiji je stil i estetika priznata i nagrađivana na svetskom nivou. Njegov dosadašnji eksperimentalni pristup u naraciji, u ovom projektu zamenjuje klasičnijom naracijom, dok stilu i estetici ostaje privržen, što je, možda, i njegova najveća umetnička snaga”, navodi se, između ostalog, u obrazloženju.
Komisija smatra da je „neophodno da se ovakav stil i talent, koji Dane Кomljen poseduje, konstantno neguje i podržava, jer je retkost na nivou svetske kinematografije“. Iz komisije su podsetili i da je FCS već podržao „Linije želje“ na konkursu za razvoj i unapređenje scenarija, kao i da ima podršku holandskog HBF-a.
Scenarističko-rediteljski debitantski dvojac
Država će podržati i snimanje debitantskog ostvarenja reditelja Marka Novakovića o paru koji se posle saobraćajne nesreće u kojoj gine čovek pravi da se ništa nije dogodilo, jer je, prema očekivanjima komisije, rediteljsko-scenaristički debitanski dvojac sprema da tu „žanrovski veoma komunikativnu priču, koja se dešava u Užicu, iskoristi za britku kritiku već okorele korupcije u našem društvu“.
Komisija je predložila da se za ovaj film pronađe dodatni novac „iz nekoliko bitnih razloga“. „Reditelj je autor koji se do sada dokazao svojim televizijskim ostvarenjima i čiji poetski pristup predstavlja nešto neuobičajeno u našoj kinematografiji. Scenarista je takođe debitant, inače izuzetan mladi pisac, koji zna da nijansiranu priču koja umnogome podseća na moralnu dilemu iz ‘Rozmarine bebe’ Polanskog, pretoči u zanimljivu dijagezu u manje mesto, sa svim opterećenjima koje ta manja “provincijalna” sredina nosi. Na kraju, producent filma je do sada mnogo puta pokazao da zna da se, i sa malim sredstvima, izbori sa zahtevima ozbiljne filmske produkcije, te da je podrška FCS-a ovom projektu, iako nevelika, ipak ključna u daljem prikupljanju sredstava koje će, uvereni smo, ovaj producent ostvariti“, navodi se u obrazloženju.
Ni dinara Đuričku, Markoviću, Šijanu, Dragojeviću, Terziću, Gajiću…
Zanimljivo je, sa druge strane, da su među 41 odbijenim filmom i „Munje opet“, nastavak filma „Munje“ (2001), ponovo po scenariju Srđe Anđelića, ali ovaj put u režiji glumca Nikole Đurička, kao i filmovi osvedočenih značajnih imena: „Amater“ u režiji Gorana Markovića i u produkciji Tihomira Stanića, „Šećer“ reditelja Slobodana Šijana, dva filma Srđana Dragojevića („Škartovi” i „Bilo jednom na istoku“) i čak tri filma Stojana Stojčića („Aleksandar: Šekspira može da igra samo MI6“, „Ćirilica je ljubav“ i „Poslednji manastir“).
Na listi odbijenih su i „Ekskurzija“ u režiji Miroslava Terzića, „Što se bore misli moje“ Milorada Milinkovića, „Pored tebe“ Stevana Filipovića, „Ljubav u Savamali“ Goran Gajića, „Ravnoteža“ u režiji Nikite Milivojevića, „Trpele“ Slobodana Skerlić, koji je već postavio istoimenu predstavu, „Avijatičari“ u režiji Ivana Živkovića, „Hideout 1453“ Lazara Bodrože… Za većinu njih, komisija je ipak predložila Filmskom centru da se nađe dodatni novac, smatrajući da zavređuju da budu snimljeni.
„Munje opet“, sa pričom koja je “izrazito komična, ali i melanholična, dobrim delom i politična u onom najboljem smislu”, koji bi režirao “naš veliki glumac”, komisija je preporučila za naredni konkurs FCS za komercijalni film.
„Dovoljno je reći Goran Marković“
Preporučujući film “Amater”, priču o glumcu koji se posle susreta sa lažnim pripadnikom tajne službe koji se predstavlja kao pisac – amater, ubacuje u vrtlog politike, iz komisije su naveli da je u obrazloženju “dovoljno istaći ime autora” kao garanciju kvaliteta filma.
Komisija je „u sklopu onoga šta Goran Marković znači u ovdašnjoj kinematografiji“ odlučila da o tom predlogu „ne diskutuje na uobičajen način“, nego da predlože Upravnom odboru i Umetničkom savetu FCS da organizuju „pozivni konkurs sa posebnim statusom kao sistemsko rešenje za trajnu podršku našim najzaslužnijim filmskim autorima, koji su zadužili srpsku kinematografiju“, dodajući da „Amater“ „sigurno može biti duhovit, gorak i istinit film, iako Komisija veruje da autor može da “doradi i donekle osavremeni sam scenario“.
Slično je ocenjeno i za film „Šećer“ Slobodana Šijana, jer je ovu komediju „nemoguće vrednovati u kontekstu ostalih prijavljenih filmova“, s tim što je navedeno da u scenariju „darovite autorke mlađe generacije“ Danice Nikolić, u kom zaplet počinje kada grupa žena predvođena glavnim junakom Šugerom odluči da poslastičarnicu u predvečerje prevrata 1921. godine pretvori u bordel, ima mesta za doradu i „dublje i hrabrije razbijanje stereotipa“.
„Dragojevićevi ‘Škartovi’ bolji kao serija“
„Filmski projekat jednog od naših najboljih reditelja Srđana Dragojevića delo je koje je zavredelo posebnu pažnju komisije“, navodi se u obrazloženju ovog tela vezanom za film „Bilo jednom na istoku“, i dodaje da bi sa izmenama u scenariju o kojem su razgovarali sa rediteljem „ovaj projekat trebalo da dobije podršku FCS“.
Obrazlažući odluku o Dragojevićevim „Škartovima“ komisija je ocenila da je scenario Dimitrija Vojnova izrazito duhovit i pisan „gotovo po rukopisu reditelja“, ali da je zbog velikog broja likova i njihovih sudbina glomazan za film, a da ga je šteta kratiti i da bi pre mogao da bude odlična mini serija sa najmanje četiri epizode.
Za film „Ljubav u Savamali“ reditelja Gorana Gajića, prema istoimenoj poznatoj drami Ivana Lalića, komisija je ocenila da „projekat ima potencijal, ali da je potrebno još ozbiljnije i temeljnije transponovanje dramskog teksta u filmski scenario“…
Kompletna lista prihvaćenih i odbijenih filmova, sa detaljnim obrazloženjima, može se videti na sajtu Filmskog centra Srbije.
Dokumentarni filmovi
Na konkursu za sufinansiranje dugometražnih dokumentarnih filmova, u Filmskom centru Srbije odabrano je sedam ostvarenja.
Za „Portret umetnika u potrazi“ Maše Nešković, biografiju reditelja Gorana Markovića, biće izdvojeno šest miliona dinara, a za film „U kapsuli – Vlatko Gilić“ reditelja Danila Lazovića o liku i delu skrajnutog domaćeg sineste svetskog formata 4,5 miliona dinara.
Za film „Razoreni Jasenovac – saga o revizionizmu“ reditelja Vladimira Paskaljevića odobreno je četiri miliona dinara.
Reditelj Svetislav Dragomirović za dokumentarac „Prazan, ništavan“ o zatvoreniku koji se našao iza rešetaka zbog egizibicionizma pred maloletnicima može da računa na podršku od 3,8 miliona, a njegov kolega Milan Nikodijević za „Zimu jednog proleća“ o jednom od najcenjenijih imena domaće filmske fotografije Predragu Pegi Popoviću na podršku od 2,5 miliona dinara.
„Nisam ti rekao“ Vojina Ivkova o Eldaru i Dimitriju, poginulima na suprotnim stranama ratišta u Siriji, biće podržan sa 1,9 miliona dinara, a „Godina, zemlja, 4 čoveka“ Borisa Kovača sa 100.000 dinara manje.
Odbijena su 22 filma, među kojima su i „Ja sam Šaban“ Željka Mirkovića o čuvenom pevaču Šabanu Bajramoviću, „Sve je to folk end rol“ Milorada Milinkovića ili „Ljuba“ Aleksandra Čubrovića o čuvenom slikaru Ljubi Popoviću.
Obrazloženja komisije o odabranim i odbijenim dokumentarnim filmovima na konkursu mogu se naći na sajtu Filmskog centra Srbije, kao i rezultati okončanih konkursa za sufinansiranje kratkometražnih igranih filmova, kao i dugometražnih filmova za decu i omladinu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
