Jovo Maksić: Naša realnost je postala grotesknija od svakog filmskog scenarija

Piše: Nikola Marković

Glumac Jovo Maksić poslednjih godina je izuzetno aktuelan u srpskoj filmskoj i televizijskoj produkciji. Ni ova godina nije izuzetak, a 21. decembra gledaćemo premijere čak dva filma u kojima je ostvario zapažene uloge. Najpre svetsku premijeru filma “Izlet” Nenada Pavlovića i srpsku premijeru ostvarenja “Karmadona” Aleksandra Radivojevića. Sve ovo nas čeka u “Najdužoj noći filma” u Sava centru, u organizaciji produkcijske kuće “Digimedia”.

Glumite u filmovima reditelja veoma različitih estetika. Možda je u tom smislu Radivojević naročito specifičan za ovdašnje podneblje, gde retko vidimo žanrovske filmove oslonjene na horor. Kako ste vi doživeli scenario kada ste ga prvi put pročitali?

- Sa Acom Radivojevićem se znam odranije i sarađivali smo i u pozorištu, radio je i na pojedinim scenarijima u kojima sam igrao. Nisam očekivao ništa manje zanimljivo i izazovno, što bi se reklo. To je društveno angažovana drama sa primesama horora, uobličena u jako zanimljiv film.

Kako ste doživeli vaš lik u „Karmadoni“? Koliko je Radivojević gradio lik, a koliko je vama dopustio slobodu da ga interpretirate na vaš autentičan način?

- Aca mi je dao potpunu slobodu. Naravno kroz razgovor sa njim i kroz tekst, vrlo brzo su se poklopile ideje i bilo je pravo uživanje kreirati lik i scenu. Naravno, uz sjajnu Jelenu Đokić kao direktnu partnerku, stvarno je bilo zadovoljstvo.

Film između ostalog komentariše svet društvenih mreža i rijaliti programa na groteskan način. Da li je, po vašem mišljenju, realnost dostigla (Radivojevićevu) maštu?

- Živimo u takvom vremenu da je realnost postala grotesknija od samog scenarija, a verujte mi da ponekad premašuje i maštu pisca.

Film Nenada Pavlovića svojevrstan je omaž Crnom talasu, ali i važnim istorijskim pravcima u drugim sferama umetnosti. Kakav odnos vi imate prema ovoj etapi u istoriji jugoslovenskog filma i velikim rediteljima te epohe?

- Žika Pavlović i cela plejada stvaralaca Crnog talasa, za mene su sam vrh umetnosti i možda najveći biser filmskog stvaralaštva na ovim prostorima. I danas kad pogledam te filmove, ništa nisu izgubili od vrednosti, naprotiv. Mislim da će taj period teško biti premašen i dostignut.

Kako je bilo raditi sa Nenadom Pavlovićem? Imajući u vidu je glumački ansambl u većem delu filma na jednoj zajedničkoj lokaciji, kakva je bila atmosfera tokom snimanja?

- Nenad je jedan, pre svega, divan čovek, plemenit, izuzetno nadaren i široke duše. Sa njim se možda i najduže poznajem, od svih reditelja sa kojima sa radio. Ima izuzetan dar da izabere dobar kast. Upravo ta podela je pola posla i glavni faktor za dobru energiju na snimanju. Isplovimo ujutro i vratimo se uveče, ceo dan na brodu, na vodi, i šta da kažem osim - UŽIVANJE. Stvarajući "Izlet" svaki dan nam je bio izlet.

Vaša uloga u „Izletu“ nosi i određenu dozu humora. Može li da se „navežba“ duhovita gluma ili morate da imate „ono nešto“, specifičan osećaj?

- Ovde bi sad trebalo da pričam o sebi, a to baš i ne volim. Ništa ne može na silu. Bitno mi je poverenje reditelja, jer onda dajem svoj maksimum.

Pored ova dva filma, aktuelni ste i u seriji „Tvrđava“, pa nastavku „Žikine dinastije“... Koliko je teško prebaciti se iz jedne uloge u neku sasvim drugačiju, i to u kratkom vremenskom periodu?

- Radim posao koji iskreno volim, i smatram to životnom privilegijom. Možda ću vremenom "povući ručnu". Dokle god u procesu pronalazim satisfakciju i radost stvaranja, ništa nije teško. Svaka uloga je izazov, a verovatno volim izazove. Ali što sam stariji, sve manje volim da pričam o sebi.

https://www.youtube.com/watch?v=q8NWQ94Eb5Q