0
U rodnoj kući čuvenog američkog pisca Ernesta Hemingveja, u čikaškom predgrađu Ouk Park, obeležava se 125 godina od rođenja nobelovca čije se knjige čitaju širom sveta već 101 godinu, a posetom tom muzeju menja se percepcija pisca svetskog glasa. Povodom godišnjice rođenja velikog pisca u Out parku, kao i u Ki Vestu, gde je živeo jedno vreme, organizovani su Hemingvejevi dani.
Kurator muzeja u Ouk Parku, Karla Majer kaže da rodna kuća Hemingveja i jeste idealno mesto za početak istraživanja korena života i rada pisca koji je pored Nobelove dobio i Pulicerovu nagradu. Majer navodi da muzej posećuju poštovaoci Hemingvejevog dela skoro iz celog sveta, među kojima ima i onih iz Srbije.
Prema njenim rečima, u srcima ljudi iz Latinske Amerike posebno mesto zauzima knjiga „Starac i more“.
Rodna kuća Ernesta Hemingveja je, kako Majer navodi, mesto gde se ljubitelji Hemigvejevog dela upoznaju i sa plejadom ličnosti koje su oblikovale život i delo ovog pisca čije su knjige, od one prve objavljene 1923. godine, osvojile srca miliona, ali ne i njegovih roditelja.
– Ernest Hemingvej rođen je 21. jula 1899. godine u Ouk Parku koji se tada zvao Sisero Taunšip. Njegov otac Edvard Hemingvej bio je akušer, a porodio je i svojih šestoro dece. Par je prvo dobio Marselin, a 18 meseci kasnije i Ernesta. Radost dolaska prvenca proslavio je duvajući u hornu sa trema – kaže Majer i podseća da se drugi put zvuk horne začuo 100 godina kasnije, kada su se trojica Ernestovih sinova Džon, Patrik i Gregori okupili u upravo rekonstruisanoj kući, na godišnjicu piščevog rođenja.
Majer ukazuje da je to bilo viktorijansko doba, kada su mogućnosti za zabavu bile manje i da su imali sreće oni koji su u porodici imali dobre pripovedače, a Hemingvejevi su imali nekoliko. Ona navodi da su očevi Ernestovih roditelja bili u građanskom ratu i da je njegov deda unucima voleo da priča priče iz rata, podstičući ih da i sami smišljaju svoje.
– Jedan unuk – Ernest posebno se isticao u pričanju priča i deda Hol je rekao ćerki Grejs – taj mali ima bujnu maštu i ako je iskoristi pravilno imaće svoje mesto u svetu – priča Majer i dodaje da su se dedine reči pokazale kao proročanstvo.
Podseća da su Prvi svetski i Španski građanski rat tema Hemingvejevih dela, uključujući „Zbogom oružje“ i „Za kim zvono zvoni“. Deca su, navodi, obožavala da slušaju i deda ujaka koji je kući dolazio sa pričama o putovanjima i poklonima iz mesta koje je posetio, a pričao je i o svom dedi pomorskom kapetanu.
– Iako Hemingveja često povezujemo sa morem, on je ipak dečak iz Čikaga. Nema sumnje da su mu priče dede ujaka podstakle interesovanje za more – kaže Majer.
Ona podseća da je Ernest detinjstvo provodio na jezeru i da je odatle vukao inspiraciju kada je počeo da piše, posebno za lik Nika Adamsa koji se pominje u dvadesetak kratkih priča.
Počeo je da piše sa 17 godina u redakciji novina u Kanzas Sitiju. Majer dodaje da je Hemingvejeva navodna izjava da Oak Park „ima široke travnjake i uske umove“ navela neke stručnjake da odbace uticaj ranog života na njegovo pisanje, ali da, kada se neko jednom upozna sa bogatom plejadom likova iz sveta umetnosti, nauke, književosti i muzike koji su ga okruživali u detinjstvu, jasno mu je da su svi pomogli Hemingveju da razvije sopstvene jedinstvene talente.
Učešće u ratu je promenilo tok njegovog života na način koji njegovi roditelji nisu očekivali. U maju 1918. godine otplovio je u Evropu da vozi kola hitne pomoći za Crveni krst u Italiji, a dobrovoljno se prijavio da deli čokoladu i cigarete italijanskim trupama na liniji fronta. Bio je prvi ranjeni Amerikanac u Prvom svetskom ratu.
Prvi dokaz o sukobu sa roditeljima usledio je 1919, nakon povratka iz rata i tada je kod kuće ostao kratko.
Majer priča da je Hemingvej 1923. objavio prvu knjigu „U naše vreme“, a da su njegovi roditelji bili užasnuti psovkama i opisima nemoralnog života i seksa, pa je njegov otac na kraju spakovao sve primerke i poslao ih izdavaču rekavši da „to đubre ne želi u svom domu“. Roditelji su mu pisali, izražavali duboku razočaranost i podsticali ga da piše o plemenitijim likovima. Pošto nisu mogli da ga promene, prihvatili su njegov rad, ali ga nikada nisu odobrili, navodi Majer.
Ernest Hemigvej se u Ouk Park vratio još samo kada mu se otac ubio 1928. godine. Ernest je okrivio Grejs za samoubistvo oca i njihov odnos se nikada nije oporavio. Hemingvej je 1922. godine počeo da piše za Toronto star, a 1926. je objavio „Sunce se ponovo rađa“. Izdavača nije menjao ceo život, a prvo izdanje knjige „Starac i more“ objavljeno je 1952. godine u 50.000 primeraka.
Godinu dana kasnije preživeo je avionsku nesreću. Napetost između Ernesta i roditelja bila je velika i zbog njegovih čestih razvoda i života koji je vodio.
Ženio se četiri puta. Sa Hadli Ričardson je živeo u Parizu i sa njom dobio sina Džeka. Sa Poline Pfajfer je živeo u Ki Vestu, a imali su sinove Patrika i Gregorija.
Potom se oženio se Martom Gelhorn i živeo na Kubi, a Marta je bila jedina koja ga je napustila. Zatim se oženio sa Meri Velš i odselio u Ajdaho, gde je 1961. u foajeu kuće sebi oduzeo život. Sahranjen je u Sunčanoj dolini.
Bonus video: Koliko znate o Vilijamu Šekspiru
