Ako vas kojim slučajem zanima kako imati bezbedan seks tokom policijskog časa, kad se ne može iz kuće po zaštitu, možda će odgovori stići zahvaljujući filmu "Zaštita pre svega", kojim će večeras na Letnjoj pozornici biti zatvoren 30. Festival evropskog filma Palić.
Posle nedelju dana tokom kojih su filmofili uživali u gotovo 130 ostvarenja iz različitih evropskih zemalja danas su se stvaraoci poslednji put predstavili medijima na redovnom susretu na Velikoj terasi Palića.
Najpre je govorio Vasilis Kacupis, reditelj iz Grčke koji je potpisao film „Zarobljen“ sa Vilijemom Defoom, čija je premijera bila na Berlinalu, a sinoć na Paliću i otkrio je kako je dobio američku zvezdu za debitanski naslov:
– Defou se svidela ideja što je to film sa samo jednim glumcem. Prezentovali smo mu ideju i sam svcenario na lep način. Uvek je posredi ljudski kontakt, svideli smo mu se ja i moj producent. Bili smo, na kraju, srećne ruke.
Sniman je film u Kelnu, u Nemačkoj, a Defo igra kradljivca umetnina koji obija jedan stan prepun divnih umetničkih dela, ali onda ostaje zarobljen u tom domu…
Kacupis je otkrio i kako je dobio odobrenje da uvrsti „Pyramid Song“ benda Rejdiohed u film s obzirom da retko licenciraju muziku za ostvarenja:
– Kad imate Vilijema Defoa u projektu, onda vam to otvara sva vrata. A ta pesma je jedna od najboljih za mene lično. Još jedno umetničko delo u ovom filmu.
Srpski film „Zaštita pre svega“, kojim će večeras biti zatvoren Palićki festival, je priča o dva mlada para iz Beograda, koji pokušavaju da započnu vezu u vreme korone. Iako žele da stupe u intimne odnose sprečava ih to što nemaju odgovarajuću „zaštitu“, a to ih i motiviše da krenu u potragu. Tokom večeri tako susreću sijaset izopačenih likova, koji stoje na putu njihovoj sreći… Reditelj Pavle Vučković priznao je novinarima da ima tremu pred premijeru:
– Uvek mi je bila želja da radim arthaus i komercijalne filmove, a ovo jeste ostvarenje koje je namenjeno široj publici. Iznenađen sam kad sam bio pozvan na ovaj festival, zato što je usmeren na drugačija ostvarenja. Ali, prvi korak za film ovde na Paliću je odličan. Ovo je zapravo ljubavna priča, a Instagram stranica „Kako imati seks tokom policijskog časa“ bila mi je inspiracija za film. Najzanimljivije u ovom filmu jeste to što je svima nama doneo otklon od situacije s koronom i zatvaranjm u kojoj smo svi bili – objasnio je reditelj.
U selekciji Paralele i sudari van konkurencije, u Bioskopu Abazija na Paliću u 17 časova biće premijerno prikazan film „Penal i seksualni život Ane Đ“ rediteljke Milice Stojanov. Radnja filma smeštena je u 2020. kad je buknula pandemija koronavirusa.
Pozorišta su prekinula rad. Probe predstava su obustavljene. Čemer, praznina. zlokobna tišina. Ipak rediteljka Ana, dobija ponudu da dramatizuje i režira „Golmanov strah od penala“, remek delo Petera Handkea. To je veliki izazov i šansa da se pokrene posustala karijera. Problem je što joj kreativni proces emotivno inhibira i blokira seksualnost, ali uz nagovor najbolje prijateljice Sanje, Ana se ipak upušta u kreativni proces.
– Želeli smo da pokažemo kako mi radimo u pozorištu. Tokom korone ljudi iz pozorišta bežali su u svoj zaklon i uradili sve da se predstava održi. To i jeste tema filma. Naš posao leči, zapravo to nije posao, već način života. I privatne probleme lečimo radeći u pozorištu. Ovaj film je prilika da publika vidi kako zaista funkcioniše pozorište.
U programu Specijalne projekcije, u Bioskopu Abazija od 19 časova biće prikazan film „Koma“ Petra Jakonića. Devedesete godine 20. veka su najturbulentniji period posle Drugog svetskog rata na ovim prostorima i proizvele su mnogo dramatičnih situacija. Gradovi su rušeni, krv je tekla, ljudi su ginuli. „Koma“ je intimna priča o jednoj porodici u tom periodu.
– Kako ispisati naše kolektivno sećanje na to traumatično doba bila je provokacija Vidi Basari i meni da krenemo u ovu priču. Ljudima koji su bili mlađi ili se nisu rodili devedesetih bilo je zanimljivo da vide kako je izgledalo to turbulentno doba, tako da se ovaj film može posmatrati i kao neka vrsta arheološkog iskopavanja. Naš junak je prespavao taj najbolniji period, bar u mom životu, što stvari čini dodatno zanimljivom – kazao je Petar Jakonić.
Svoja ostvarenja predstavili su i grčki sineasta Kiros Papavasilu, koji je potpisao naslov „Embrion-Larva-Leptir“, Makedonac Kristijan Risteski čiji je novi film „Snežana na kraju mora umreti“, glumica Antonija Belazelkoska koja igra u makedonskom filmu „Sestre“, španska rediteljka Laura Garsija Andreu koja je režirala dokumentarac „Nedelja, nedelja“, poljski sineasta Pjotr Pavlus koji je uradio dokumentarni film o ratu u Ukrajini na početku ruske agresije i nazvao ga „U Ukrajini“ i koreditelj mađarskog ostvarenja „Istočna rivijera“.
Na čitav festival, koji je ovih dana slavio 30. rođendan, osvrnuli su se i čelnici ove smotre. Ilija Tatić, producent festivala istakao je da je zadovoljan, ali i ponosan na čitav tim festivala koji ga je pripremao čitavih godinu dana.
– A sve to upotpunjuje publika, koja dolazi na festival i zadovoljna je. Svi oni čine ovaj festival ovako sjajnim. Kad vidite Andreasa Drezena, Nikole Ristanovskog i Mariju Kanjas s takvim emocijama, onda znate da ste ispunili svoju misiju – ocenio je Tatić.
Direktor Palićkog festivala Radoslav Zelenović podsetio je da je i ovo izdanje još jedan filmski kadar u proteklih 30 godina:
– Kao neko ko je bio u prilici da sagleda festival ne samo sa scene, nego i iz publike, moj najveći utisak bio je kada su se na otvaranju na sceni pojavili Dušan Kovačević i Bogdan Diklić a na platnu je proputnjao snimak s 50 dobitnika nagrade „Aleksandar Lifka“ tokom ove tri decenije. I bio je ispraćen petominutnim aplauzom. To je lična karta ovog festivala. A budućnost festivala Nadam se da svi zadovoljni odlazite s ovog festivala i da se vidimo trećeg vikenda u julu 2024. Naređujem vam – našalio se Zelenović.
Miroslav Mogorović, programski direktor Palićkog festivala naglasio je da uspeh obavezuje:
– Velika je stvar obeležiti 30 godina bilo čega, a kamoli kulturne manifestacije u ovoj zemlji. Kad pogledamo programsku strukturu našeg festivala s 13 programskih selekcija i sve bolje i bolje filmove na našem festivalu, čini mi se da to samo doprinosi Paliću. Cilj nam je u budućnosti dalji razvoj i ulazak u međunarodnu trku s ostalim festivalima.
Bonus video: Palićki festival
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar